Gljivice na nogama

18. фебруара 2021.

Gljivice na nogama nastaju kada dođe do prekomernog razmnožavanja ovih mikroorganizama u predelu stopala. Ovo stanje naziva se još i atletsko stopalo, jer se razvija usled dužeg nošenja zatvorene obuće i prekomernog znojenja stopala. Ipak, gljivice na nogama ne pogađaju samo sportiste, već su veoma rasprostranjena pojava i kod velikog dela populacije.

Infekcija obično nastaje između nožnih prstiju gde je vlažnost najveća, a kasnije se prenosi i na ostale delove stopala, kao što su nokti.

U glavne izazivače gljivičnih infekcija na nogama se ubrajaju:

Kandida
Trichophyton rubrum
Tinea corporis (lišajevi)

Do prekomernog rasta ovih patogenih mikroorganizama dolazi usled nepravilne higijene, disbalansa u organizmu, ali i ostalih faktora na koje se, nažalost, ne može uticati. Tu spadaju nošenje zatvorene obuće nekoliko uzastopnih sati i prekomerno znojenje stopala. Ovakva vlažna sredina sasvim je pogodna za razmnožavanje gljivica.

Atletsko stopalo mnogo češće pogađa osobe muškog pola, a naročite one koji su podložni infekcijama bilo kog tipa, kao i osobe koje imaju oslabljen imunitet.

U ostale faktore rizika se ubrajaju i oboljenja štitne žlezde, hormonski poremećaji, šećerna bolest, i problemi sa cirkulacijom.

Gljivice na nogama simptomi

Gljivice na nogama obično izazivaju svrab, crvenilo i ljuspičastu kožu koja se peruta na zahvaćenim područjima.

Svrab postaje naročito intenzivan kada se osoba izuje i skine čarape.

Zbog simptoma kao što su hronično crvenilo i perutanje, gljivična infekcija stopala se često može pomešati sa ekcemom ili atopijom.

Gljivična infekcija može da zahvati jedno ili oba stopala, a često se može preneti i na šake, pogotovo na ruci kojom se češe inficirano područje.

Nokti na nogama koji su zahvaćeni gljivičnom infekcijom su obično zadebljani, imaju neravnu strukturu i neujednačenu (često beličastu ili žućkastu) boju.

Gljivice na nogama su obično praćene neprijatnim mirisom nogu.

U zavisnosti od tipa, gljivične infekcije se dele na: interdigitalni, vezikularni i mokasina tip, dok se simptomi mogu blago razlikovati.

Za interdigitalni tip su karakteristični lišajevi između prstiju, često između malog, domalog i srednjeg nožnog prsta.

Kod vezikularnog tipa se pojavljuju prepoznatljivi plikovi na tabanima i donjem delu risa stopala.

Mokasina tip gljivične infekcije se ispoljava kroz tanjenje i perutanje kože na tabanima, koja je izrazito suva.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu fizikalnog pregleda i anamneze. Najpouzdanije dijagnostičke metode su mikološka ispitivanja, kojima se utvrđuje tačan uzročnik gljivica na nogama na osnovu uzorka strugotine nokta ili drugog zahvaćenog područja na stopalu.

Primena lokalne terapije nekoliko dana pre uzorkovanja je strogo kontraindikovana, jer može dovesti do lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata.

Lečenje

Gljivice na nogama nikako ne treba tretirati proizvoljno i bez konsultacije sa lekarom. Ove gljivične infekcije su veoma uporne, a bez odgovarajuće terapije se mogu održati veoma dugo.

U najčešći vid terapije se ubraja lokalna primena antimikotičkih sredstava koji eliminišu gljivice. Na našem tržištu su uglavnom dostupni Lamisil, Nistatin i Canesten. Infekcija obično počinje da se povlači veoma brzo, ali to nije znak da treba prestati sa terapijom, jer se može naneti još više štete i produžiti proces lečenja.

Antimikotici se mogu aplikovati u vidu krema, sprejeva ili talka.

Kod teških oblika gljivične infekcije, pogotovo onih praćenih sistemskom kandidjazom, potrebno je uzimati i oralne antimikotike.

U lečenju značajno pomažu i sredstva protiv znojenja, koja se nanose održavaju stopala suvim, i na taj način sprečavaju nastanak povoljne sredine za prekomeran rast gljivica.

U alternativne metode koje su se pokazale učinkovite u borbi protiv gljivica na nogama spadaju i soda bikarbona (nanosi se u vidu paste), ulje čajevca, beli luk i ulje divljeg origana.

Prevencija

Iako može delovati da se pojava gljivica na nogama ne može izbeći, postoje mere prevencije koje mogu da smanje šanse za dobijanje gljivične infekcije.

U mere prevencije se ubrajaju: