Dermatitis

Dermatitis je termin koji se koristi za bilo koju vrstu promena na koži. Obično se odnosi na promene koje podrazumevaju svrab, suvu kožu, osipe, plihove, ljuspice i perutanje.

Dermatitis nastaje usled narušavanja kožne barijere, pa je takva koža podložna prodiranju alergena i patogena u dermis (dubinske slojeve kože).

Najčešći oblici dermatitisa su atopijski dermatitis (ekcem), dishidroza, kontaktni dermatitis, temenjača, seboreični dermatitis i pelenski osip (kod odojčadi).

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je hronično kožno oboljenje koje karakterišu svrab i crvenilo a javlja se i kod dece i kod odraslih. Koža postaje suva a na pojedinim delovima tela se javljaju crvenkasti osipi (na prevojima laktova i kolena, grudima, zglobovima, stopalima). Kod hroničnog atopijskog dermatitisa, zahvaćena područja se počinju perutati a koža postaje izuzetno osetljiva na dodir i spoljne nadražaje.

Atopijski dermatitis se ne može preneti kontaktom sa obolelom osobom.

Ovaj tip dermatitisa je neretko udružen sa alergijskim rinitisom i astmom.

Razlog nastajanja atopijskog dermatitisa još uvek nije otkriven, ali se sumnja da do njega dolazi kombinacijom familijarne predispozicije i spoljašnjih faktora.

Kontaktni dermatitis

Kontaktni dermatitis se ispoljava kroz crvenilo i osip na koži do kojih dolazi usled direktnog kontakta sa alergenom ili iritirajućom supstancom. Ovakav osip nije zarazan i ne može ugroziti život osobe ali može biti veoma nelagodan i neprijatan.

Ovaj tip dermatitisa može se javiti usled kontakta sa bilo kakvim supstancama, pa čak i predmetima, u koje spadaju sapuni, parfimisani kozmetički proizvodi, biljke ili nakit.

Mesto kontakta sa iritirajućom supstancom je upravo i mesto gde će osip biti lokalizovan.

Temenjača

Temenjača (infantilni seboreični dermatitis, crusta lactea) je oblik dermatitisa koji pogađa odojčad tokom prvih meseci života i javlja se u vidu beličasto-žutih ljuspica na glavi deteta, iako se može pojaviti i na obrvama, leđima, vratu ili kapcima.

Na uzrok nastanka temenjače utiče splet faktora, iako ni jedan od njih samostalno ne predstavlja preduslov za nastanak bolesti. Tu, pre svega, spadaju genetska predispozicija, upotreba jakih šampona i sapuna, kao i pad imuniteta deteta.

Temenjača nije zarazna i ne predstavlja razlog za brigu, jer se uz odgovarajući higijenski režim sasvim uspešno leči. Doslednost je neophodna u lečenju, jer temenjača ume da bude uporna. Takođe, neophodno je da se sa lečenjem počne što pre, kako bi se izbegle sekundarne infekcije.

Seboreični dermatitis

Seboreični dermatitis je učestalo kožno oboljenje koje obično zahvata skalp i ispoljava se u vidu peruti, crvenila i ljuspica. Ovo oboljenje može zahvatiti i druge regije, pa se može manifestovati na obrvama, kapcima, nazolabijalnim naborima ili grudnom košu.

Gljivična infekcija koju izaziva Malassezia pachydermatis jedan je od glavnih uzročnika nastanka seboreičnog dermatitisa, jer ova gljivica obično nastanjuje kožu čoveka, a naročito se skuplja na mestima gde je koža masna. Pored nje, do nastanka seboreičnog dermatitisa mogu dovesti i hroničan stres, česta upotreba jakih šampona, gojaznost, pa čak i infekcija virusom HIV-a.

Pelenski osip

Ovaj oblik dermatitisa javlja se isključivo kod odojčadi koja nose pelene. Kada nežna i osetljiva koža bebe dođe u kontakt sa bakterijama koje se nalaze u mokraći i fecesu (pogotovo ukoliko se pelene ne menjaju redovno), bebina koža može burno reagovati.

Da bi se sprečio nastanak pelenskog osipa, treba biti pažljiv kod odabira pelene i redovno ih menjati. Što je duže koža bebe izložena bakterijama, postoje veće šanse da će razviti osip.

Dishidroza

Dishidroza je oblik dermatitisa koji karakterišu čvrsti plihovi ispunjeni tečnošću. Najčešće su lokalizovani na bočnim stranama dlanova, a ponekad i na tabanima i između nožnih prstiju.

Osobe koje boluju od atopijskog dermatitisa mogu da razviju i dishidrozu ali do njene pojave mogu dovesti i alergijske reakcije, poput alergijskog rinitisa.

Dijagnoza

Epikutane probe su najučestalija dijagnostička metoda za gotovo sve tipove dermatitisa. Tom prilikom se na kožu, u malim količinima, nanose potencijalni reagensi koji izazivaju dermatitis i prekrivaju se flasterima. Stanje kože ispod svakog od tih flastera se prati tokom narednih nekoliko dana.

Biopsija se koristi u postavljanju dijagnoze kod psorijaznog i atopijskog dermatitisa. U okviru ovog zahvata se uzima mali uzorak kože koji se šalje na patohistološku analizu.

Na kraju, dermatitis je lako vidljiv golim okom, pa će na osnovu manifestacija i simptoma lekar zaključiti o kom tipu dermatitisa se radi, često i bez epikutane probe i biopsije.

Lečenje

U zavisnosti od intenziteta manifestacija dermatitisa i kliničke slike pacijenta, primenjuju se različite metode lečenja.

Lokalne masti i hidratantna sredstva koriste se zbog svojih antiinflamatornih svojstava. U slučaju sekundarnih infekcija, kao što su bakterijske i gljivične, prepisuju se antibiotici i antimikotici.

Da bi se sprečila upalna stanja dermatitisa, koriste se sredstva za održavanje vlažnosti kože (emolijenti).