Holesterol

18. фебруара 2021.

Holesterol je sterol koji je prisutan u svakoj ćeliji u organizmu i igra veoma bitnu ulogu u biosintezi žučne kiseline, steroidnih hormona i vitamina D. Iako ga telo prirodno proizvodi, možemo ga dobiti i putem hrane. Zapravo, smatra se da se samo trećina holesterola unosi putem hrane a ostatak holesterola organizam sintetiše samostalno. Upravo iz tog razloga, nepravilna ishrana može dovesti do prekomernog unosa holesterola. Kada koncentracija holesterola u krvi postane previsoka, on može postati ozbiljna pretnja po zdravlje.

Šta je holesterol?

Holesterol je lipid a kao i svi lipidi, ne može se rastvoriti u vodi. Da bi putovao kroz krvotok, holesterol se vezuje za proteine i formira lipoproteine.

Dva tipa lipoproteina prenose holesterol do ćelija ili iz njih. U pitanju su lipoproteini male gustine LDL (low-density lipoprotein) i lipoproteini velike gustine HDL (high-density lipoprotein).

Lipoprotein male gustine (LDL) je tzv. “loš” holesterol jer se zbog svoje male gustine mnogo lakše nakuplja u krvnim sudovima i dovodi do kardiovaskularnih oboljenja i moždanog udara.

Lipoproteini velike gustine (HDL) označavaju “dobar” holesterol, jer HDL holesterol potpomaže proces odstranjivanja LDL holesterola. Povišen nivo HDL holesterola znači i manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. HDL holesterol skuplja “loš” holesterol i prenosi ga do jetre, gde se on razgrađuje i izbacuje iz organizma.

O holesterolu se ne može govoriti bez pomena o trigliceridima.

Trigliceridi su, takođe, lipidi koji igraju esencijalnu ulogu u metabolčkim procesima. Posle obroka, organizam konvertuje neiskorišćene kalorije u trigliceride i skladišti ih u ćelijama masti kako bi se kasnije iskoristili.

Osobe koje imaju povišen holesterol često imaju i povišen nivo triglicerida.

Povišen holesterol mogu da izazovu i pojedina oboljenja u koja spadaju:

dijabetes
hipotiroizam
policistični jajnici
oboljenja jetre i bubrega
opstrukcija žučnih puteva
dugoročna upotreba progestina i kortikosteroida.

Nažalost, povišen holesterol nema nikakve fizičke manifestacije, pa osoba i ne zna da li se nivo holesterola nalazi u propisanim granicama, sve dok se ne obave laboratorijske analize. Upravo je zato izuzetno važno obavljati rutinske kontrole lipidnog statusa, naročito posle 40.godine života.

O značaju holesterola za zdravlje organizma i faktorima rizika koji doprinose povišenom holesterolu, govorile su i doktorka Tijana Mihajlov i magistar farmacije Katarina Knežević.

Dijagnoza

Kod zdravih osoba starijih od 20 godina, rutinske kontrole lipidnog statusa treba obavljati na svakih 4-6 godina.

Kako bi rezultati bili što precizniji, preporučuje se da se sačeka dva meseca posle srčanog udara, operacije, infekcije, trudnoće ili povrede, da bi se izvršilo merenje holesterola.

Osnovni lipidni status podrazumeva merenje:

Merenje ukupnog holesterola se može sprovesti bilo kad u toku dana, tj. nije neophodno izbegavati jelo 12 sati pre testiranja. Preporučena vrednost ukupnog holesterola je do 5,20 mmol/L.

LDL holesterol ili “loš holesterol” predstavlja lipoproteine male gustine, i povišen nivo ovog holesterola je povezan sa rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Preporučena vrednost za LDL holesterol je do 3,40 mmol/L, a 12-14 sati pre merenja ne bi trebalo konzumirati hranu ni piće (osim vode).

Normalne vrednosti triglicerida se kreću u rasponu od 0,46-2,28 mmol/l.

Lečenje

Loš holesterol se može držati pod kontrolom uz pomoć određenih lekova, kao što su niacin, simvastatin, i ostalih hipolipemika koji snižavaju nivo holesterola.

Utvrđeno je da osobe koje imaju metabolički sindrom (kombinaciju visceralne gojaznosti i insulinske rezistencije) tipično imaju nizak nivo HDL holesterola. Takvim osobama se često preporučuje korenita promena životnih navika, koja uključuje fizičku aktivnost i poseban režim ishrane.

Pušači, takođe, spadaju u ugroženu grupu, jer pušenje povećava nivo lošeg holesterola i triglicerida. Istovremeno, pušenje snižava i nivo dobrog holesterola, pa su tako pušači izloženi većem riziku od srčanog i moždanog udara.

Holesterol ishrana

Osoba ne mora biti gojazna da bi imala povišen holesterol. Kao što je pomenuto, osobe koje imaju metabolički sindrom neretko imaju takozvani androgeni tip gojaznosti, što podrazumeva da im se masne naslage talože u predelu stomaka.

Pored jednosčasovne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, barem jednom nedeljno, potrebno je uvesti poseban dijetetski režim koji će sniziti nivo lošeg holesterola i triglicerida.

U načelu, treba izbegavati hranu bogatu zasićenim mastima, prvenstveno svinjsko meso i mlečne proizvode (kačkavalje, punomasne sireve). Ostala hrana koja povećava nivo holesterola je: žumance, škampi, mlečna čokolada i peciva od belog brašna.

Takođe treba izbegavati i hranu bogatu trans masnim kiselinama kojih najviše ima u margarinu i prženoj hrani. Zdrava alternativa prženoj hrani je kuvanje na vodi ili pari, grilovanje ili pečenje u rerni.

Ishrana bogata vlaknima je izuzetno poželjna u borbi protiv povišenog holesterola.

Od voća treba konzumirati citruse, bobičasto voće, jabuke i kruške jer su bogate pektinom – dijetalnim vlaknima koja snižavaju nivo lošeg holesterola.

Povrće i žitarice koje treba konzumirati uključuju ovsene pahuljice, pasulj, sočivo, plavi patlidžan, tofu i orašaste plodove.

Namirnice bogate masnim kiselinama neće sniziti LDL holesterol ali će povisiti HDL holesterol, što je veoma bitno za razbijanje krvnih ugrušaka i prevenciju srčanog i moždanog udara.

Ipak, to ne znači da treba unositi prekomerne količine hrane koja nije masna ili je bogata vlaknima.

U zavisnosti od toga koliko kalorija konzumirate dnevno, trebalo bi voditi računa o tome koliko je zasićenih masti, ili masti uopšte, sadržano u toj hrani.

Preporuke su sledeće: