Histamin

Histamin je biogeni amin koji u organizmu nastaje dekarboksilacijom aminokiseline histidina pod dejstvom enzima histidin dekarboksilaze.

Šta je histamin?

Histamin se u organizmu nalazi u:

1. sekretornim granulama mastocita (u tkivima) i bazofilnih leukocita( u krvi) zajedno sa velikim brojem drugih medijatora.
2. histamin je i neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu.
3. u sluznici zeluca- reguliše sekreciju zeludačne kiseline

Histamin se iz ćelija u kojima je deponovan moze osloboditi na dva načina:

1. dejstvom antigena na IgE antitela na membrani ovih ćelija u okviru alergijske reakcije.
2. ne-egzocitotskim mehanizmom, kada razni lekovi, otrovi ili fizički agensi oštete membranu ćelija koje sadrze histamin ili dovedu do izlaska histamina iz granula.

Dejstva histamina su:

• kontrakcija mišića bronhija( bronhokonstrikcija)
• vazodilatacija i pojačana permeabilnost krvnih sudova
• stimulacija srca
• pojačana sekrecija u zelucu.

Histamin ispoljava dejsto preko histaminskih receptora, postoje 4 tipa histaminskih receptora:

1. H1- u glatkim mišićima, povećavaju koncentraciju jona Ca u ćelijama i prouzrokuju bronhokonstrikciju, a u endotelu stimulišu oslobađanje NO i nastaje vazodilatacija.
2. H2- u parijetalnim ćelijama zeluca i srcu, povećavaju cAMP u ćelijama i stimulišu lučenje zeludačne kiseline u zelucu, a u srcu deluju inotropno i ubrzavaju puls.
3. H3- se nalaze prevashodno u mozgu.
4. H4- je visoko izrazen u koštanoj srzi i belim krvnim zrncima, u crevima, jetri, plućima, slezini, timusu, krajnicima i dušniku.

Uzroci povišenih vrednosti histamina

U normalnim okolnostima, telo proizvodi male količine histamina da bi se odrzala ravnoteza između telesnih sistema. Ali kada telo reaguje na stresore poput alergija, rana ili stranih patogena          ćelije kao sto su mastociti, bazofili izlučuju velike količine histamina kao deo imunološkog  odgovora tj. odbrane organizma.

Histamin se iz svojih perifernih depoa, mastocita, oslobađa u toku alergijskih reakcija.  U toku reakcije preosetljivosti stvaraju se IgE antitela. Ova antitela putem cirkulacije dospevaju

do mastocita i vezuju se za mastocite. Kada ponovo uzmemo alergen on putem krvi dospeva do  mastocita i direktno na površini mastocita dolazi do reakcije antigen-antitelo. Mastocit prska i iz

vezikula se oslobađa histamin koji se zatim širi putem cirkulacije.

Reakcija moze biti:

• lokalna-  urtikarija, polenska kijavica, crvenilo, otok, edem
• sistemska- anafilaktički šok

Povećana proizvodnja histamina se javlja kod alergijskih reakcija ali i drugih oštećenja tkiva  jer histamin pored alergijskih ima vaznu ulogu u svim reakcijama zapaljenja.

Oslobađanje histamina mogu da izazovu i :

• neki lekovi među kojima su najpoznatiji morfin(jak analgetik), dekstran( zamenici plazme koji se daju u obliku infuzije)
• pod uticajem neki otrova: zmijski otrov, pčelinji otrov
• pod uticajem nekih hemijskih supstanci.

Histamin je takodje prisutan u odredjenim namirnicama i razlaze se dejstvom enzima  diamin oksidaze(DAO). Neki ljudi proizvode manje količine ovog enzima sto dovodi do

netolerancije histamina.

 Simptomi povišenih vrednosti histamina

Simptomi usled povisenih vrednosti histamina u organizmu se mogu manifestovati na različitim  organima:

• Simptomi na kozi:crvenilo, otok, svrab, urtikarija
• Digestivni sistem:bolovi i grcevi u abdomenu, nadutost, dijareja, mučnina i povraćanje
• Curenje nosa, kasalj, astma, otezano disanje
• Glavobolja, nesvestica,hronican umor

 Dijagnostika

 Određivanje histamina se koristi kao indikator aktivacije mastocita. Test se moze koristiti za  potvrdu anafilakticke reakcije i za postavljanje dijagnoze mastocitoze(koju karakteriše abnormalna

proliferacija mastocita).

Uzorak: EDTA plazma

Metoda: ELISA

Referentna vrednost: <1.0 ng/ml

 Lečenje

U slučaju povišenog nivoa histamina u organizmu, terapija podrazumeva izbegavanje alergena I primenu oralnih antihistaminika.

1.  Antihistaminici H1- sprečavaju bronhokonstrikciju, dok na vec izrazenu ne deluju kao bronhodilatatiri, suzbijaju tegobe kao svrab,crvenilo, eksudaciju I otok. Oralna primena je dovoljna za ublazavanje ovih simptoma. Kod opasnijih alergijskih reakcija  angioneurotički edem I anafilakticki šok antihistaminici se primenjuju parenteralno.
2. Antagonisti H2 receptora- koriste se u terapiji nekih bolesti digestivnog trakta( gastricnog/duodenalnog ulkusa, gastro-ezofagealnog refluksa). Fizioloski antagonist histamina je adrenalin.

Interpretacija rezultata

Normalno je koncentracija histamina u plazmi čoveka manja od 1.0 ng/ml, ali u toku alergijskih reakcija moze porasti i 30 puta.

Rezultate testa tumači izabrani lekar uzimajući u obzir kliničku sliku pacijenta.

Ako pacijent ne dolazi iz ustanove u kojoj se već leči, nakon razgovora sa stručnim konsultantom Aqualab-a upucuje se u poliklinike i ordinacije Family medica koje rade u sklopu ovog sistema.

Snežana Trnavac

Dipl.ph-medicinski biohemičar