Enzimi

Biohemija


ENZIMI

Enzima

1Angiotenzin-konvertujući enzim (ACE)

Angiotenzin-konvertujući enzim (ACE) je važan regulator renin-aldosteron i kalikrein-bradikinin sistema. Efekti ACE se baziraju na stvaranju angiotenzina II, koji ima direktno vazokonstriktorno dejstvo (povećava krvni pritisak), a isto tako katalizuje smanjenje aktivnosti vazodilatatora bradikinina. ACE je vezan za membranu endotelijalnih ćelija kapilara u plućima i detektuje se u krvi kod izvesnih granulomatoznih oboljenja pluća. Merenje aktivnosti ACE se primenjuje za dijagnozu i praćenje sarkoidoze, respiratornog distres sindroma kod nedonoščadi, tuberkuloze odraslih, Gaucher-ove bolesti, lepre i mnogobrojnih patoloških stanja pluća i jetre. Aktivnost ACE je povišena u aktivnoj fazi sarkoidoze. Povišenje aktivnosti ACE se registruje u slučaju HIV infekcije, histoplazmoze, diabetes mellitusa, hipertireoidizma, limfoma, alkoholne ciroze, tuberkuloze, lepre. Značajno snižene vrednosti ACE su uočene kod raznih akutnih i hroničnih oštećenja pluća (hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem, karcinom pluća). Snižena vrednost ACE se javlja i cističnoj fibrozi, tokom gladovanja i primene steroidne terapije.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja:1 dan

2Alanin aminotransferaza (ALT)

Alanin aminotransferaza (ALT) je enzim uključen u metabolizam aminokiselina. Nalazi se u brojnim tkivima, a najviše u jetri i bubrezima. Značajno povišene koncentracije u serumu mogu se javiti kod oboljenja jetre pre razvoja karakterističnih kliničkih simptoma kao što je žutica. Nivoi ALT koji su 15 puta veći od gornje referentne granice, uvek su indikativni za akutnu hepatocelularnu nekrozu virusnog, toksičnog ili perfuzionog porekla. ALT ima veću dijagnostičku osetljivost za hepatobilijarna oboljenja od aspartat aminotransferaze (AST) i smatra se pokazateljem parenhimalnog oboljenja jetre (specifična aktivnost ALT u jetri je 10 puta veća od one u srcu i skeletnim mišićima). Povišeni nivoi ALT mogu takođe da se detektuju u cirozi i ekstrahepatičnoj holestazi. Malo ili umereno povećanje se nalazi posle unošenja alkohola ili uzimanja lekova kao što su penicillin, salicilati ili opijati. U slučaju nedostatka vitamina B6 detektuje se smanjenje aktivnosti ALT.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 3h

3Alfa-amilaza

Alfa-amilaza predstavlja grupu enzima hidrolaza, koje katalizuju razlaganje polimernih ugljenih hidrata. Iako se nalaze u velikom broju organa i tkiva, u najvećoj koncentraciji se sintetišu u pankreasu i pljuvačnim žlezdama. Merenje aktivnosti alfa-amilaze je veoma važno u dijagnostici akutnog pankreatitisa i drugih oboljenja pankreasa, parotitisu, alkoholizmu, renalnoj insuficijenciji, virusnom hepatitisu, sarkoidozi. Reapsorpcija je značajno smanjena u prolaznom tubularnom oštećenju, u akutnom pankreatitisu, dijabetičnoj ketoacidozi, opekotinama, proteinurijama koje dovode do povećanog klirensa alfa-amilaze. Povišen nivo alfa-amilaze u serumu traje kratko, pa se mnogo tačnija informacija dobija određivanjem aktivnosti alfa-amilaze u urinu. Patološka aktivnost alfa-amilaze u urinu zadržava se danima, pošto se aktivnost u serumu već vratila u normalu. Određivanjem aktivnosti alfa-amilaze u urinu može se dokazati prisustvo makroamilazemije i u tom slučaju je aktivnost alfa-amilaze u urinu normalna u odnosu na serum. Povišene vrednosti alfa-amilaze se detektuju i u akutnoj fazi parotitisa, opstrukciji salivarnog duktusa, ektopičnoj trudnoći, intestinalnoj opstrukciji. Snižena aktivnost alfa-amilaze je prisutna u uznapredovaloj cističnoj fibrozi, težim oboljenjima jetre, nakon pankreatomije, kod gojaznih osoba (zbog sniženih vrednosti aktivnosti salivarne frakcije).

Uzorak: S, U, dU
Metoda: SPF
Vreme izdavanja rezultata: 3h

4Alkalna fosfataza (ALP), neutrofilna (leukocitna ALP).

Alkalna fosfataza (ALP), neutrofilna (leukocitna ALP). Leukocitna ALP se nalazi u neutrofilnim leukocitima i mijelocitima. Ispitivanje aktivnosti ovog enzima u ćelijama može ukazati na eventualno prisustvo infektivnog agensa i ćelijske proliferacije (“ćelijski stres”). Određivanje leukocitne ALP mikroskopiranjem iz razmaza krvi se primenjuje za diferencijalnu dijagnozu hronične mijeloidne leukemije (HML), leukemoidnih reakcija (povišen broj leukocita koji nije uzrokovan infekcijom ili kancerom), esencijalne trombocitoze, mijelofibroze (poremećaj praćen formiranjem ožiljka u koštanoj srži), diferencijaciju policitemija (proliferacija sve tri ćelijske loze), aplastičnih anemija. Sniženje aktivnosti leukocitne ALP se detektuje u HML i aplastičnoj anemiji. Povišena je u mijelofibrozi, leukemoidnoj reakciji, policitemiji, esencijalnoj trombocitozi.

Uzorak: eK (razmaz krvi)
Metoda: MIKR
Vreme izdavanja: do 14 dana

5Alkalna fosfataza, ALP

Alkalna fosfataza, ALP se sastoji iz grupe od najmanje pet tkivno specifičnih izoenzima. U humanom serumu se nalazi smeša enzima koji potiču iz kostiju, intestinalnog i hepatobilijarnog trakta. Kod mladih osoba većina aktivnosti potiče od koštane ALP usled intezivne aktivnosti osteoblasta tokom perioda rasta kostiju, a u trudnoći iz placente. Najčešći uzrok povišenja ALP su hepatobilijarna oboljenja u kojima čak i kod delimične opstrukcije dolazi do značajnog povećanja ALP, dok vrednosti bilirubina još uvek mogu biti u referentnom opsegu. Drugi najčešći uzrok povišenja ALP su oboljenja kostiju (osteomalacija, rahitis usled nedostatka vitamina D, Paget-ova bolest, primarni tumori i metastaze u kostima). Povišen nivo ALP može poticati i od oboljenja kao što su multipli mijelom, akromegalija, renalna insuficijencija, hipertireoidizam, ektopična osifikacija, sarkoidoza, tuberkuloza ili fraktura kostiju.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja rezultata: 3h

6Arilsulfataza A

Arilsulfataza A je enzim koji razlaže sulfatide. Smanjenje ili potpuno odsustvo aktivnosti ovog enzima vodi taloženju sulfatida u organizmu. Deficit u mijelinskim omotačima perifernih nerava uzrokuje nagomilavanje cerebrozid-sulfatida. Sulfolipidi se nagomilavaju u jetri, bubrezima i drugim organima i dovode do methromatske leukodistrofije. Ovo oboljenje ima varijabilnu simptomatologiju i različit početak. Dijagnoza se postavlja na osnovu dokazivanja odsustva aktivnosti aril-sulfataza A u leukocitima i fibroblasima kože. Pregledom urina utvrđuje se povećano izlučivanje sulfatida.

