Eklampsija

Eklampsija je ozbiljno medicinsko stanje koje pogađa žene tokom trudnoće. Iako se simptomi tokom trudnoće često javljaju u vidu preeklampsije, ona može ostati neotkrivena dok se ne razvije u eklampsiju, a to može stvoriti dodatne komplikacije tokom trudnoće.

Šta je eklampsija?

Preeklampsija i eklampsija predstavljaju poremećaje visokog krvnog pritiska u trudnoći.

Eklampsija je stanje koje se javlja samo tokom trudnoće i uzrokuje napade, najčešće tokom trećeg trimestra. Ovo stanje pogađa jednu od dve do tri hiljade trudnica.

U preeklampsiji, visok nivo krvnog pritiska kod majke smanjuje snabdevanje fetusa krvlju. To može da znači da fetus ne prima onoliko kiseonika i hranljivih sastojaka koliko bi trebalo.

Mnoge trudnoće pogođene eklampsijom ili preeklampsijom su prve trudnoće.

Iako eklampsija može biti fatalna ako se ne leči, vrlo je retka smrtnost trudnica izazvana ovim stanjem, naročito u razvijenim zemljama. Na globalnom nivou, eklampsija čini približno 14 procenata smrtnosti majki. U većini slučajeva simptomi preeklampsije su blagi i ne zahtevaju bilo kakvu intervenciju, osim praćenja i moguće promene u ishrani.

Preeklampsija i eklampsija

Eklampsija je završna faza preeklampsije i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Većina slučajeva preeklampsije se otkrije rano u trudnoći, pre nego što pređe u eklampsiju.

Iako ne postoji lek za preeklampsiju, lekari često prepisuju lekove za snižavanje krvnog pritiska ili antikonvulzivne lekove, kako bi sprečili napade koji su karakteristični za eklampsiju.

I kod preeklampsije i kod eklampsije, jedini lek je porođaj. Blagi slučajevi preeklampsije mogu se pratiti tokom cele trudnoće kako bi se utvrdilo da li je bezbedno održavati trudnoću do isteka termina.

Teži slučajevi mogu zahtevati hitnu intervenciju, često u vidu indukcije ili carskog reza. Najčešće će biti potreban carski rez da bi se sprečio porast krvnog pritiska, koji je često prisutan tokom porođaja.

Eklampsija simptomi

Eklampsiju mogu da prate pridružena stanja koja mogu da se manifestuju kroz različite simptome ponekad izazvane samom eklampsijom, ili konkretnim pridruženim oboljenjem.

U te simptome spadaju:

• visok krvni pritisak
• otok lica i gornjih ekstremiteta
• glavobolje
• nagli porast telesne mase
• vrtoglavica i povraćanje
• problemi sa vidom
• otežano mokrenje
• bol u gornjem desnom delu abdomena.

U pojedinim slučajevima, simptomi mogu potpuno da izostanu. Kada se jave, simptomi se brzo ispoljavaju, i to velikim intenzitetom.

U njih spadaju:

• napadi
• gubitak svesti
• razdražljivost.

Šta uzrokuje eklampsiju?

Eklampsija često prati preeklampsiju, koju karakteriše visok krvni pritisak koji se javlja u trudnoći i, retko, posle porođaja. Takođe mogu biti prisutni i drugi nalazi, poput proteina u urinu. Ukoliko se preeklampsija pogorša, i počne da se odražava na nervni sistem, kod trudnice se konstatuje eklampsija. U veoma retkim slučajevima, postporođajna eklampsija može da nastupi čak i ako kod trudnice nije postojala preeklampsija pre porođaja.

Lekari ne znaju sa sigurnošću šta uzrokuje preeklampsiju, ali se smatra da je rezultat abnormalne formacije i funkcije placente. Ipak, mehanizmi koji dovode do eklampsije usled preeklampsije su dovoljno poznati.

Visok pritisak u trudnoći

Preeklampsija je stanje u kom krvni pritisak postaje dovoljno visok da ošteti arterije i ostale krvne sudove. Oštećenje arterija može da ograniči protok krvi, a posledica toga je stvaranje otoka u krvnim sudovima u mozgu. Ako ovaj abnormalni protok krvi kroz sudove ometa sposobnost mozga da funkcioniše, mogu da se pojave napadi.

Proteinurija

Preeklampsija često utiče na rad bubrega. Proteini u urinu, pojava poznata i kao proteinurija, uobičajeni su znak preeklampsije. Bubrezi filtriraju otpad iz krvi i stvaraju urin iz ovog otpada. Međutim, bubrezi pokušavaju da zadrže hranljive sastojke u krvi, poput proteina, radi preraspodele u organizmu. Ako su bubrežni filteri, zvani glomeruli, oštećeni, protein može da procuri kroz njih i izluči se u urin.

Faktori rizika

Kod svih trudnica kod kojih je ustanovljena preeklampsija postoji rizik od eklampsije, iako to ne znači da će do eklampsije i doći.

U ostale faktore rizika spadaju:

• prva trudnoća
• gestacijska ili hronična hipertenzija
• starost trudnice preko 35 godina, ili ispod 20 godina
• blizanačka trudnoća
• dijabetes
• kardiovaskularna oboljenja
• oboljenja bubrega.

Dijagnoza

Dijagnoza eklampsije se postavlja na osnovu fizikalnog pregleda trudnice i merenja krvnog pritiska. Ukoliko je kod trudnice prethodno konstatovan rizik od preeklampsije, to ukazuje da postoji mogućnost i za pojavu eklampsije.

Ukoliko je to slučaj, potrebno je kliničko praćenje trudnoće, u okviru kog se meri krvni pritisak, prati se diureza (izlučivanje tečnosti iz organizma), meri se telesna težina na nedeljnom nivou, i prate se gorenavedni simptomi.

Ultrazvukom i CTG-om se prati stanje ploda.

Laboratorijske analize su veoma značajne za pravilnu dijagnozu eklampsije. Kompletna krvna slika i analiza urina su dve najbitnije analize za praćenje ovog stanja.

Terapija

U terapiji eklampsije najznačajnije mesto ima antihipertenzivna terapija. Ostale terapijske mere podrazumevaju primenu antikonvulzivne terapije, čiji je osnovni cilj da predupredi napade i spasi život majke i deteta.

U okviru antihipertenzivne terapije se koriste lekovi koji smanjuju vaskularni otpor, a samim tim i snižavaju krvni pritisak.

U slučaju da trudnica boluje od hronične hipertenzije i započela je antihipertenzivnu terapiju još pre trudnoće, terapija može da se nastavi i tokom trudnoće, osim ako u terapiju nisu uključeni lekovi na bazi nifedipina i ACE inhibitora.

Antikonvulzivna terapija podrazumeva lekove koji treba da spreče eklamptičke napade, a koji mogu da se primenjuju intravenski ili intramuskularno.

Terapijske mere usmerene na plod podrazumevaju upotrebu aspirina, koji poboljšava brzinu dotoka krvi.

U većini slučajeva teških oblika preeklampsije, potrebno je izazvati porođaj što pre, najčešće carskim rezom. Cilj prevremenog izazivanja porođaja jeste da se preduprede komplikacije, i po majku i po dete, ukoliko dođe do eklamptičkog napada.