Ciste na jajnicima

Ciste na jajnicima (ovarijalne ciste) su šuplje strukture ispunjene tečnim ili polutečnim sadržajem. Mogu nastati unutar jajnika ili na njegovoj površini. Treba ih razlikovati od apcesa, koji su ispunjeni gnojnim sadržajem. Veličina ovarijalnih cista varira i kreće se od veličine zrna graška do veličine pomorandže.

Ciste na jajnicima nisu retka pojava i statistički podaci ukazuju na to da većina žena bar jednom u životu ima neku vrstu ovarijalne ciste. Mogu se javiti u bilo kojoj životnoj dobi ali se najčešće javljaju tokom reproduktivnog perioda žene, dok se znatno ređe javljaju u postmenopauzi.

Takođe, mogu se pojaviti na oba jajnika istovremeno ali njima može biti pogođen i samo jedan jajnik.

Ciste ne mogu uticati na plodnost ali mogu otežati začeće.

Tipovi ovarijalnih cista

U zavisnosti od načina nastanka, razlikuju se:

• funkcionalne
• nefunkcionalne ciste

Funkcionalne ciste su najčešći tip ovarijalnih cista, bezopasne su i nastaju tokom procesa ovulacije. Postoje dva tipa funkcionalnih cista:

Folikularne ciste – nastaju u toku ovulacije, ukoliko ne dođe do pucanja folikula nakon oslobađanja jajne ćelije. Tom prilikom se tečnost zadržava u folikulu formirajući ovarijalnu cistu. Obično je ne prate nikakvi simptomi, jer je malih dimenzija, tako da žene često ni ne znaju da je imaju. Ovakve ciste najčešće spontano prolaze za nekoliko nedelja, s početkom sledećeg menstrualnog krvarenja.

Luteinske ciste (ciste žutog tela) – nisu toliko česte kao folikularne ciste. Nastaju od žutog tela (korpusa luteuma) po oslobađanju jajne ćelije. U nekim slučajevima dolazi do pucanja krvnog suda usled čega se krv može izliti u cistu. Obično prolaze posle nekoliko meseci, međutim, ponekad može doći do rupture ciste, koja je praćena naglo nastalim, oštrim bolom i obilnijim krvarenjem.

Nefunkcionalne ciste nisu povezane sa normalnom funkcijom menstrualnog ciklusa. Razlikuje se nekoliko tipova:

Dermoidne ciste (dermoid ili teratom jajnika) nastaju od embrionalnih ćelija i mogu sadržati dlake, kožu, zube ili neko drugo tkivo. Retko su kancerogene.

Cistoadenom – spada u grupu epitelnih tumora jajnika. U najvećem broju slučajeva (oko 80%) radi se o benignim tumorima. Cistoadenomi pokazuju intezivan rast, tako da često dostižu velike dimenzije i tada je potrebno njihovo hirurško uklanjanje.

Endometriotične (čokoladne) ciste – nastaju u okviru endometrioze, kada se deo endometrijuma (unutrašnjeg sloja materice) pričvrsti za jajnik i na tom mestu formira cistu. Ispunjene su starom krvlju. Mogu biti veoma bolne, pogotovo za vreme menstruacije. Takođe, zbog svoje veličine mogu deformisati jajnik i time nepovoljno uticati na plodnost.

Simptomi

Većina ovarijalnih cista je asimptomatska. Međutim, one mogu biti praćene određenim simptomima koji nisu strogo specifični za ciste, već se mogu javiti i kod drugih stanja kao što je npr. endometrioza. Simptomi su:

• nadimanje stomaka
• neuobičajeno menstrualno krvarenje (oskudnije ili obilnije nego inače)
• bol u maloj karlici koji se može širiti u prepone i donji deo leđa
• dispareunija (bolan seksualni odnos)

Mogu se javiti i simptomi slični onima u ranoj trudnoći, kao što su osetljivost grudi i mučnina.

Retke komplikacije ovarijalnih cista su:

Torzija (uvrtanje) jajnika – izazvano je pomeranjem velikih cista i praćeno iznenadnim, jakim bolom u maloj karlici, kao i mučninom i povraćanjem.

Ruptura ciste – veće ciste imaju veći rizik od pucanja, i ukoliko do toga dođe, javlja se jak bol i unutrašnje krvarenje.

Faktori rizika

Kao što je pomenuto, većina žena bar jednom u životu ima neku vrstu ovarijalne ciste. Ipak, postoje faktori rizika koji pojedine osobe ženskog pola smeštaju u rizičnu grupu i povećavaju šanse da razviju neko od gorepomenutih oboljenja.

U faktore rizika spadaju:

• hormonski poremećaji
• korišćenje kontraceptivnih pilula
• endometrioza
• pelvična infekcija
• prisustvo cista u prošlosti

Dijagnoza

Najpouzdanija dijagnostička metoda je ultrazvučni pregled male karlice. Uz pomoć ovog pregleda se može odrediti veličina, oblik i lokalizacija ciste, kao i njen sastav (tj. da li je cista solidna ili ispunjena tečnošu).

Dijagnostičke metode koje se ređe koriste su skener (CT) i magnetna rezonanca (MR).

U slučaju da se sumnja na maligne promene, potrebno je uraditi i tumor markere.

Lečenje

Većina cista na jajnicima je malih dimenzija i najčešće ne zahtevaju posebnu intervenciju ili terapiju, već je dovoljno njihovo praćenje pod nadzorom lekara, tokom nekoliko ciklusa.

Ukoliko se cista spontano ne povuče za nekoliko meseci, mogu se primeniti kontraceptivne pilule čija je primarna uloga sprečavanje ovulacije.

Funkcionalne ciste ne utiču na plodnost, za razliku od endometriotičnih cista koje utiču, tako da je potrebno njihovo uklanjanje.

Hirurško uklanjanje ciste se može izvesti klasičnom hirurgijom ili laparoskopskim putem.