Moždani udar

Moždani udar (cerebrovaskularni insult ili šlog) je rastući problem u celom svetu, i vodeći je uzrok invaliditeta. Ovo stanje nastaje kada je dotok krvi u mozak smanjen ili prekinut, ili kada dođe do izlivanja krvi u moždano tkivo, usled čega moždane ćelije u prvih nekoliko minuta počinju da odumiru.

Posledice izliva krvi u mozak, i posledice smanjenog ili prekinutog dotoka krvi u mozak su različiti funkcionalni ispadi, čije karakteristike zavise od regije mozga koja je ugrožena. Može doći do oduzetosti ruke, noge, dela lica, i sličnog.

Starost je značajan faktor rizika, tako da se posle 65. godine života, na svakih 5 godina života, rizik od moždanog udara udvostručuje. Ipak, po najnovijim statistikama, od moždanog udara obolevaju i mlađe osobe, starosti 30 ili 40 godina. Glavni razlog zašto mlađe osobe doživljavaju moždani udar je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, koje direktno menjaju cerebralnu cirkulaciju i dovode do cerebralnog vaskulitisa i vasospazma.

Cirkulacija može da se prekine usled dva činioca: zapušenja krvnog suda (ishemijski moždani udar) i pucanja krvnog suda (hemoragijski moždani udar).

Ishemijski moždani udar

Ishemijski moždani udar je mnogo češći od hemoragijskog, i čak 90% pacijenata doživi upravo ovaj tip moždanog udara. Do ishemijskog moždanog udara dolazi kada se krvni sudovi u mozgu zapuše ili suze, dovodeći do smanjenja, ili do potpunog prekida dotoka krvi u određenom delu mozga. Do pojave suženja ili zapušenja krvnih sudova dolazi usled taloženja masnih naslaga (hiperlipidemije) ili formiranja tromba koji mogu da dovedu do potpune ili delimične blokade krvotoka, a čiji je krajnji ishod moždani udar.

Hemoragijski moždani udar

Do hemoragijskog moždanog udara dolazi usled rupture krvnog suda i posledičnog izlivanja krvi u okolno moždano tkivo. Faktori koji dovode do ovog tipa moždanog udara su mnogobrojni, a u njih spadaju hipertenzija, poremećaj srčanog ritma, prekomerna upotreba antikoagulanasa, aneurizme, dijabetes ili cerebralna amiloidna angiopatija (nakupljanje proteina na zidovima moždanih arterija).

Moždani udar simptomi

Veliki broj osoba doživi blaži oblik moždanog udara koji je potpuno asimptomatski. Kada se, iz nekih drugih razloga kod ovakvih osoba uradi snimak glave magnetnom rezonancom ili skenerom, uočava se prisustvo bolesti malih krvnih sudova mozga, koja je obično posledica metaboličkog sindroma, odnosno insulinske rezistencije.

Kada se jave simptomi moždanog udara, od esencijalne je važnosti prepoznati ih i reagovati brzo i adekvatno. Oporavak pacijenta i dugoročne posledice moždanog udara direktno zavise od brzine medicinske pomoći koja će biti ukazana pacijentu.

U simptome koje nikako ne treba ignorisati spadaju:

• nagla utrnulost tela, naročito ekstremiteta
• utrnulost jedne strane lica
• poteškoće sa govorom
• jaka glavobolja
• vrtoglavica
• gubitak ravnoteže
• mučnina
• povraćanje
• otežano gutanje

Ukoliko se javi bilo koji od prva četiri simptoma (ne nužno istovremeno), potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć i zbrinuti pacijenta jer se, gotovo izvesno, radi o moždanom udaru.

Blagovremeno prepoznavanje simptoma je ključno za oporavak posle moždanog udara, a može biti presudno za izbegavanje smrtnog ishoda. Kod pojedinih osoba se ovi simptomi mogu pojaviti i nestati posle nekoliko minuta. Ova pojava se naziva tranzitorni ishemični atak (TIA – transient ischemic attack) i može biti veoma opasna, jer činjenica da osoba nije izgubila svest i da se povratila posle ovih simptoma ne znači i da je opasnost po život prošla. Zapravo, kod većine pacijenata koji dožive ovaj privremeni napad, veliki moždani udar se dešava u roku od 24 do 48 sati nakon pojave tranzitornog ishemičnog ataka.

