Vaginom – analiza vaginalnog mikrobioma NGS metodom

Vaginalni mikrobiom, takođe poznat kao vaginom, je termin koji označava zajednicu mikroorganizama koja nastanjuje vaginu. Sastav vaginoma je jedinstven za svaku ženu poput otiska prsta. Sve veći značaj se pridaje ukupnom sastavu vaginoma koji igra važnu ulogu u održavanju vaginalnog zdravlja

Najupecatljivija karakteristika zdravog vaginalnog mikrobioma je niska bakterijska raznovrsnost. Najbrojniji mikroorganizmi koji čine vaginom su iz roda Lactobacillus, a pored njih u sastav vaginoma ulazi samo nekoliko drugih vrsta mikroorganizama. Bakterije iz roda Lactobacillus su najzaslušniji za sprečavanje rasta štetnih (patogenih mikroorganizama i na taj način štite sluznicu vagine od infekcije. Početkom menopauze, used hormonskih promena, dolazi do povecanja raznovrsnosti mikroorganizama u vaginomu i smanjenja procentualne zastupljenosti laktobacila.

Poželjni, patogeni, uslovno patogeni mikroorganizmi i to bakterije, kvasnice i parazite, kao i njihov procentni odnos (koji može biti povoljan i nepovoljan) se ne može odrediti standardnim mikrobiološkim procedurama iz jednog uzorka. Takođe, nemoguće je kultivisati i identifikovati različite bakterijske vrste koje se mogu naći u vagini jer zahtevaju ili posebne uslove kultivisanja kao i posebne podloge. Iz ovih razloga je nužno uzeti veći broj uzoraka kojima se isključuje jedan po jedan bilo patogen bilo nepovoljni kolonizator vaginalne sluznice.

Danas dostupna metoda sevenciranje nove generacije (eng.- Next Generation sequencing, NGS) omogucava sveobuhvatnu analizu vaginoma. Ovom analizom se precizno dijagnostikuju svi patogeni mikroorganizmi (Chlamidia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae, Trichomonas vaginalis, i druge), nepovoljni, i poželjni mikroorganizmi (Lactobacillus sp.) i njihovi procentni odnosi što je značajno.

Ova analiza obezbeđuje kvalitetan uvid i sigurnu dijagnozu, a komforna je za pacijenta. Indikovana je kod:

• pacijenata koji su u programu asistirane fertilizacije
• nedijagnostikovanih disbioza (bakterijska vaginoza)
• pobačaja

Promene u ravnotežnom odnosu sastava vaginoma mogu dovesti ne samo do nelagodnosti u genitalnoj regiji, već može da ima uticaj i na plodnost žene.

Neki od najvaznijih faktora koji imaju uticaj na sastav vaginoma su:

• hormonski status,
• trudnoća,
• primena kontraceptiva,
• upotreba antibiotika,
• seksualna aktivnost,
• način zivota

Vaginom se moze grubo podeliti na 5 razlicitih tipova na osnovu broja i odnosa prisutnih vrsta mikroorganizama

TIP	Dominantna vrsta	Rezultat
I	Lactobacillus crispatus	Pozitivan, stabilan
II	Lactobacillus gasseri	Pozitivan, stabilan
III	Lactobacillus iners	Posredni, nestabilan
IV	Atopobium vaginae, garderella vaginalis, dominiraju patogene vrste bakterija, nizak procenat laktobacila	Nestabilan
V	Lactobacillus jensenii	Pozitivan

Tabela 1

*PRIKAZANA TABELA SA BROJEVIMA OD I DO V NEMA NIKAKVU VEZU SA RANIJE KORIŠĆENIM PROCENAMA VAGINALNOG MIKROBIOMA KOJI SE BAZIRAO NA PREGLEDU MIKROSKOPSKOG PREPARATA I BIO DEFINISAN BROJEVIMA.

Tipove I, Il i V karakteriše prisustvo zaštitnih vrsta laktobacila, dok je tip IlI prilično nestabilan i kod njega je Lactobacillus iners dominantan. Lactobacillus crispatus, Lactobacillus gasseri i Lactobacillus jensenii produkuju D-laktate koji imaju zaštitnu ulogu u kolonizaciji vaginalne sluzokože, dok Lactobacillus iners pretežno produkuje L-laktat, koiji nema začajne zastitne efekte. Tip IV karakteriše prisustvo patogenih bakterija Atopobium vaginae i Garderella vaginalis, koje su često povezane sa drugim patogenima kod bakterijske vaginoze, a karakteriše se i oskudnim prisustom laktobacila.

Rezultat obuhvata:

• Prikazivanje tipa vaginoma
• Odredivanje Shannon indeksa (indeksa raznovrsnosti)
• Prikaz vaginalne mikroflore do nivoa vrste, ukljucujući kvasnice i seksualno prenosive patogene
• Naglašava rizik od vaginoze i ukazuje na mogući rizik od fetalne infekcije
• Individualni predlog terapije

Uzorkovanje vrši osoblje u laboratoriji posebnim vaginalnm brisevima. Neophodno je popuniti i formular istorije bolesti.