Uzorak: S
Metoda: Fotometrija/SPF
Vreme izdavanja: 14 dana

7Aspartat aminotransferaza (AST)

Aspartat aminotransferaza katalizuje interkonverziju aminokiselina i ketokiselina prenošenjem amino grupe. AST je veoma rasprostranjen enzim u različitim tkivima uključujući jetru, srčani mišić, skeletne mišiće, mozak, bubrege, pluća, pankreas, a nalazi se i u eritrocitima i leukocitima. Najveće aktivnosti AST su utvrđene u srcu, jetri, mišićima i bubrezima. Oštećenje ovih organa može usloviti povećanu aktivnost AST u serumu. Određivanje AST je indikovano u dijagnozi, diferencijaciji i praćenju hepatobilijarnih oboljenja, infarkta miokarda i u oštećenjima skeletnih mišića. Takođe, nivoi AST mogu biti povišeni u virusnom hepatitisu i oboljenjima jetre udruženim sa hepatičnom nekrozom. Povišenje AST u odnosu na alanin aminotransferaza (ALT) ukazuje na teško oboljenje jetre, koje obično uključuje nekrozu. Kod jakog oštećenja, koje je obično akutno (trovanje organskim rastvaračima), nivo AST je viši u odnosu na ALT, što odgovara i samom odnosu u jetri. Povišenje nivoa AST može da se detektuje i u cirozi, ekstrahepatičnoj holestazi, progresivnoj muskularnoj distrofiji, dermatomiozitisu, akutnom pankreatitisu, hemolitičkim oboljenjima, gangreni, velikim oštećenjima mišića i emboliji pluća. Malo ili umereno povećanje AST može da se primeti posle unošenja alkohola ili uzimanja lekova (penicilin, salicilati, opijati). Kod akutnog hepatitisa registruje se viša aktivnost ALT od AST, jer u akutnom hepatitisu oštećenje zahvata samo citoplazmatični prostor iz kojeg se AST i ALT izlivaju u serum u približno jednakim količinama. Aktivnosti u serumu im se razlikuje zbog brže inaktivacije AST.

Uzorak: S
Metoda: SFT
Vreme izdavanja rezultata: 3h

8Kreatin kinaza, izoenzim CK-1

Kreatin kinaza, izoenzim CK-1. Kreatin kinaza (CK) je dimer koji se sastoji iz M (mišićne) i B (moždane) subjedinice. Postoje tri izoenzima: CK-1 (BB), CK-2 (MB) i CK-3 (MM). CK-1 se nalazi u mozgu, prostati, gastrointestinalnom traktu, plućima, mokraćnoj bešici, uterusu i placenti. Povišeni nivoi CK-BB se nalaze u moždanom udaru, karcinomu prostate i malih ćelija pluća, mada je aktivnost ovog izoenzima povišena i u slučaju drugih malignih stanja (dojke, ovarijuma, kolona, želuca). Utvrđena je korelacija između nivoa CK-BB i broja metastaza, kao i odgovora na hemoterapiju. Razlikuju se dva tipa makro-CK. Tip 1 makro-CK predstavlja visokomolekularni kompleks formiran od jednom izoenzima CK i imunoglobulina, a karakteriše ga specifičnost CK-BB. Makro-CK tip 1 se može javiti kod zdravih osoba, obično se javlja u ženskoj populaciji i osoba starijih od 50. godina. Klinički značaj ovog izoenzima još uvek nije sa sigurnošću razjašnjen, ali utvrđena je učestalija pojava u nekim autoimunim bolestima, hipotireoidizmu, miozitisu, kardiovaskularnim bolestima.

Uzorak: S
Metoda: gel elektroforeza
Vreme izdavanja: 14 dana

9Kreatin kinaza (CK)

Kreatin kinaza (CK). CK je dimer koji se sastoji iz mišićne M (muscle) i moždane B (brain) subjedinice. Postoje tri izoenzima: CK-1 (BB), CK-2 (MB) i CK-3 (MM). Kod zdravih osoba ukupna aktivnost CK potiče uglavnom od CK-MM. Merenje CK se primarno koristi u dijagnozi i tretmanu infarkta miokarda (IM). CK predstavlja najosetljiviji pokazatelj oštećenja mišića zbog čega je aktivnost CK u serumu uvek povišena ako postoji nekroza ili regeneracija mišića (Duschenn-ova muskularna distrofija-DMD, rabdomijeloza). Kod DMD aktivnost CK može biti povišena i 100 puta. Sa napredovanjem bolesti nivo serumskih enzima opada, pošto se mišićna vlakna zamenjuju masnim i fibroznim vlaknima, a umanjena fizička aktivnost dovodi do dovodi smanjenog izlučivanja enzima iz preostalih vlakana. Ukupna CK može takođe da bude povišena kod oboljenja centralnog nervnog sistema, kao što je Rey-ev sindrom gde povećane aktivnosti CK ukazuju na težinu encefalopatije. Hipotireoidizam je praćen mišićnom slabošću i povećanjem aktivnosti CK, koja se može vratiti u normalu posle tretmana tiroksinom.

Uzorak: S
Metoda: SFT
Vreme izdavanja: 3h

10Kreatin kinaza, izoenzim CK-3 (CK-MM)

Kreatin kinaza, izoenzim CK-3 (CK-MM). Kreatin kinaza (CK) je dimer koji se sastoji iz M (mišićne) i B (moždane) subjedinice. Postoje tri izoenzima: CK-1 (BB), CK-2 (MB) i CK-3 (MM). Izoenzim CK-MM se nalazi u srčanom i u skeletnim mišićima. Kod zdravih osoba ukupna aktivnost CK potiče uglavnom od CK-MM, dok je aktivnost drugih CK-izoenzima uglavnom niska ili ispod detekcionog limita. CK-MM je indikator oštećenja mišića.

Uzorak: S
Metoda: gel elektroforeza
Vreme izdavanja rezultata: 14 dana

11Gama-glutamiltransferaza (GGT)

Gama-glutamiltransferaza (GGT) je enzim koji u serumu primarno potiče iz hepatobilijarnog trakta. Predstavlja rani marker opstruktivne žutice i metastatskih neoplazmi. GGT je takođe povišena kod pacijenata sa infektivnim hepatitisom, kod masne jetre, u akutnom i hroničnom pankreatitisu i kod pacijenta koji uzimaju antikonvulzivne lekove kao što su fenitoin i fenobarbital. Povišeni nivoi GGT se detektuju kod pacijenata sa alkoholnom cirozom. Određivanje aktivnosti u serumu ima ulogu u detekciji alkoholizma, oštećenja jetre alkoholom i pri praćenju alkoholne apstinencije. Takođe je korisno određivanje odnosa sa HDL-holesterom u slučaju alkoholizma, sa alkalnom fosfatazom (ALP) u slučaju alkoholnih oboljenja jetre i sa aspartat aminotransferazom (AST) za razlikovanje neonatalnog hepatitisa od bilijarne atrezije. Najviše vrednosti GGT se detektuju u primarnoj bilijarnoj cirozi i sklerozirajućem holangitisu.

Uzorak: S
Metoda: SFT
Vreme izdavanja rezultata: 3h

12Hitotriozidaza

Hitotriozidaza je enzim koji pripada familiji glikozilhidrolaza (nazvanih još i hitinaza) koje učestvuju u degradaciji hitina i hitinu sličnim jedinjenjima. Aktivirane makrofage luče hitotriozidazu. Povišene vrednosti serumske hitotriozidaze su detektovane kod lizozomnih bolesti kao što su Gaucher-ova bolest, fukocidoza i galaktosijalidoza. Međutim, povišene vrednosti su utvrđene i u aterosklerozi, beta talasemiji, akutnoj malariji, visceralnoj lajšmanijazi, kao i u cerebrospinalnoj tečnosti obolelih od multiple skleroze. Hitotriozidaza se primarno primenjuje kao serumski marker makrofagne aktivnosti u Gaucher-ovoj bolesti. Značaj ovog enzima je u tome što pokazuje veću specifičnost od angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) koji je povišen i u drugim granulomatoznim oboljenima, pre svega u milijarnoj tuberkulozi. Poređenjem vrednosti serumske hitotriozidaze obolelih od tuberkuloze sa zdravim ispitanicima i bolesnika sa sarkoidozom znatno više vrednosti su nađene kod obolelih od sarkoidoze.

