Hiperhidroza

Hiperhidroza je prekomerno znojenje koje nije izazvano fizičkim naporom ili vrućinom. Količina znoja može biti tolika da se cedi niz ruke i probija kroz odeću. Usled ovoga, hiperhidroza ometa normalno funkcionisanje osobe, dovodeći do velike nervoze i neprijatnosti.

Na ljudskom telu postoji između 1.6 i 5 miliona znojnih žlezda, a taj broj varira od osobe do osobe, u zavisnosti od anatomije tela i ostalih fizičkih faktora.

Šta izaziva prekomerno znojenje?

Znojenje je normalan proces hlađenja organizma (termoregulacije) kada telesna temperatura počne da raste. U trenutku kada se telesna temperatura podigne, nervni sistem automatski šalje signal znojnim žlezdama. Stresne situacije, takođe, podstiču prekomerno znojenje, naročito znojenje dlanova.

Primarna (idiopatska ili esencijalna) hiperhidroza je najučestaliji vid prekomernog znojenja. Kod osoba koje imaju ovaj vid hiperhidroze, nervi koji šalju signale znojnim žlezdama postaju previše reaktivni, iako tu reakciju ne izazivaju povišena temperatura ili fizička aktivnost. Ukoliko osoba boluje od anksioznosti, znojenje je dodatno pojačano. Obično se radi o kombinovanom tipu hiperhidroze dlanova, tabana, a ponekad i lica. Ne postoji naučno objašnjenje za nastanak ovog tipa prekomernog znojenja, ali se sumnja da familijarna predispozicija igra ulogu, jer je ovo stanje obično nasledno.

Sekundarna hiperhidroza se javlja kada postoji neko pridruženo zdravstveno stanje koje izaziva prekomerno znojenje. Ovaj tip hiperhidroze je generalizovan, što znači da izaziva prekomerno znojenje ispod pazuha, prekomerno znojenje glave, dlanova i tabana.

Stanja koja dovode do sekundarne hiperhidroze uključuju:

• dijabetes
• menopauzu (uz karakteristično prekomerno znojenje noću)
• probleme se tiroidnom žlezdom (hipertiroizam i hipotiroizam)
• nizak nivo šećera u krvi
• pojedini tipovi tumora
• poremaćaji centralnog nervnog sistema
• infekcije.

Prekomerno znojenje noću može biti jedan od simptoma Hočkinovog limfoma, leukemije, tumora nadbubrežne žlezde, i ostalih ozbiljnih oboljenja koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Simptomi hiperhidroze

Većina ljudi se znoji usled fizičkog napora, visoke temperature i stresne sredine. Hiperhidroza ne podrazumeva samo znojenje u ovim uslovima, nego prekomerno znojenje nezavisno od ovih spoljašnjih faktora.

Veliki broj osoba koje imaju hiperhidrozu iskusi prekomerno znojenje barem jednom nedeljno, i to obično odmah posle buđenja. Znojenje je često bilateralno, što znači da se podjednako znoje obe strane tela.

Sama hiperhidroza nije praćena ni jednim simptomom osim znojenja. Ukoliko se pored znojenja jave i simptomi poput ubrzanog rada srca, vrtoglavice ili gubitka daha, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Dijagnoza

Tokom pregleda, lekar će uzeti iscrpnu anamnezu. Sledeći korak u dijagnostičkom postupku su fizikalni pregled i odgovarajući testovi.

Za početak, potrebno je uraditi analizu krvi i urina, kako bi se utvrdilo da li je pojačano znojenje izazvano nekim fiziološkim stanjem, poput hipoglikemije (niskog šećera u krvi) ili problemima sa tiroideom. Naročito je bitno proveriti hormone štitne žlezde: TSH, T3 i T4.

Kako bi se utvrdilo na kojim mestima se pacijent najviše znoji, obavljaju se epikurane probe (patch test) na bazi joda i skroba.

Lečenje hiperhidroze

Ukoliko se radi o sekundarnoj hiperhidrozi, terapija će biti usmerena na lečenje uzroka koji indirektno izaziva prekomerno znojenje.

Ukoliko ne postoji konkretno oboljenje koje dovodi do hiperhidroze, pojačano znojenje se može lečiti na nekoliko načina.

U slučaju blažeg oblika hiperhidroze, znojenje se kontroliše uz pomoć odgovarajućeg dijeteskog režima i antiperspiranata. Potrebno je da se izbegavaju namirnice koje podstiču nervni sistem, poput kafe, čokolade i energetskih pića. Dezodoransi i antiperspiranti na bazi aluminijuma pomažu samo kod blažih oblika hiperhodroze, iako kod većine osoba nemaju pravog učinka.

Kako bi se ublažila komponenta socijalne anksioznosti, koja dodatno podstiče prekomerno znojenje, u pojedinim slučajevima se mogu prepisati i antidepresivi ili drugi stabilizatori raspoloženja.

Jonoforeza se uglavnom primenjuje kod pacijenata kod kojih postoji prekomerno znojenje dlanova i pazušnih jama. Prilikom jonoforeze, na ciljano mesto na telu se primenjuje niskovoltažna struja pomoću elektroda. Ova intervencija trenutno onesposobljava znojne žlezde. Jonoforeza ne pruža trajno rešenje za hiperhidrozu, pa je potrebno ponavljati postupak tokom određenog perioda.

Ovakav reverzibilan efekat ima i ubrizgavanje Botulinum A toksina (botoksa) na pogođena mesta. Botoks sprečava inervaciju znojnih žlezda i privremeno zaustavlja proces znojenja. Proceduru je potrebno ponoviti posle šest meseci, ponekad i posle godinu dana, u zavisnosti od zahteva pacijenta.

Torakoskopska simpatektomija je hirurška procedura koja se pokazala kao najefikasnija u lečenju težih oblika hiperhidorze. Ovaj zahvat je minimalno invazivan i izvodi se u opštoj anesteziji, a pacijent može da izađe iz bolnice već tog istog dana. Efekat procedure je vidljiv odmah. U okviru ovog zahvata, sa obe strane grudnog koša pacijenta se prave dva mala reza kroz koje se uvodi instrument kojim hirurg eliminiše nerve koji kontrolišu znojenje. Posle procedure se može javiti kompenzatorno znojenje, tj. pacijent se može prekomerno znojiti na nekim drugim regijama, ali nakon izvesnog vremena, i to prestaje.