Adisonova bolest
Adisonova bolest (adrenalna insuficijencija) predstavlja hronični poremećaj pri kojem nadbubrežne žlezde ne produkuju dovoljnu količinu adrenalnih hormona, kao što su kortizol i aldosteron. Neaktivnost nadbubrežnih žlezda remeti mnoge metaboličke procese i sprečava normalnu funkciju organizma.
Nadbubrežne žlezde su smeštene obostrano, iznad oba bubrega, i trouglastog su oblika. U njihovom sklopu nalazi se spoljni omotač (korteks) koji luči steroidne hormone koji nose naziv kortikosteroidi (aldosterin i kortizol), dok adrenalna medula koja se nalazi u untrašnjosti žlezda luči adrenalin i noradrenalin. Ove žlezde ulaze u sklop endokrinog sistema i regulišu širok spektar procesa u koje spadaju metabolizam, imunski odgovor organizma, krvni pritisak i reakcija na stres.
Kako nastaje Adisonova bolest?
Adisonova bolest nastaje usled autoimunog poremećaja. Okolnosti pod kojima dolazi do ovog poremećaja nisu u potpunosti razjašnjene.
Ipak, ovo oboljenje se može razviti pod dejstvom određenih faktora u koje spadaju:
- povreda nadbubrežnih žlezda
- virusne infekcije kao što su tuberkuloza, HIV ili gljivične infekcije
- metastaze malignih tumora
- unutrašnje krvarenje lokalizovano u blizini adrenalnih žlezda
- laparoskopska adrenalektomija (hirurško uklanjanje nadbubrežnih žlezda)
- amiloidoza (taloženje proteina u organizmu)
Adisonova bolest se može podeliti na primarnu (primarna adrenalna insuficijencija) i sekundarnu (sekundarna adrenalna insuficijencija).
U slučaju primarne adrenalne insuficijencije, nadbubrežne žlezde su toliko oštećene (atrofirane) da nisu u stanju da luče ni najmanju moguću dozu hormona. Ovaj vid Adisonove bolesti je najčešće izazvan autoimunim poremećajem. Primarna adrenalna insuficijencija može biti izazvana i dugoročnom upotrebom glukokortikoida (Deksametazon, Betametazon) i antikoagulantnih lekova, infekcijama ili tumorima.
Sekundarna adrenalna insuficijencija nastaje kada hipofiza nije u stanju da luči dovoljno adrenokortikotropnog hormona (ACTH), koji je zadužen za regulaciju produkcije hormona nadbubrežne žlezde. Do sekundarne adrenalne insuficijencije može doći i ukoliko osoba ne uzima adekvatnu dozu kortikosteroida u okviru terapije predviđene za lečenje astme.
Simptomi Adisonove bolesti
Simptomi Adisonove bolesti se mogu pojavljivati postepeno pa obolele osobe u početku neće ni znati da treba da se obrate lekaru, jer se bolest može ispoljiti kroz simptome koji su svojstveni i drugim oboljenjima. U te simptome spadaju:
- bol u stomaku
- neredovne menstruacije
- potreba za slanom hranom
- dijareja
- vrtoglavica pri ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja
- gubitak apetita
- nizak krvni pritisak
- slabost mišića
- nesvestica
- osetljivost na hladnoću
- iznenadan gubitak telesne težine
- povraćanje
- hroničan umor
U pojedinim slučajevima kada dođe do povrede, velikog stresa ili neke druge ozbiljne bolesti, simptomi se mogu pojaviti naprasno i uz veći intenzitet, dovodeći do adrenalne (Adisonove) krize. U tim situacijama je potrebno ukazati hitnu medicinsku pomoć, a početak ove krize karakterišu psihološke promene (zbunjenost, dezorijentisanost, paranoja), praćene nesvesticama ili potpunim gubitkom svesti, visokom temperaturom, bledilom kože, povraćanjem, dijarejom i/ili iznenadnim jakim bolom u nogama i abdomenu.
Faktori rizika
Adisonova bolest može biti uzrokovana sledećim faktorima:
- postojanjem tumora i njegovim metastazama
- upotrebom antikoagulansnih lekova
- tuberkulozom
- leukemičnim infiltracijama
- vaskularnom tromobozom
- dijabetesom tip 1
- Grejvsovom bolešću
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih ispitivanja, kliničke slike i ostalih dijagnostičkih postupaka.
U okviru fizikalnog pregleda, lekar može posumnjati na Adisonovu bolest ukoliko se na koži pacijenta primeti hiperpigmentacija (karakteristične tamne fleke na koži).
Laboratorijskim analizama se meri nivo natrijuma, kalijuma, kortizola i ACTH u krvi. Nivo natrijuma i kalijuma je jako bitan pokazatelj mogućeg oboljenja, jer aldosteron koji se luči u nadbubrežnim žlezdama pravi balans između ova dva elektrolita. Usled prevelikog lučenja aldosterona, nivo kalijuma opada dok nivo natrijuma raste.
Sinaktenski test (stimulacija kore nadbubrega egzogenim ACTH) je učestala dijagnostička procedura pri kojoj se pacijentu intravenozno daje doza ACTH da bi se potom izmerio nivo kortizola u krvi. Prirodna reakcija organizma na ACTH je povišena produkcija kortizola ali kod pacijenata koji boluju od Adisonove bolesti, nivo kortizola će ostati nizak ili čak nepromenjen.
Lečenje
U lečenju Adisonove bolesti je obavezna medikamentozna terapija.
Učestala je upotreba oralnih kortikosteroida koji bi trebalo da nadoknade nivo kortizola i aldosterona.
U okviru dijetetskog režima, pacijentima se preporučuje pojačan unos soli (natrijuma), pogotovo pri fizičkom naporu ili nakon dijareje.
Pacijentima koji nisu u stanju da uzimaju oralnu terapiju usled povraćanja (pogotovo nakon operacije) prepisuje se egzogena terapija kortikosteroidima.