ALERGIJSKE BOLESTI

Alergijske bolesti koje se manifestuju različitim lokalnim i sistemskim poremećajima predstavljaju konačne ekspresije spoja antigen – antitelo. Alergijska reaktivnost je normalna (npr. reakcija usled transfuzije nepodudarne krvi, kontakt sa otrovnim bršljanom i sl.). Izvesni oblici alergijske reaktivnosti, međutim, nastaju samo kod pojedinih članova populacije. Ove bolesti, koje uključuju alergijski rinitis, astmu i atopijski dermatitis, nazvane su atopijske bolesti, a označavaju neobičan oblik reaktivnosti na one supstance koje se smatraju neškodljivim za većinu zdrave populacije, a za koje postoji nepoznata predispozicija i najčešće familijarna incidenca.

Atopijske bolesti su posledica preosetljivosti na neke supstance, koja za posledicu ima alergijsku reakciju kao odgovor imunog sistema na u organizam unete alergene- supstance. Nosioci supstanci (alergena) koji izazivaju alergijsku reakciju mogu biti polen drveća, trava i ostalih biljaka, hrana, spore, gljivice, paraziti domaće prašine, delovi tela životinja – dlake, perje, otrov insekata, itd. Ove supstance mogu predstavljati problem sezonski, kao i u toku cele godine. Kod većine alergijskih reakcija imuni sistem reaguje na alergen kao na štetni agens.


Ćelijski mehanizam alergijske reakcije

Pri prvom kontaktu sa alergenom organizam produkuje antitela - imunoglobuline klase E (IgE). Ova antitela su jedinjenja proteinske prirode i ona su karakteristična za svaki alergen (npr. za različite vrste polena). Molekuli IgE se u organizmu pričvršćuju za mastocite (ćelije prisutne u mnogim tkivima) i za bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi). Kada alergen ponovo dospe u organizam, on se zakači za IgE pričvršćene za gore pomenute ćelije. Kontakt IgE i alergena predstavlja signal za mastocite i bazofilne granulocite da proizvedu i oslobode snažne inflamatorne materije kao što su histamin, prostaglandini i leukotrieni. Efekat delovanja ovih hemijskih materija na različite delove tela izaziva simptome alergijske reakcije.

Na primer, kod alergije na polen mogu se primetiti sledeći simptomi:
kijanje, svrab i crvenilo u predelu nosa, grla i očiju; tamni krugovi oko očiju (uzrokovani ograničenim protokom krvi oko sinusa), suzne oči, konjunktivitis, rinitis.




Kako se postavlja dijagnoza?

  • 1. pre svega dobrom i iscrpnom anamnezom,
  • 2. prisutnim kliničkim nalazima pri pregledu pacijenta,
  • 3. laboratorijskim ispitivanjima.
  • Laboratorijske analize za dijagnostikovanje alergija koje se sprovode u Aqualab plus laboratorijama su:

  • 1. Kompletna krvna slika - koja se određuje na automatizovanim hematološkim analizatorima, Leukocitarna formula - petoparna diferencijalna formula (automatsko brojanje eozinofila) kao i broj eozinofila u sluznici nosa (ručno brojanje u komori pod mikroskopom).
  • 2. Koncentracija ukupnih IgE antitela u serumu
  • 3. Alergijski paneli- Semikvantitativno određivane specifičnih IgE antitela na različite alergene.
  • U Aqualab plus laboratorijama u ponudi su sledeći alergijski paneli:

  • 1. Respiratorni panel na 30 ili 20 alergena,
  • 2. Nutritivni panel na 30 alergena,
  • 3. Pedijatrijski panel na 20 alergena.

  • Respiratorni panel sa 30 alergena (AlleisaScreen Panel 30 Resp SER ) na: kućne grinje (evropske i američke kućne grinje), krpelj, brašno, epitel psa i mačke, epitel konja i krave, epitel glodara, mešavina trava, otrov pčele, zajednički otrov osa, bubašvaba, latex, Cladosporium herbarum/Altemaria altermata miks, Penicillium notatum/Aspergillus fumigatus mešavina, javor, platan, mešavina topole, jove, lipe, kedra, breze, bukve, ambrozije, suncokreta, kamilice, divljeg pelina, bel rade, pepela, CCD mix (bromelain, peroksidaza rena, askorbat oksidaza).

