Artritis

Artritis predstavlja zapaljenje jednog ili više zglobova a ponekad može zahvatiti i nervni sistem i kožu. Artritis je termin koji se koristi za nekoliko oboljenja koja zahvataju zglobove a najčešće su to osteoartritis, reumatski artritis, reaktivni artritis, giht i psorijazni artritis.

Osteoartritis

Osteoartritis je najzastupljeniji tip artritisa i od njega oboljevaju milioni ljudi širom sveta. Za osteoartritis je karakteristično oštećenje hrskavice zglobova koje može biti lokalizovano bilo gde, iako se u većini slučajeva javlja na zglobovima kolena, šaka, na kukovima i kičmi.

Osteoartritis izaziva promene na kostima i vezivnom tkivu i češće je prisutan kod žena.

Do osteoartritisa dolazi usled delovanja nekoliko faktora, a prvi od njih je starenje. Gojaznost nepovoljno utiče na zglobove kojima se hrskavica tanji usled prevelikog pritiska i dovodi do osteoartritisa. On, takođe, može nastati i usled povreda ili konstantnog pritiska na zglobove (npr. kod sportista), ali za pojavu osteoartritisa može biti odgovorno i neko hronično oboljenje, poput šećerne bolesti (dijabetesa).

Simptomi osteoartritisa se javljaju postepeno i nisu izraženi kao kod ostalih tipova artritisa. Ponekad se može javiti bol u zahvaćenim zglobovima ili sitne koštane izrasline lokalizovane oko zahvaćenog zgloba, koje se mogu napipati ispod kože.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je hronično autoimuno oboljenje koje se, za razliku od osteoartritisa, ogleda u oštećenjima sinovijalne membrane (membrane koja oblaže unutrašnjost zgloba). Direktna posledica ovog procesa je propadanje zglobne hrskavice, zglobnih površina kostiju i ostalih struktura zgloba. To za posledicu ima bolove, deformaciju, ukočenost, i poremećaj funkcije zahvaćenog zgloba.

Reumatoidni artritis prvo zahvata manje zglobove (prste, šake ili stopala) ali, kako bolest napreduje, širi se i na zglobove ruku, gležnjeve, laktove, kukove i ramena. Nažalost, ovaj tip artritisa neretko izaziva i tegobe koje nisu lokalizovane samo u zglobovima. Usled ovog oboljenja mogu stradati i organi poput srca, pluća, bubrega, pljuvačnih žlezda, krvnih sudova i sl.

Simptomi reumatoidnog artritisa su oticanje zahvaćenih zglobova koji su obično i topli na dodir, kao i ukočenost u zglobu (naročito nakon fizičke aktivnosti).

Reaktivni artritis (Reiterov sindrom)

Kao što i sam naziv sugeriše, reaktivni artritis se javlja kao reakcija na određeni proces u organizmu a najčešće je to infekcija koja se nalazi u gastrointestinalnom traktu, genitalnom traktu ili urinarnom traktu.

Digestivne i urogenitalne infekcije se mogu proširiti na zglobove kolena, gležnjeve i stopala ali mogu dovesti i do pojave konjuktivitisa i promena na koži i sluzokoži.

Najučestaliji izazivači infekcija koje dovode do reaktivnog artritisa su mikoplazma, hlamidija ili gonokoke.

Simptomi reaktivnog artritisa obično postaju izraženi između prve i četvrte nedelje nakon nastanka infekcije. Tom prilikom se javljaju bol i otok kolena, gležnjeva i stopala, bol i peckanje pri mokrenju, osipi na petama i dlanovima i bol u donjem delu leđa, naročito u toku jutarnjih ili večernjih časova.

Giht

Kada nivo mokraćne kiseline u krvi postane povišen, formiraju se igličasti kristali koji se lokalizuju na zglobovima i izazivaju jak bol i neprijatnost, neretko i crvenilo i otečenost. Proizvodnju mokraćne kiseline pospešuju određene namirnice, pa je izbegavanje tih namirnica i vid prevencije gihta. Tu spadaju biftek, alkoholna pića i napici sa dodatkom fruktoze.

