Mikoplazme

Mikoplazme i ureaplazme su  bakterije koje pripadaju porodici Mycoplasmatacea...

NESPECIFIČNE INFEKCIJE UROGENITALNOG TRAKTA IZAZVANE MIKOPLAZMAMA I UREAPLAZMAMA

Sta su mikoplazmame i ureaplazme?

Mikoplazme i ureaplazme su  bakterije koje pripadaju porodici Mycoplasmatacea.

Nemaju ćelijski zid i ne mogu da se oboje po Gramu.

U genito-urinarnom traktu muškaraca i žena mogu da se nađu Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum,  Mycoplasma  genitalium i   Ureaplasma parvum. Pobrojane bakterije su uslovno patogene i mogu da budu deo normalne mikrobiote (fiziološke flore) urogenitalnog sistema muškaraca i žena. Mycoplasma  genitalium se rutinski ne kultiviše  (kultiviše se na specijalnim podlogama i vreme potrebno za porast ove bakterije je duže od 15 dana. Zato se dijagnoza postavlja korišćenjem molekularnih tehnika. Ureaplasma parvum je relativno beznačajna za infekcije genitourinarnog trakta i retko se traži.

Uzročnik  oboljenja i faktori rizika

Infekcija se prenosi polnim kontaktom (seksualno prenosiva bolest) (engl.  Sexually transmited infections – STD), i češća kod osoba promiskuitetnog ponašanja.  Infekcija odnosno kolonizacija najčešće je asimptomatska i za sada nije sa sigurnošću utvrđeno kada će se i zašto javiti simptomi (da li zbog pada opšteg ili lokalnog imuniteta, promene u odnosima i sastavu mikrobiota, hormonskog statusa, trudnoće…​). Mikoplazme i ureaplazme često menjaju svojstva (ekspresiju) membranskih lipoproteina i na taj način izbegavaju imunski odgovor domaćina zbog čega infekcija ne prolazi spontano već prelazi perzistentnu ili hroničnu.

Simptomi

Simptomi su nespecifični i raznovrsni, često slični ili identični onima koji se javljaju kod infekcije Trichomonas vaginalis. Kod muškaraca je to (negonoroični) uretritis, retko prostatitis ili epididimitis.

Inficirana osoba može da oseća peckanje u uretralnom kanalu, nelagodnosti/ili bol pri mokrenju, bol pri ejakulaciji.

Kod žena ove bakterije mogu da izazovu uretriutis. zapaljenje grlića materice ali i zapaljenski proces u maloj karlici (koji, u nelečenim slučajevima, može da dovede  do vanmaterične trudnoće ili steriliteta ili prevremenog porođaja. Moguća je i infekcija novorođenčeta pri prolasku kroz porođajni kanal majke.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja pregledom sledećih uzoraka:  brisa grlića materice, uretralnog sekreta kod muškaraca, sedimenta urina, retko eksprimata (iscedka) prostate, amnionske tečnosti kod  pobačaja ili prevremenog porođaja, tkiva posteljice , plodove vode).

Uzorci treba da se odmah zaseju na specijalne podloge za  Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum (koje su inače najčešće) ili u transportnu podlogu, posebno ako se koristi komercijalni dijagnostikumi koji su najčešći u upotrebi . Njihova prednost je u tome što se uz potvrdu prisustva bakterije (kao i njenog broja) odmah može odrediti i osetljivost na antibiotike (antibiogram).Princip je razgradnja substrata (urea, arginin) i indikator fenil crven.

Mycoplasma  genitalium i   Ureaplasma parvum se  dijagnostikuju molekularnim tehnikama (PCR).

Lečenje

Terapija se sprobvodi antibioticima, tetraciklinima i makrolidima.  Potrebno je lečiti partnere istovremeno.

Prevencija

Zaštićen seksualni odnos.