    Respiratorni panel sa 20 alergena na: evropske i američke kućne grinje, jovu, brezu, lešnik, hrast, panel trava, raž, divlji pelin, bokvicu, tegavac, trputac, mačke, konje, pse, zamorčiće, zlatnog hrčka, zeca, plesni, gljivu čađavicu, oportunističku gljivu, crnu pegavost.




    Nutritivni panel sa 30 alergena (AlleisaScreen Panel 30 food SER ) na: mleko i proteine mleka- laktalbumin, β-laktoglobulin, jaja- žumance, belance, kazein, seme suncokreta, ovseno brašno, zrna soje, kikiriki, grašak, bananu, ribu, plodove mora, paradajz, višnju, tofu, šljivu, jagodu, citrusno voće (limun, naranča, limeta), kivi, grožđe, breskvu, luk, peršun/mirođiju/morač, pšenično brašno, kari, kakao, CCD mix (bromelain, peroksidaza rena, askorbat oksidaza).





    Pedijatrijski panel 20 alergena-respiratornih i nutritivnih na: evropske i američke kućne grinje, breza, panel trava , mačaka, pasa, crna pegavost, mleko i proteine mleka-laktalbumin i β-laktoglobulin, jaja- žumance, belance, kazein, goveđi serum, albumin, soja, šargarepa, krompir, pšenično brašno, lešnik, kikiriki.



     

    U saradnji sa našim partnerom - nemačkom laboratorijom Synlab u mogućnosti smo da ponudimo i široku paletu alergena: kazein, alfa laktalbumin, beta laktalbumin, ambrozija, duvan, belance, gluten, med, mleko, amoksicilin, dlaka mačke, dlaka psa, pčela, smuđ, šaran, pastrmka, grinje, kućna prašina, lidokain, penicilin G/V, rokuronijum, suksamethonium, vecuronium.

    Kako se leče atopijske bolesti? Postoje tri osnovna principa u lečenju atopijskih bolesti, a to su: 1. izbegavanje alergena, 2. uzimanje lekova koji smanjuju simptome (neutrališu aktivne hemijske materije), 3. imunoterapija ili kombinacija ovih metoda. Izbegavanje polena je teško ali praćenje sledećih saveta može pomoći: 1. Ispitajte koje su to biljne vrste na čiji ste polen alergični. 2. Potražite savet lekara koji lekovi će Vam olakšati simptome (većina lekova najbolje deluje ako se primene pre nego što se simptomi pogoršaju). 3. Koristite aeropalinološke izveštaje i prognozu, prema njima organizujte Vašu aktivnost . Kalendar cvetanja za Srbiju za 2016g. 4. Što je duže moguće boravite u zatvorenom prostoru tokom sezone cvetanja biljaka na čiji polen ste alergični, a kišne dane birajte za šetnju (dani sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i slabim vetrom izrazito su pogodni za oslobađanje polena u vazduh), 5. Nosite sunčane naočare da bi zaštitili oči od polena (najbolji efekat imaju naočare sa štitnicima sa svih strana okvira). 6. Ne kosite travnjak i zadržite se u zatvorenoj prostoriji kada se to radi (ako ne možete da izbegnete košenje nosite masku). Često košenje travnjaka će sprečiti cvetanje trave (ipak vodite računa da se trave vremenom prilagode da cvetaju čak i ako ih nisko kosite). 7. Redovno uređujte zakorovljene površine. Izbegavajte šetnju pored i kroz zakorovljene površine. 8. Držite zatvorene prozore na kući a posebno na kolima. 9. Idealno za hlađenje i provetravanje je upotreba klima uređaja, jer će to znatno smanjiti unos polena. 10. Ako nemate kola sa klimom, razmislite o ugradnji filtera na sistem za ventilaciju. 11. Ne boravite u parkovima ili na selu tokom sezone cvetanja biljne vrste na čiji ste polen alergični. 12. Planirajte svoj odmor tako da izbegnete sezonu cvetanja određenih alergenih biljaka. 13. Ako ste alergični na polen biljne vrste koja je ispred vašeg prozora, odstranite je. 14. Često umivajte lice i oči. Da biste odstranili polen sa kose, tuširajte se kad dođete kući. 15. Izbegavajte sušenje veša na otvorenom. 16. Pacijenti koji i uprkos primeni mera predostrožnosti, imaju jake alergijske simptome, treba da razmisle o terapiji desenzitizacije. Kada počne hladno i vlažno vreme uglavnom prestaju alergijske tegobe.