Ekcem

Ekcem je zapaljensko stanje kože koje se manifestuje svrabom i crvenim pečatima na koži, najčešće kod male dece i odojčadi, ali može pogoditi osobe svih starosnih doba.

Obično je lokalizovan na obrazima i čelu kod dece, ali se može pojaviti i na laktovima i kolenima, kako kod dece, tako i kod odraslih.

Najčešći oblik ekcema je atopijski dermatitis, koji se javlja na prevojima kože (untrašnja strana nadlaktice, zadnja strana kolena, i slično). Ovo stanje je obično udruženo sa preostala dva oboljenja koja čine atopijsku trijadu – alergijskim rinitisom i astmom. Procenjuje se da oko 80% osoba koje obole od atopijskog dermatitisa, u jednom trenutku razviju ili alergijski rinitis ili astmu.

Za sva tri oboljenja – ekcem, alergijski rinitis i astmu – zajednički je povišen nivo imunoglobulina IgE.

Kako nastaje ekcem?

Tačan mehanizam koji dovodi do pojave ekcema nije poznat. Ipak, smatra se da do njegovog nastanka dolazi usled kombinacije različitih faktora, kao što su:

• hereditet
• poremećaji imunog sistema
• nepovoljni uticaj spoljašnje sredine
• narušena barijera kože
• previše agresivni i parfimisani sapuni i kozmetički preparati
• prekomerno izlaganje suncu
• prašina i pesak.

Teški slučajevi ekcema su dovedeni i u vezu sa deficijencijom filagrina – proteina koji se vezuje za vlakna keratina u epitelnom sloju kože. Nedostatak filagrina dovodi do narušavanja barijere kože koja ispušta vlagu u spoljašnju sredinu, umesto da je zadržava u koži.

Iako su naizgled isti, ekcem treba razlikovati od psorijaze – autoimunog oboljenja koje dovodi do neumerene proizvodnje novih ćelija kože, koje se talože i stvaraju ljuspice. Simptomi ekcema i psorijaze mogu biti slični, ali su uzroci njihovog nastanka sasvim drugačiji, pa samim tim zahtevaju i drugačiji pristup lečenju.

Iako i psorijaza i atopijski dermatitis mogu imati slične simptome, osobe koje imaju atopijski dermatitis imaju nekontrolisanu želju da češu mesta koja ih svrbe, dok je kod psorijaze za nijansu lakše kontrolisati ovaj poriv.

Veoma je bitno napomenuti da ni ekcem, ni psorijaza nisu zarazni.

Ekcem simptomi

Simptomi ekcema variraju od osobe do osobe, u skladu sa godinama starosti i stepenom ozbiljnosti oboljenja.

Simptomi koji se najčešće javljaju su:

• osip na prevojima oko laktova, kolena ili zadnjoj strani vrata
• izraženi osipi oko očiju, na vratu i obrazima
• suva koža koja se peruta i ljušti
• svrab

Ukoliko se osoba češe, iritacija može da postane još izraženija, pa čak može da dovede i do infekcije kože, jer patogeni mikroorganizmi lakše prodiru do unutrašnjih slojeva kože.

Dijagnoza

Dijagnostički postupak kojim se utvrđuje ekcem je veoma jednostavan, i pre svega, podrazumeva anamnezu i fizikalni pregled.

U česte dijagnostičke postupke ubrajaju se i epikutani testovi, u koje spadaju PATCH testovi i PRICK testovi. Prilikom oba testa, na kožu pacijenta se nanose male količine potencijalnih alergena koji mogu biti okidači ekcema, a na osnovu reakcije se potvrđuju.

Lečenje i mere prevencije ekcema

Ekcem se nikada ne može u potpunosti izlečiti, ali se njegovi simptomi mogu držati pod kontrolom, tako da ne ometaju svakodnevni život pacijenta.

U okviru terapije kada je ekcem aktivan, mogu se prepisati topikalni kortikosteroidi koji smanjuju upalu kože. Isto važi i za losione koji sadrže kalcineurinske inhibitore koji imaju snažno antiinflamatorno dejstvo, a za razliku od topikalnih kortikosteroida, ne mogu izazvati neželjene efekte.

Veoma je bitno imati na umu da ove kreme ne treba uzimati na svoju ruku i obavezno je posavetovati se sa dermatologom pre njihove upotrebe. Njihova upotreba je takođe strogo kontraidikovana kod dece mlađe od 2 godine.

Kod pacijenata koji su razvili infekciju nastalu usled narušene barijere kože izazvane ekcemom, mogu se prepisati i topikalni antibiotici.

Ukoliko se pregledom ustanovi da postoje okidači koji pogoršavaju stanje kože, potrebno ih je izbegavati. To često mogu da budu alergije na namirnice koje se svakodnevno konzumiraju, poput jaja, kikirikija, belog brašna, mlečnih proizvoda, i sl.

Osobe pogođene ekcemom moraju strogo da paze na upotrebu kozmetičkih preparata i da ne koriste one koji sadrže agresivne sastojke, poput alkohola ili sapuna. Umesto toga je potrebno koristiti preparate koji su namenjeni isključivo osetljivoj i atopičnoj koži, po mogućstvu one preparate koji sadrže ceramide (lipide koji pomažu u retenciji vlage u koži).

Atopičnu kožu ne treba tretirati vrućom ili vrelom vodom, a takođe treba izbegavati pilinge koji, kao i vruća voda, dodatno pogrošavaju simptome i izvlače vlagu iz kože.

U dogovoru sa lekarom i u skladu sa opštim zdravstvenim stanjem pacijenta, potrebno je korigovati i ishranu, jer će odgovarajući dijetetski režim u velikoj meri poboljšati nutritivni status i crevnu mikrofloru, koji su indirektno odgovorni za regulaciju imunog odgovora organizma na alergene i druge okidače ekcema. Sveže voće i povrće je neophodno za zdravlje kože, a takođe je potrebno i konzumirati i dovoljne količine vode. Dnevni unos tečnosti za žene treba da iznosi oko 2.5 litara, a za muškarce oko 3 litra na dan.

Riblje ulje i suplementi koji sadrže omega-3 masne kiseline su se pokazali izuzetno učinkoviti u tretiranju ekcema. Studije su pokazale da je dnevnim unosom suplemenata koji sadrže omega-3 i omega-6 masne kiseline, cink i vitamin E, čak 80% ispitanika umanjilo simptome ekcema za čitavih 50%.