Dijagnoza

Dijagnostički postupci koji se primenjuju na pacijentima kod kojih se sumnja na moždani udar podrazumevaju detekciju prisustva somatskih i neuroloških komplikacija, a zatim se mora utvrditi o kom tipu moždanog udara je reč.

Težina udara se klasifikuje pomoću NIHSS skale kojom se mere cerebralne funkcije, motorne funkcije, stanje svesti i ostali parametri koji su naglašeni kod šloga. Imajući u vidu da ovi činioci nisu sasvim pouzdani za postavljanje konačne dijagnoze, potrebno je upotrebiti i neurovizuelizacione dijagnostičke metode, a to je CT ili magnetna rezonanca glave.

Lečenje

U zavisnosti od toga da li je osoba pretrpela ishemijski ili hemoragijski moždani udar, primenjivaće se i različiti vidovi terapije.

U cilju povoljnog neurološkog ishoda kod ishemijskog moždanog udara, pacijentu se što pre mora dati intravenska trombolitička terapija – infuzija koja sadrži tkivne aktivatore plazminogena čija je namena razbijanje krvnih ugrušaka. Idealno je kada se ovaj vid terapije može ukazati pacijentu već u prvih nekoliko sati od pojave simptoma. Terapijski prozor za trombolitičku terapiju je između 3 i 4 sata.

Kod ishemijskog moždanog udara, kao izuzetno efikasna, pokazala se i trombektomija – zahvat koji podrazumeva mehaničku ekstrakciju tromba putem plasiranja mikrokatetera kroz preponu, pa sve do pogođenog krvnog suda, odakle se vadi tromb koji je napravio opstrukciju krvnog suda. U okviru ovog zahvata se postiže visok stepen rekanalizacije krvnog suda, a ovaj zahvat je primenjiv samo ukoliko se pacijent javi lekaru na vreme, jer terapijski prozor za ovaj zahvat mora ostati u okviru od 6 do 9 sati nakon pojave simptoma.

Stentovanje i karotidna angioplastika predstavljaju, takođe, jedan oblik terapije, a indikovani su kod pacijenata kod kojih su prisutni komorbiteti, pa se operativni zahvati poput trombektomije smatraju visokorizičnim.

Kod hemoragijskog moždanog udara najbitnije je hitno sprečiti dalje izlivanje krvi u mozak. U svrhe zaustavljanja krvarenja primenjuju se operativne procedure ekstrakcije krvi mehaničkim putem, kao i ubacivanje aortne kleme i slični zahvati.

Rehabilitacija je nezaobilazan deo terapije jer cilj ovog vida lečenja jeste da se napravi što manja invalidnost pacijenta koji je doživeo šlog. Lakši oblik fizikalne terapije može da se otpočne već 24 sata posle akutnog moždanog udara, pod uslovom da su ostale vitalne funkcije pacijenta stabilne.

Prevencija

Prevencija moždanog udara se svodi na otklanjanje faktora koji do njega potencijalno dovode. Ipak, postoje faktori rizika na koje ne možemo uticati, a u njih spadaju pol (muškarci češće bivaju pogođeni moždanim udarom ali je kod žena veća šansa za smrtni ishod), starost i hereditet.

Faktori rizika na koje osoba može uticati su:

Hipertenzija – ukoliko je poznato da osoba ima hipertenziju, potrebno je pridržavati se propisane terapije koja će održavati krvni pritisak u predviđenim okvirima.

Poremećaji glikoregulacije – povećanje glikemije je, posle hipertenzije, vodeći pokazatelj moždanog udara, iako za razliku od regulacije hipertenzije, regulacija hiperglikemije ne mora nužno sprečiti moždani udar.

Pušenje – konzumacija duvanskih proizvoda povećava rizik od moždanog udara za 50%, a rizik se može u potpunosti otkloniti već dve godine posle prestanka pušenja.

Dislipidemija – povišen nivo holesterola i triglicerida može dovesti do zakrčenja krvnih sudova, a samim tim i do moždanog udara. Ovo stanje se lako može regulisati odgovarajućim lekovima i promenom načina života.

Kardiološki poremećaji – osobe kod kojih su ustanovljeni kardiološki poremećaji mogu dovesti do infarkta miokarda, a samim tim predstavljaju i značajan faktor rizika za moždani udar.

U ostale faktore koje treba korigovati spadaju i fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, gojaznost, zloupotreba alkoholnih pića, kao i upotreba oralnih kontraceptivnih sredstava.