Postoji razlika između hroničnog i akutnog gihta, pri čemu se akutni giht ogleda u napadima bola izazvanih nekim okidačem, poput prekomerne upotrebe alkoholnih pića. Hronični giht se odnosi na stanje konstantno povišene mokraćne kiseline u krvi, nezavisno od okidača. Za razliku od akutnog oblika, kod hroničnog gihta su napadi bola učestaliji, što može dovesti do trajnog oštećenja zglobova.

Giht obično zahvata zglob palca na nozi pa će se tu obično i javiti izražen bol i otok.

Psorijazni artritis

Psorijazni artritis se javlja kod pojedinaca koji boluju od psorijaze. Psorijaza je autoimuno oboljenje koje dovodi do upale zglobova i prekomerne produkcije ćelija kože. Upravo je iz tog razloga svojstveno psorijazi da se na prevojima zglobova često vide crvena, jasno oivičena, ljuspičasta zadebljanja, praćena bolom i oticanjem u zahvaćenom zglobu.

Bol u Ahilovoj tetivi i petama su svojstveni psorijaznom artritisu. Ove tegobe mogu biti praćene i oticanjem prstiju šake i stopala, kao i bolom u donjem delu leđa.

Dijagnoza

Iscrpna anamneza, klinička slika i radiološke metode se najčešće koriste u dijagnostičkim postupcima.

U zavisnosti od toga na koji se tip artritisa sumnja ali i od stepena oboljenja, obavlja se nekoliko pretraga različite dijagnostičke preciznosti.

Dijagnozu za reumatoidni artritis je teško postaviti, pogotovo u ranim fazama bolesti, jer simptomi kroz koje se ispoljava mogu biti svojstveni i drugim oboljenjima. Ne postoji laboratorijska analiza ili fizikalni pregled kojim se sa sigurnošću može utvrditi njegovo prisustvo.

Ipak, veoma često će doktor zatražiti da se uradi reumatoidni faktor (RF) u okviru analize krvi jer je ovaj antigen specifičan za osobe koje boluju od reumatoidnog artritisa.

Giht se može dijagnostikovati punkcijom zgloba i uzimanjem sinovijalne tečnosti iz njegove šupljine, kako bi se utvrdilo prisustvo mokraćne kiseline. U okviru laboratorijskih analiza se otkriva prisustvo mokraćne kiseline i kreatinina u krvi, a kao finalni korak u dijagnostici, obavlja se ultrazvučni pregled ili magnetna rezonanca. Za razliku od reumatskog artritisa i njemu svojstvenog reumatoidnog faktora, kod osoba obolelih od gihta se ovaj antigen ne može detektovati. Iz tog razloga će lekar možda zatražiti da se ta analiza obavi kako bi se isključila mogućnost da pacijent boluje od reumatoidnog artritisa.

U dijagnostikovanju reaktivnog artritisa se obično obavljaju analiza krvi i rendgenska snimanja. Kod osoba koje boluju od reaktivnog artritisa se u okviru laboratorijskih analiza traga za prisustvom infekcije i njenim mogućim žarištima izazvanima virusima, bakterijama ili gljivicama.

U slučaju psorijaznog artritisa, promene na koži ne moraju nužno da se ispolje, čak i kada je bolest prisutna. To može otežati postavljanje dijagnoze. Ipak, potrebno je obaviti i radiološka ispitivanja, jer se degenerativne promene nastale usled psorijaznog artritisa razlikuju od reumatskog artritisa i gihta.

Lečenje

Nijedan oblik artritisa se ne može trajno izlečiti, tako da je cilj svake terapije ublažavanje i otklanjanje simptoma.

Medikamentozna terapija podrazumeva upotrebu analgetika koji ublažavaju bolove u zglobovima. Takođe se prepisuju i nesteroidni inflamatorni lekovi (NSAIL) kao i glukokortikoidi.

Glukokortikoidi imaju antiinflamatorno dejstvo i mogu se uzimati oralno, ali i u vidu injekcije koja se aplikuje u oboleli zglob. Glukokortikoidi spadaju u takozvane modulirajuće lekove, što znači da se njihovom primenom ublažavaju bolovi, ali se takođe i usporava dalji razvoj bolesti.