Adiponektin

Adiponektin je najrasprostranjeniji peptid koji luče adipociti (masne ćelije). Redukcija adiponektina igra ključnu ulogu u bolestima koje su direktna posledica gojaznosti, kao što su insulinska rezistencija/dijabetes 2 tipa. Ovaj peptid ima direktan uticaj na funkciju jetre, skeletnih mišića i vaskulature (krvnih sudova). U cirkulaciji se može naći u različitim molekularnim oblicima koji nastaju njegovom multimerizacijom.

vitamin B12

Postoje indicije da se primenom adiponektina smanjuje insulinska senzitivnost, a takođe usporava proces ateroskleroze (sužavanja arterija usled nakupljanja masnih naslaga). Poznato je i da adiponektin poseduje antiinflamatorno dejstvo.

Supstituciona terapija za adiponektin pokazala je da se ovaj peptid može koristiti u lečenju gojaznosti, insulinske rezistencije ili dijabetesa tipa 2 i ateroskleroze.

Koncentracija adiponektina

Kod zdravih osoba, koncentracije adiponektina se kreću u rasponu od 2 do 20 mg/L, što čini otprilike 0.01-0.05 proteina plazme. Cirkadijalni ritam označava sve biološke promene tokom dana i on kontroliše nivoe adiponektina. Koncentracija adiponektina tokom noći je niža u odnosu na ostale periode dana.

Takođe, kod žena je koncentracija ovog proteina veća nego kod muškaraca. Koncentracije adiponektina su u negativnoj korelaciji sa trigliceridima, glukozom, CRP-om, insulinom, indeksom mase tela i masnim sadržajem jetre. Kod osoba koje su smanjile telesnu težinu korelacija adiponektina i HDL-holesterola je pozitivna i pokazuje povišene vrednosti. Kod gojaznih osoba, vrednost adiponektina u serumu pada za 50%, kao posledica obrnute korelacije indeksa telesne mase i adiponektina.

Sa gubitkom telesne težine povećava se nivo adiponektina i povezan je sa raspodelom masnog tkiva, pa je kod osoba sa više visceralnog nego potkožnog masnog tkiva, njegov nivo značajno niži.

Funkcija adiponektina

Adiponektin je proteinski hormon koji utiče na nekoliko metaboličkih procesa, uključujući oksidaciju masnih kiselina i regulaciju glukoze. U odnosu na ostale hormone, njegova koncentracija u plazmi je izuzetno visoka, i direktno je povezana sa unosom kalorija, tako je npr. kod osoba koje pate od anoreksije primećena povećana koncentracija adiponektina. Ovo otkriće je zbunilo naučnu zajednicu, jer se zna da upravo adiponektin proizvodi masno tkivo. Međutim, otkriveno je da se masno tkivo u koštanoj srži povećava tokom kalorijske restrikcije, a to za posledicu ima povišenu cirkulaciju adiponektina.

Adiponektin ima direktan uticaj na sledeće procese:

  • glukoneogenezu (tvorba glukoze iz supstrata)
  • katabolizam lipida (masti)
  • insulinsku osetljivost
  • energetski metabolizam
  • readukciju TNF-alfa (inflamatornog citokina)

Iako sami mehanizmi nisu poznati, smatra se da nizak nivo adiponektina dovodi do metaboličkog sindroma, pa čak i poremećaja pažnje (ADHD). Sa druge strane, povišen nivo adiponektina uočen je kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom.