Kronova bolest
Kronova bolest (regionalni enteritis, ileokolitis, ileitis) predstavlja jednu od idiopatskih inflamatornih bolesti segmenata digestivnog trakta. Kod osoba obolelih od Kronove bolesti bilo koji segment digestivnog trakta (od usta preko želuca i creva do anusa) može biti zahvaćen zapaljenjem.
Kako nastaje Kronova bolest?
Uzroci koji dovode do nastanka Kronove bolesti su i dalje nepoznati. U ranim fazama istraživanja, sumnjalo se da ishrana i stres doprinose razvoju bolesti ali se ipak zaključilo da, iako mogu pogoršati, ova dva faktora ne izazivaju simptome bolesti.
Nasledni faktor takođe igra bitnu ulogu u nastanku Kronove bolesti jer su osobe sa familijarnom predispozicijom sklonije oboljevanju.
Okidači Kronove bolesti i dalje nisu utvrđeni iako postoji sumnja da za nju mogu neposredno biti odgovorne i virusne i bakterijske infekcije. U pokušajima da se izbori sa infekcijama, imunski sistem napada i ćelije gastrointestinalnog trakta, što dovodi do nastanka autoimunog oboljenja kao što je Kronova bolest.
Kronova bolest simptomi
Klinički tok Kronove bolesti u većini slučajeva ima oscilatorna svojstva, što znači da obolela osoba može naglo ispoljiti intenzivne simptome (relaps) ili osetiti naglo odsustvo simptoma (remisija). U zavisnosti od zahvaćenog segmenta gastrointestinalnog trakta, simptomi mogu varirati po intenzitetu i ozbiljnosti. U te simptome spadaju:
- Dijareja, ponekad sa primesama krvi
- Bol u abdomenu
- Povišena telesna temperatura
- Vrtoglavica
- Gubitak telesne težine
- Povraćanje
- Gubitak apetita
- Afte u ustima
- Perianalne fistule
- Bol pri pražnjenju creva
U retkim slučajevima sa teškom kliničkom slikom mogu se javiti i sledeći simptomi:
- Kamen u bubregu
- Anemija
- Hepatitis
- Osipi na koži
- Konjuktivitis
- Hiperkoagulabilnost
Kronova bolest – ishrana
Osobama koje boluju od ove bolesti preporučuje se odgovarajući dijetetski režim. Određene vrste hrane mogu pogoršati postojeće simptome pa ih stoga treba izbegavati. Sa druge strane, neke namirnice mogu olakšati simptome bolesti ali i povećati apetit. To je naročito bitno u borbi protiv ove bolesti jer je gubitak apetita jedan od glavnih simptoma.
Ukoliko se pacijentu dijagnostikuje Kronova bolest, izuzetno je važno “oslušnuti” organizam i steći uvod u namirnice koje sigurno pogoršavaju simptome te ih i izbegavati. Na taj način se mogu izbeći simptomi kao što su gasovi, dijareja, nadutost i stomačni grčevi.
Začinjena i masna hrana, alkohol, kofein, voće i povrće bogato vlaknima kao i orašasti plodovi spadaju u one namirnice koje ubrzavaju peristaltiku creva i doprinose pogoršanju simptoma.
Pored gorenavednih namirnica, hrana koju bi trebalo izbegavati uključuje:
- Majonez, puter i margarin
- Gazirana pića
- Mlečnu čokoladu
- Mlečne proizvode (pogotovo ukoliko ste netolerantni na laktozu)
- Sočivo
- Kupus
- Pasulj
- Brokoli
- Sirovo voće i povrće
- Svinjetinu
Kako bi se nadoknadili proteini i ostali nutrijenti, potrebno je konzumirati meso sa malim procentom masti i dovoljnom količinom belančevina (piletina i ćuretina bez kožice, ili riba). Takođe je potrebno konsultovati se sa lekarom u vezi sa odgovarajućim suplementima koje treba uvesti u režim ishrane.
Dijagnoza
Prvi dijagnostički koraci obuhvataju pregled kod gastroenterologa i anamnezu. Izuzetno se mogu obaviti i laboratorijska ispitivanja, iako analiza krvi može biti nespecifčna za Kronovu bolest, tj. krvna slika ne mora nužno ukazati na postojanje oboljenja. Kod nekih pacijenata može se pojaviti malokrvnost, trombocitoza, povišena sedimentacija ili hipoproteinemija.
Ukoliko se sumnja na Kronovu bolest, pacijent se može uputiti i na kolonoskopiju prilikom koje se kod obolelih mogu primetiti granulomi, ulceracije i polipi.
Pregledi i ispitivanja vrše se u cilju utvrđivanja stepena inflamacije i zahvaćenosti digestivnog trakta.
Komplikacije
Usled Kronove bolesti, može doći do sledećih komplikacija:
Opstrukcija creva – ovo oboljenje direktno utiče na zidove creva, tanjeći ih usled nastanka ranica, što za posledicu može imati otežanu cirkulaciju nutrijenata i varenje.
Čirevi – otvorene rane na delovima digestivnog trakta mogu dovesti do nastanka čireva na bilo kom delu gastrointestinalnog trakta (od usta, preko creva, pa do anusa).
Perianalne fistule – čirevi koji se ubrzano šire dovode do nastanka fistula (kanala koji vezuje mesto žarišta sa sluznicama ili kožom). Kod Kronove bolesti, fistule se najčešće formiraju oko anusa (analne fistule) usled zapaljenja sluzokože.
Analne fisure – predstavljaju male rascepe u tkivu oko anusa pa su takve ranice više podložne infekcijama i mogu odvesti do nastanka perianalnih fistula.
Krvni ugrušci – Kronova bolest nepovoljno utiče na koagulaciju krvi što za posledicu može imati nastanak ugrušaka u venama i arterijama.
Rak debelog creva – zapaljenski procesi na debelom crevu (adenomatozni polipi) mogu dovesti do formiranja malignih promena.
Lečenje
Iako za Kronovu bolest ne postoji lek i potrebno je doživotno primenjivati terapiju, određeni lekovi se mogu koristiti kako bi se poboljšao kvalitet života obolele osobe, a bolest uvela u remisiju.
Medikamentozna terapija podrazumeva primenu lekova kao što su imunomodulatori ili kortikosteroidi. Kod pacijenata kod kojih postoje apcesi ili fistulozni kanali, neophodno je operativnim putem ukloniti oboleli deo creva.