Helicobacter pylori

Helicobacter pylori je bakterija koja se nastanjuje na tkivu koje oblaže želudac i duodendum, a prisutna je kod čak pola svetske populacije. Može se preneti sa osobe na osobu prilikom direktnog kontakta sa pljuvačkom, vomitusom ili fecesom zaraženog. U organizam može ući i putem kontaminirane hrane ili pića.

helicobacter pylory pod mikroskopom

Simptomi zaraze Helicobacter pylori

Kod većine inficiranih osoba simptomi infekcije mogu potpuno izostati. Kada se ipak pojave, simptomi infekcije helikobakterijom su:

  • Dispepsija tj. otežano varenje
  • Bol i peckanje u stomaku koji se povećavaju kada je želudac prazan
  • Gubitak apetita
  • Nadutost
  • Često izbacivanje stomačnih gasova (eruktacija)
  • Vrtoglavica
  • Gubitak telesne težine

Kome se savetuje analiza na Helicobacter pylori?

Kod hronične dispepsije, uvek se prvo savetuje da se obavi analiza na ovu bakteriju. Ipak, postoje i druga stanja za koja je indikovana analiza na prisustvo H.pylori.  U pitanju su:

  • Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Terapija eradikacije H. pylori obično će izlečiti čir.
  • Dispepsija koja nije izazvana čirom.
  • Familijarna predispozicija za rak želuca.
  • Dugoročna terapija antiinflamatornim lekovima (ibuprofenom, diklofenak, aspirin). U kombinaciji sa ovim lekovima, H.pylori može izazvati čir na želucu.
  • Gastrički MALT limfom
  • Atrofični gastritis
  • Anemija izazvana nedostatkom gvožđa

Kako se utvrđuje prisustvo H.pylori?

Prisustvo Helicobacter pylori može se utvrditi na nekoliko načina: analizom fecesa, krvi ili izdahnutog vazduha. Sve analize dostupne su u našim laboratorijama.

U svrhu otkrivanja prisustva ove bakterije, rade se sledeće analize:

  • Određivanje antitela IgG I IgA na Helicobacter pylori (cena je 2 x 1150 dinara)
  • Detekcija Helicobacter pylori u izdisajnom testu (3200 dinara).
  • Helicobacter pylori antigen iz fecesa (1350 dinara).

1. Za prvi tip analize nije potrebna posebna priprema a rezultati se dobijaju nakon 24 sata.

Ova analiza može se obaviti pomoću dve metode – CLIA i ELISA. Rezultati se mogu očekivati istog dana u slučaju CLIA metode, odnosno nakon 2-3 dana u slučaju ELISA metode.

Kada dođe do infekcije H.pylori, organizam reaguje kroz snažan specifični humoralni imunski odgovor i stvara serumska IgA, IgM i IgG antitela. Bitno je da naglasiti da IgM antitela nisu specifična i brzo se gube tokom akutne faze, pa stoga nemaju praktičan značaj za dijagnostiku. Od svih neinvazivnih seroloških metoda koje se koriste u dijagnostici, najčešće se primenjuje ELISA metoda kojom se dokazuje postojanje specifičnih anti H.pylori IgA i IgG. Ova antitela su prisutna dokle god traje infekcija, ali se u većini slučajeva dešava da se kod inficiranih primećuje prisustvo IgG antitela, dok je prisustvo IgA antitela retko.

Serološki testovi su izuzetno precizni i specifični (čak 90%). Ipak, njihova moć može biti ograničena slabim sistemskim imunim odgovorom na H. pylori infekciju. Iz ovog razloga, uvek se ispituju parni uzorci seruma koji se uzimaju u razmaku od dve do tri nedelje.

Tom prilikom, obavezno je određivanje klasa imunoglobulina (IgA, IgM i IgM) i praćenje dinamike titra antitela tj.njihovo kretanje. Prisustvo infekcije je izvesno kada se uoči četvorostruki porast titra antitela. S obzirom da ove analize nisu specifične, poželjno je obaviti i dodatne testove kojima se otkriva aktivna infekcija, poput analize stolice ili izdisajnog testa.

2. Za drugi tip analize Helicobacter pylori izdisajni test potrebna je posebna priprema a rezultati se mogu očekivati između 24-48h nakon testa.

Gastoskopijom se uzima uzorak koji se kasnije pregleda histološkim pregledom, kulturom ili brzim ureaza testom. Analizom pljuvačke i krvi utvrđuje se postojanje antitela na ovu bakteriju iako se ova metoda ne primenjuje ukoliko je terapija već sprovedena. Izdisajni test se često sprovodi nakon završetka terapije, što u dijagnostičke svrhe, što u svrhe lečenja i provere uspešnosti terapije.

Pun naziv testa glasi Urea Breath Test (UBT), odnosno urea izdisajni test. Ovi testovi se baziraju na izraženoj ureaznoj aktivnosti H. pylori. Prilikom ovog testa pacijent ispija ureu koja je obeležena radioaktivnim 14C ili neradioaktivnim 13C ugljenikom. Ukoliko postoji prisustvo bakterije u želucu, urea se razgrađuje na ugljen dioksid i amonijak. Putem krvi, CO2 dospeva u krvotok a odatle i u pluća i napokon, u izdahnutom vazduhu. Razlikom u koncentraciji CO2 u izdahnutom vazduhu, koja se meri pre i nakon testa, utvrđuje se prisustvo bakterije ili njeno odsustvo. Kod pacijenata u čijem izdisaju postoji koncentracija 1.11% 13C utvrđuje se odsustvo bakterije, dok koncentracija veća od 13C označava prisustvo bakterije H-pylori. Osetljivost ovih testova kod nelečenih pacijenata kreće se između 96-97% a njihova specifičnost iznosi 99-100%.

3. Za analizu H.pylori iz fecesa nije potrebna prethodna priprema a rezultati se mogu očekivati nakon 2-4 sata.

Poželjno je da se uzorak testira što pre, pa se stoga preporučuje ostavljanje uzorka u laboratoriju sat do dva nakon uzimanja. U suprotnom, uzorak je potrebno čuvati na hladnom mestu (npr.frižideru) sve do donošenja.

Preporuka je da se serološki test (antitela u krvi) radi pri prvom testiranju na Helicobacter pylori, a da nakon toga veću prednost imaju druga dva testa, jer antitela trajno ostaju u organizmu i samim tim daju pozitivne rezultate. Druga dva neinvazivna testa – antigen H. pylori i izdisajni test – potvrđuju prisustvo bakterije. Ova dva testa se koriste u kontroli daljeg prisustva H. pylori, nakon primene terapije. Nakon terapije preporuka je uraditi jedan od ova dva testa kako bi se sa sigurnošću moglo reći da je terapija bila uspešna. Testiranje bi trebalo sprovesti najmanje 4 nedelje nakon završene antibiotske terapije.

Priprema pacijenta za izdisajni test na Helicobacter pylori

U svrhu dobijanja pouzdanog rezultata testa na bakteriju H.pylori, potrebno je da se pacijent adekvatno pripremi. To podrazumeva sledeće:

  • Ne konzumirati hranu najmanje 6 sati pre uzorkovanja
  • Ne koristiti žvakaće gume niti cigarete 6 sati pre testa
  • U slučaju da je osoba prošla kroz terapiju H2 blokatorima (Ranital, Ranisan, Famotidin, Ranitidin) i inhibitorima protonske pumpe (Controllock, Lanzul, Omeprol, Nolpaza, Nexium), potrebno je da se test obavi barem 7 dana nakon što se terapija završi. Ponekad je poželjno i da taj period bude 15 dana.
  • Kod pacijenata koji su bili pod terapijom solima bizmuta ili antibioticima, mora se sačekati mesec dana nakon prestanka terapije
  • Osobe koje su na hroničnoj terapiji treba da uzmu dozu leka nakon završetka testa
  • Ovaj test mogu raditi i dojilje i trudnice