Uzorak: S
Metoda: ENZ
Vreme izdavanja:14 dana

13Holinesteraza-ChE

Holinesteraza-ChE se naziva i pseudoholinesteraza. Ovaj enzim katalizuje hidrolizu acetilholina, ali i drugih estara holina (butirilholin i benzoilholin), pa se još naziva i butirilholinesteraza ili benzoilholinesteraza, odnosno nespecifična ChE. Postoji i prava specifična holinesteraza (acetilholinesteraza, AChE) koja hidrolizuje samo acetilholin ili acetil-β-metilholin. Osim u cirkulaciji, ChE se nalazi i u jetri, pankreasu, slezini i intestinalnoj mukozi. Serumska ChE se sintetiše u jetri. Postoje 2 tipa pseudoholinesteraze, normalna (tipična) i atipična. Tip pseudoholinesteraze se nasleđuje recesivno. Aktivnost pseudoholinesteraze kod heterozigota je bliža donjoj granici normalnih osoba, dok je kod homozigota jako niska. Fenotipizacija serumske ChE je značajna za utvrđivanje osetljivosti na miorelaksanse tipa sukcinil-holina. Tipična serumska ChE brzo hidrolizuje sukcinilholin. Kod deficijentnih osoba (sa atipičnim oblikom ChE) hidroliza sukcinilholina je spora, što se manifestuje produženom mišićnom relaksacijom i apneom nakon hirurške intervencije. Fenotipizacija serumske ChE se vrši određivanjem ukupne aktivnosti enzima i procenta njegove inhibicije u prisustvu dibukaina (dibukainski broj - DB) ili fluorida (fluoridni broj - FB). Aktivnost serumske ChE je snižena u trudnoći, usled oboljenja jetre, malnutricije, akutnih infekcija, karcinoma i hroničnih anemija. Kod akutnog virusnog hepatitisa određivanje ChE je značajno za prognozu. U hroničnom perzistirajućem hepatitisu smanjenje aktivnosti je neznatno, dok je u holestatskim bolestima aktivnost nepromenjena. Uznapredovala ciroza i karcinom jetre dovode do značajnog smanjenja aktivnosti ChE. Ukoliko se isključi prisustvo oboljenja jetre, treba proveriti da li je niska aktivnost ChE posledica atipične forme enzima. Trovanje organofosfatnim otrovima i neki lekovi takođe mogu biti uzrok smanjenja aktivnosti enzima. Povećanje aktivnosti serumske ChE je uočeno kod dece do 5 godina starosti, kao i kod hiperlipidemije, gojaznosti, psorijaze, esencijelne hipertenzije, astme, alkoholizma, šizofrenije i Alzheimer ove bolesti.

Uzorak: S
Metoda: SFT
Vreme izdavanja: 4h

14Kisela fosfotaza, prostatična

Kisela fosfotaza, prostatična. Određivanje aktivnosti prostatične kisele fosfataze se koristi za dijagnozu i terapijsku kontrolu karcinoma prostate. Ako je aktivnost prostatičnog izoenzima povišena, može se tvrditi da se radi o karcinomu prostate, možda i sa metastazama, čak i u slučajevima kada se palpacijom ne pipa tumor. Bolesti prostate, kao što su benigna hipertrofija, prostatitis, infarkt prostate takođe dovode do povećanja aktivnosti. Određivanje prostatične kisele fosfataze u serumu je korisno u praćenju remisije ili povratka maligniteta prostate i proceni efikasnosti različitih režima tretmana. Povišene vrednosti se održavaju 1–2 dana posle manipulacija vezanih za prostatu (hirurgija, kateterizacije, RT).

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 4h

15Kisela fosfotaza, ukupna

Kisela fosfotaza, ukupna se nalazi u skoro svim organima i telesnim tečnostima, kao i u eritrocitima, leukocitima i trombocitima, a najviša aktivnost je prisutna u prostati. Ima više izoenzima, koji se razdvajaju elektroforetski, a poreklom su iz prostate, trombocita, eritrocita, kostiju (osteoklasti) i dr. Određivanje aktivnosti kisele fosfataze se koristi za dijagnozu i terapijsku kontrolu karcinoma prostate. Bolesti prostate, kao što su benigna hipertrofija prostate, prostatitis, infarkt prostate takođe dovode do povećanja aktivnosti KF. Aktivnost KF je povišena i kod nekih koštanih bolesti i to istovremeno sa alkalnom fosfatazom. Ove promene se fiziološki uočavaju kod dece i mladih koji rastu, ali i kod poremećaja kao što su hiperparatireoidizam, Paget-ova bolest, mijelomi. Kod nekih malignih procesa na kostima zajedno sa kiselom fosfatazom povećava se i aktivnost alkalne fosfataze. Aktivnost KP raste i u lizozomalnim bolestima (lipidoza, Gaucher-ovo oboljenje). Tromboembolijske bolesti (tromboza, arterijska embolija, duboka venska tromboza) su praćene povećenjem aktivnosti KF, jer se enzim nalazi u trombocitima. Posle infarkta miokarda takođe dolazi do povećanja aktivnosti KF. Povišene vrednosti se održavaju 1–2 dana posle manipulacija vezanih za prostatu (hirurgija, kateterizacije, RT).

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 4h

16Laktat dehidrogenaza (LDH) izoenzimi

Laktat dehidrogenaza (LDH) izoenzimi. Laktat dehidrogenaza (LDH) je enzim glikolitičkog puta i njeno povišenje je rezultat oštećenja ćelija. LDH je tetramer i sastoji se iz dve vrste subjedinica. Postoji pet izoenzima (LDH 1-5). Relativni odnos izoenzima varira u zavisnosti od toga odakle potiče LDH: LDH1 - sastoji se od 4H subdjedinice - srce i eritrociti LDH2 - sastoji se od 3H i 1M subdjedinice - retikuloendotelni sistem LDH3 - sastoji se od 2H i 2M subdjedinice - pluća LDH4 - sastoji se od 1H i 3M subdjedinice - bubrezi, posteljica, pankreas LDH5 - sastoji se od 4M subdjedinice - jetra i poprečnoprugasti mišići Povišenje aktivnosti LDH u malignim stanjima je prilično nespecifično i nalazi se kod brojnih karcinoma uključujući jetru, non-Hodžkinov limfom, akutnu leukemiju, seminom, neuroblastom, karcinom dojke, želuca i pluća. Nivo aktivnosti u serumu je u korelaciji sa masom tumora kod čvrstih tumora i prognostički je indikator progresa oboljenja. Analiza izoenzima takođe ne doprisnosi značajnoj organo-specifičnosti. Povišenje izoenzima LDH5 se nalazi u slučaju metastaza na jetri, ali i u likvoru kad ukazuje na metastaze centralnog nervnog sitema.

Uzorak: S
Metoda: GEL
Vreme izdavanja:14 dana

17Laktat dehidrogenaza (LDH) je enzim prisutan u brojnim tkivima

Laktat dehidrogenaza (LDH) je enzim prisutan u brojnim tkivima. Postoji pet izoenzima (LDH1-5). Visoka specifična aktivnost enzima se nalazi u jetri, srčanom mišiću, bubrezima i eritrocitima. Infarkt miokarda je uobičajeno udružen sa trostrukim do četvorostrukim povećanjem ukupne LDH, a slično povećanje je prisutno u miokarditisu, srčanim aritmijama, električnoj kardioverziji i pri zameni veštačkih valvula. Određivanje LDH predstavlja pouzdanu metodu pri kvantifikaciji stepena hemolize. U slučaju toksičnog hepatitisa sa žuticom postoji značajno povećanje (10 puta u odnosu na gornju granicu referentnog intervala); nešto niži nivoi se sreću kod virusnog hepatitisa i infektivne mononukleoze. Odnos LDH/AST može da se iskoristi pri diferencijaciji žutice. U slučaju Dišenove muskularne distrofije povišenje aktivnosti LDH može da bude prisutno i više godina pre pojave kliničkih simptoma, dok povećanje u toku bolesti ide i do 5 puta. LDH je povećana nakon napornog fizičkog vežbanja, u Aran-Dišenovoj i Kugelberg-Velanderovoj spinalnoj muskularnoj atrofiji, dermatomiozitisu, polimiozitisu. Ostala oboljenja koja daju povišenu LDH su renalni infarkt, korejska hemoragična groznica, hronična glomerularna oboljenja, šok, embolija pluća i hemolitičke i megaloblastne anemije. Indikacije za ispitivanje su dijagnoza i praćenje bolesti jetre, srca i tumora pluća i bubrega.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja:3 h

18Lipaza

Lipaza. Pankreasna lipaza je enzim odgovoran za hidrolizu u vodi nerastvornih estara glicerola dugolančanih masnih kiselina, čijim razlaganjem nastaju masne kiseline i 2-acilglicerol. Žučne soli i kofaktor kolipaza su neophodni za punu katalitičku aktivnost i visoku specifičnost. Lipazu i kolipazu sintetišu acinusne ćelije pankreasa. Lipaza je važan marker u postavljanju dijagnoze pankreatitisa i praćenje terapeutskog efekta. Aktivnost lipaze u serumu je povišena gotovo istovremeno sa pankreasnom amilazom u akutnom pankreatitisu, akutnim epizodama hroničnog pankreatitisa i opstruktivnom pankreatitisu, pri čemu u slučaju ozbiljne akutne inflamacije dolazi i do više desetina puta većih vrednosti u odnosu na gornju granicu referentnog intervala. Lipaza ostaje mnogo duže povišena od amilaze. U slučaju akutnog abdomena u gornjem kvadrantu, kao i u slučaju penetrirajućeg duodenalnog čira, duodenalnog divertikuluma, holecistisa i ileusa gde postoji udeo i pankreasa u razvoju oboljenja, može da dođe do 5 puta veće vrednosti od gornje granice referentnog intervala. Nivo lipaze je takođe povišen u renalnoj insuficijenciji, posebno kod pacijenata kojima je neophodna dijaliza. Blago povećanje je često prisutno u dijabetičnoj ketoacidozi, virusnom hepatitisu, epidemičnom parotitisu, abdominalnom tifusu i sarkoidozi. Preporuka je da se ispituje zajedno sa pankreasnom amilazom.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 4h

19Makro amilaza

Makro amilaza predstavlja kompleks alfa-amilaze (pankreasnog ili salivarnog izoenzima) sa imunoglobulinima (IgG, češće IgA) ili nekim drugim proteinima plazme. U serumu je moguća detekcija ovakve forme izuzetno retko. Zbog veličine molekule makro amilaza ne može da se filtrira u glomerulima pa se zbog toga značajno smanjuje renalni klirens, usled čega se aktivnost alfa-amilaze u urinu smanjuje u odnosu na serum. Komercijalni testovi za određivanje alfa-amilaze ne prepoznaju imunoglobuline u okviru kompleksa makro amilaze, zbog čega se dobija lažno povišena aktivnost ovog enzima u serumu. Makro amilaza se detektuje kod celijačne bolesti, diabetes mellitusa, limfoma, HIV infekcije, monoklonalne gamapatije, reumatoidnog artritisa i ulceroznog kolitisa. U nekim situacijama makro amilaza može nastati tokom primene infuzije kompleksiranjem alfa-amilaze sa visokomolekularnim glikoproteinima ili polisaharidima. Određivanje makro amilaze se primenjuje u situacijama kada se sumnja na lažno povišene vrednosti alfa-amilaze u serumu, koje nisu u skladu sa kliničkom slikom pacijenta.

