Katarakta

Katarakta predstavlja promenu na očnom sočivu, u vidu njegovog zamućenja koje može biti vidljivo i golim okom. U zavisnosti od stepena zamućenja, katarakta može izazvati sve od relativno blagog do značajnog oštećenja vida. Vodeći je uzrok slepila u svetu.

Kako nastaje katarakta?

Sočivo je avaskularna, providna struktura, a njegov složen metabolizam omogućava da se ta providnost održi, kako bi svetlosni zraci nesmetano prolazili kroz oko. Katarakta nastaje kad, iz bilo kog razloga, dođe do poremećaja u tom metabolizmu, što za posledicu ima nakupljanje vode između proteinskih fibrila u sočivu, usled čega oni bubre i dovode do zamućenja.

Katarakta je najčešće posledica starenja pa se obično i javlja u starijoj populaciji, tačnije posle 55. godine života.

Do katarakte može doći i usled traume oka, dugoročne upotrebe kortikosteroida, usled nekog hroničnog oboljenja poput dijabetesa, usled pušenja, kao i dugoročnog izlaganja UV zračenju.

Katarakta može biti i urođena, u vidu razvojne anomalije, ili može nastati kao posledica infekcije majke tokom trudnoće.

Tipovi katarakte

U zavisnosti od toga kako i u kom životnom dobu nastaje, katarakta se deli na: urođenu, stečenu i staračku kataraktu; a u zavisnosti od toga gde je zamućenje lokalizovano, razlikuju se nuklearna, kortikalna, kapsularna, subkapsularna, ekvatorijalna i polarna katarakta.

Urođene katarakte (Cataractae congenitae)

Položaj i izgled urođene katarakte je veoma raznovrstan. Obično su stacionarne, što znači da ne mogu brzo uznapredovati. Zahvataju oba oka, ali se specifično mogu naći i jednostrano. Urođene katarakte nastaju usled razvojnih poremećaja ili oštećenjem sočiva nastalog usled perforacije rožnjače, prenatalno ili postnatalno.

Prednja polarna katarakta se prepoznaje po karakterističnoj, jasno oivičenoj, beloj tački u samom centru pupilarnog otvora koju roditelji primete kod dece već nekoliko meseci nakon rođenja.

Zadnja polarna katarakta spada u urođene katarakte i ne može se videti golim okom niti pod snopom svetlosti. Jedini način da se otkrije je oftalmoskopski pregled.

Stečene katarakte (Cataracta aquisitae)

Za razliku od urođenih katarakti, stečene katarakte se mogu pojaviti u bilo kom životnom dobu i do njihove pojave dovode različiti faktori.

Tako se, na primer, može razviti toksična katarakta koja se obično javlja nakon dugoročne upotrebe kortikosteroida ili intoksikacijom otrovnim supstancama koje se koriste u medicini i industriji.

Ukoliko dođe do perforativne povrede oka ili kontuzije, javlja se zamućenje koje se vrlo brzo širi na celo sočivo.

U stečene katarakte spada i nuklearna katarakta koja se prepoznaje tako što zamućenje počinje već od samog nukleusa i veoma brzo izaziva poteškoće sa vidom, upravo zbog centralne lokalizacije.

Staračka katarakta (Cataracta senilis)

Staračka katarakta je daleko najučestalija forma katarakte i pogađa stanovništvo starije od 60 godina. Ovaj tip katarakte se prvo javlja jednostrano, ali se u periodu od nekoliko meseci prenosi na oba oka.

Tačan uzrok nastanka staračke katarakte nije poznat, iako neki naučnici smatraju da se njena pojava može pripisati promenama na sočivu koje se javljaju delovanjem spoljašnjih faktora, genetike i same starosti. Tačan mehanizam koji do ovoga dovodi je i dalje nepoznat.

Staračka katarakta se deli na nuklearnu, kortikalnu i zadnju subkapsularnu kataraktu.

Nuklearna katarakta je rezultat skleroze nukleusa sočiva, usled kojeg se formira centralno zamućenje. Kod pojedinih osoba, nukleus može poprimiti braonkastu boju i dosta izraženo zamućenje, a to stanje se naziva brunescentna nuklearna katarakta.

Kortikalna katarakta nastaje usled promena u strukturi jonskih jedinjenja u sklopu spoljašnjeg omotača sočiva, što dovodi do daljih promena u fibrilima. Granularna zamućenja koja se formiraju u zadnje subkapsularnom delu omotača dovode do zadnje subkapsularne katarakte.

Katarakta simptomi

Pacijent u početku neće imati ozbiljnih smetnji, jer će zamućenje postojati samo u blagim tragovima, ali će se vremenom pogoršavati. Diskretna zamućenja i smanjena oštrina vida karakteristični su za početnu kataraktu. Bol u oku nije svojstven katarakti, iako jedan vid katarakte – intumescentna kortikalna katarakta – može izazvati bol usled nakupljanja očnog pritiska i bubrenja sočiva.

U ostale opšte simptome katarakte spadaju:

• zamućenje vida
• otežan noćni vid
• osetljivost na svetlost
• uočljivi oreol pri direktnom pogledu u svetlost
• dupli vid na jednom oku

Iako kataraktu može razviti bilo ko, postoje faktori rizika usled kojih su neke osobe izložene većoj verovatnoći od razvijanja ovog stanja.

U te faktore rizika spadaju:

• familijarna predispozicija
• dijabetes
• gojaznost
• preterano izlaganje UV zračenju
• pušenje

Dijagnoza

Dijagnostičke metode obuhvataju pregled kod oftalmologa. Nakon anamneze, obavlja se provera oštrine vida, oko se posmatra pod biomikroskopskom lampom i vrši se provera refrakcije.

Lečenje

Jedini vid izlečenja od katarakte je operacija. Da bi se povećale šanse za izlečenje, potrebno je obaviti operaciju još u početnim stadijumima bolesti, kako ne bi došlo do finalnog stadijuma prezrele katarakte (cataracta hypermatura), kada je sočivo već sasvim tvrdo i zahteva veću snagu lasera tokom operacije. Veća snaga lasera znači i veću verovatnoću da će oko pretrpeti dodatnu traumu.

Hirurške intervencije za lečenje katarakte se izvode u lokalnoj anesteziji i nisu invazivne. U njih spadaju ekstrakapsularna ekstrakcija i fakoemulzifikacija.

Ekstrakapsularna ekstrakcija je veoma složen zahvat koji se primenjuje kod osoba sa prezrelom kataraktom. Tom prilikom se uklanja zamućeno sočivo, a iza dužice se ugrađuje novo, intraokularno sočivo. Ova metoda se polako napušta jer može izazvati neželjene komplikacije.

Za razliku od nje, fakoemulzifikacija predstavlja zahvat kojim se laserskim putem vadi postojeće oštećeno sočivo, a u duplju se ubrizgava rastvor soli kako bi se popunila unutrašnja komora oka.