Feohromocitom

Feohromocitom je obično benigni tumor koji se razvija u nadbubrežnoj žlezdi. U ljudskom telu postoje dve nadbubrežne žlezde - po jedna na vrhu svakog bubrega. Feohromocitom se najčešće razvija samo u jednoj nadbubrežnoj žlezdi, iako se tumori mogu razviti u obe žlezde.

U većini slučajeva, feohromocitom se otkriva kod ljudi između 20 i 50 godina starosti.

Simptomi feohromocitoma

Simptomi feohromocitoma uključuju:

• Visok krvni pritisak
• Glavobolju
• Prekomerno znojenje
• Ubrzan rad srca
• Drhtavicu
• Bledilo
• Gubitak daha
• Napade panike

Za feohromocitom je naročito karakteristično ispoljavanje prva tri simptoma istovremeno.

Manje uobičajeni znaci ili simptomi uključuju:

• Anksioznost
• Konstipaciju
• Gubitak telesne težine

Gorenavedeni simptomi mogu biti konstantni, ili se mogu povremeno javljati ili pojačati. Određene aktivnosti ili uslovi mogu da pogoršaju simptome. U njih spadaju:

• Fizički napor
• Izloženost stresu
• Nagle promene položaja tela

Hrana bogata tiraminom, supstancom koja utiče na krvni pritisak, može da dovede do pogoršanja simptoma. Tiramin je čest u hrani koja je fermentisana, sušena ili prezrela. Neke od namirnica koje ga sadrže uključuju sireve, određene vrste piva i vina, sušeno ili dimljeno meso.

Zašto nastaje feohromocitom?

Naučnici ne znaju šta tačno uzrokuje feohromocitom. Tumor se razvija u specijalizovanim ćelijama, zvanim hromafinske ćelije, koje su smeštene u srži nadbubrežne žlezde. Ove ćelije luče određene hormone – kateholamine, pre svega dopamin, epinefrin i noradrenalin, koji pomažu u kontroli mnogih telesnih funkcija, poput srčane frekvencije, krvnog pritiska i šećera u krvi.

U situacijama kada naš organizam proceni da smo u opasnosti, adrenalin i noradrenalin pokreću reakciju organizma na opaženu pretnju i uzrokuju porast krvnog pritiska i brži rad srca. Feohromocitom uzrokuje oslobađanje ovih hormona čak i kada osoba nije u opasnoj situaciji.

U manjem broju slučajeva, ovi tumori mogu da se nađu i izvan nadbubrežnih žlezda (ekstradrenalni tumori), i oni se nazivaju paragangliomima.

Faktori rizika

Ljudi koji imaju retke nasledne poremećaje imaju povećan rizik od feohromocitoma. Tumori povezani sa ovim poremećajima su uglavnom maligni.

Genetski poremećaji povezani sa nastankom feohromocitoma uključuju:

Višestruku endokrinu neoplaziju, tip 2 – poremećaj koji dovodi do tumora u više delova endokrinog sistema. Ostali tumori povezani sa ovim stanjem mogu da se pojave na štitastoj žlezdi, paratiroidnoj žlezdi, usnama, jeziku i gastrointestinalnom traktu.

Von Hippel-Lindauova bolest može da rezultira tumorima na više mesta, uključujući centralni nervni sistem, endokrini sistem, pankreas i bubrege.

Neurofibromatoza 1 rezultira višestrukim tumorima na koži (neurofibromi), pigmentiranim kožnim mrljama i tumorima optičkog nerva.

Komplikacije izazvane visokim krvnim pritiskom do kojeg feohromocitom dovodi, mahom se ispoljavaju na više organa, posebno na tkivima kardiovaskularnog sistema, mozga i bubrega. Kao posledica ovog stanja, dolazi do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, od kojih neki mogu biti i fatalni. U njih prevashodno spadaju srčani i moždani udar, kao i insuficijencija bubrega.

U retkim slučajevima, feohromocitom može da bude maligni, pa može da metastazira u druge delove tela. Kancerogene ćelije iz feohromocitoma najčešće dospevaju u limfni sistem, kosti, jetru ili pluća.

Dijagnoza

Prvi korak u dijagnostičkom postupku jeste analiza celodnevnog uzorka urina i analiza krvi. Pomoću ovih analiza se stiče u uvid u serumske vrednosti adrenalina, noradrenalina i njihovih metabolita.

Sledeći korak u postavljanju dijagnoze podrazumeva CT skener, magnetnu rezonancu i MIBG (scintigrafiju nakon primene meta-jodo-benzilgvanidina obeleženog radioaktivnom jodom), kojima se utvrđuje lokalizacija tumora. Poslednja tehnika je visoko-specifična, i posebno je korisna kod recidiva tumora i metastaza.

Lečenje

Osnovni vid lečenja feohromocitoma je uklanjanje tumora hirurškim putem. Ipak, ova operacija se ne sme raditi pod opštom anestezijom, jer može doći do hipersekrecije dopamina, epinefrina i noradrenalina, što može dovesti i do srčanog ili moždanog udara. Kako bi se ovo izbeglo, neophodno je primeniti farmakološku blokadu lučenja gorepomenutih hormona pre hirurške procedure.

Za uspešnost operacije je presudno da pacijent bude propisno pripremljen, što podrazumeva neselektivnu primenu antagonista fenoksibenzamina u periodu od dve nedelje pre operacije.

Totalna ili parcijalna adrenalektomija se radi kod pacijenata kod kojih su prisutni sporadični feohromocitomi. U slučaju totalne adrenalektomije se primenjuje doživotna terapija steroidne supstitucije, dok se kod pacijenata kod kojih je izvršena parcijalna adrenalektomija može održati izvestan stepen adrenokortikalne funkcije, uz stepen rizika od recidiva tumora.