Uzorak: S
Metoda: GEL
Vreme izdavanja: 14 dana

20Pankreasna amilaza

Pankreasna amilaza (P-tip) se stvara isključivo u pankreasu i oslobađa u intestinalni trakt, dok se salivarna amilaza (S-tip) sintetiše u pljuvačnim žlezdama i sekretuje u salivu, ali je takođe prisutna i u suzama, znoju i amnionskoj tečnosti, humanom mleku. Određivanje pankreasne amilaze se primenjuje za dijagnostikovanje i praćenje akutnog pankreatitisa i akutnih napada tokom hroničnog pankreatitisa. Porast aktivnosti pankreasne amilaze se javlja 12h od pojave simptoma, ostaje povišena 3-4 dana, a vrednosti su obično 4-6 puta veće od gornje granice referentnih vrednosti. U poređenju sa određivanjem alfa-amilaze, pankreasna amilaza ima značajno veću dijagnostičku vrednost u detektovanju akutnog pankreatitisa koja se može uporediti sa lipazom.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 3h

21Pankreasna elastaza 1

Pankreasna elastaza 1, serinska proteaza specifična za pancreas i sintetiše se u acinusnim ćelijama pankreasa, a učestvuje u hidrolizi peptidnih veza. Određivanje pankreasne elastaze 1 je test za procenu egzokrine funkcije pankreasa. U slučaju insuficijencije pankreasa usled smanjenog stvaranja i izlučivanja enzima, nivo pankreasne elastaze 1 u krvi i fecesu će biti smanjen. Najčešći uzroci insuficijencije pankreasa su cistična fibroza kod dece i hronični pankreatitis kod odraslih osoba. Test za određivanje aktivnosti pankreasne elastaze 1 u stolici je jednostavan, neinvazivan i lako primenjiv, što je posebno važno za dečiji uzrast. Rezultat testa je dobar pokazatelj egzokrinog statusa pankreasa kod dece sa hipotrofijom, cističnom fibrozom i hroničnim pankreatitisom. Određivanje pankreasne elastaze 1 u krvi i fecesu ima problem niske osetljivosti, tj ovim testom se mogu detektovati samo teže forme bolesti, dok oni sa blažom formom bolesti mogu ostati neotkriveni. Povišene vrednosti su u akutnom pankreatitisu, cističnoj fibrozi (bronhopulmonalne infekcije, tokom antibiotske terapije), ekstrakorporalnoj cirkulaciji, hemodijalizi. Indikacije su insuficijencija egzokrinog pankreasa uzrokovana hroničnim pankreatitisom, hereditarnim pankreatitisom, autoimunološki uzrokovanim pankreatitisom, karcinom pankreasa, cistična fibroza, holelitijaza, diabetes mellitus, autoimunopatije i bolesti vezivnog tkiva (Wegenerova granulomatoza, sklerodermija i druge), hronične zapaljenske bolesti creva (M. Crohn), resekcija pankreasa, Shwachman-Diamond-sindrom.

Uzorak: S,F
Metoda: EIA
Vreme izdavanja: 14 dana

22Tiopurin S-metiltransferaza (TPMT)

Tiopurin S-metiltransferaza (TPMT) je citosolni enzim koji katalizuje S-metilaciju (inaktivaciju) tiopurinskih lekova kao što su anti-tumorski (6-merkaptopurin i 6-tioguanin) i imunosupresivni (azatioprin) agensi. Ovi lekovi se primenjuju u tretmanu akutne limfoblastne leukemije, inflamatornih bolesti creva, reumatoidnog atritisa, odbacivanja transplantiranih organa. Deficit TPMT je autosomno recesivno nasledan defekt. Smanjena aktivnost TPMT enzima je povezana sa ozbiljnom hematopoetskom toksičnošću (mijelosupresija) posle uzimanja standardnih doza nekog od ovih lekova. Takođe, kod pacijenata sa izuzetno visokom aktivnošću ovog enzima uobičajena primenjena doza leka nije dovoljna za sprovođenje terapije. Doze prepisanih tiopurinskih lekova je potrebno uskladiti sa genotipom pacijenta da bi se izbegle komplikacije usled hematopoetske toksičnosti.

Uzorak: eK
Metoda: HPLC
Vreme izdavanja: 14 dana