Myasthenia gravis

Myasthenia gravis (MG) obuhvata heterogenu grupu bolesti koje karakteriše poremećaj neuromišićne transmisije, odnosno prekomerna sklonost zamoru i slabost mišića.

Šta je Myasthenia gravis?

Naziv potiče od latinske reči „myasthenia“, kojom se označava slabost mišića, i reči „gravis“, što znači ozbiljna, teška.

Stečena autoimuna myasthenia gravis je najčešći oblik ove bolesti (oko 90%). Dejstvo autoantitela na acetilholinski receptor postsinaptičke membrane mišića, povezanost sa određenim HLA halotipovima i karakteristična izmenjenost timusa, najupečatljivije su kliničke karakteristike bolesti.

Obeležje MG je slabost mišića koja se pogoršava nakon perioda aktivnosti i poboljšava nakon odmora.

Koji su simptomi bolesti ?

Simptomi koji su obično povezani sa miasteniom gravis su:

• slabost očnih mišića (očna miastenia)
• spuštanje jednog ili oba kapka (ptoza)
• promene u izrazima lica
• poteškoće pri gutanju
• kratak dah
• oštećenje govora (dizartrija)
• slabost u rukama, šakama,

Koji su faktori rizika?

Miastenia gravis pogađa i muškarce i žene, i javlja se  u svim rasnim i etničkim grupama. Najčešće pogađa mlade odrasle žene (ispod 40 godina) i starije muškarce (preko 60 godina), ali se može javiti u bilo kom uzrastu, uključujući i detinjstvo. Miatenia gravis nije nasledna ni zarazna bolest. Ponekad se bolest može javiti kod više članova iste porodice.

Iako se MG retko sreće kod novorođenčadi, fetus može dobiti antitela od majke- to je stanje koje se zove neonatalna miastenia. Ona je obično privremena, a simptomi obično nestaju u roku od 2-3 meseca nakon rođenja.

Koji su uzroci nastanka bolesti?

Miastenia gravis je uzrokovana greškom u načinu na koji se nervni signali prenose do mišića. Nastaje kada je komunikacija između nerava i mišića prekinuta na neuromišićnom spoju- mestu gde se nervne ćelije povezuju sa mišićima koje kontrolišu.

Neurotransmiteri su hemijske supstance koje neuroni ili moždane ćelije koriste za prenošenje informacija. Kada električni signali ili impulsi putuju niz motorni nerv, nervni završeci oslobađaju neurotransmiter koji se zove acetilholin. Vezivanje acetilholina za njegov receptor aktivira mišić i izaziva mišićnu kontrakciju. Kod MG, antitela blokiraju, menjaju ili uništavaju receptore za acetilholin na neuromuskularnom spoju, šro sprečava kontrakciju mišića. Ovo je najčešće uzrokovano antitelima na sam receptor acetilholina, ali i antitela na druge proteine, kao što je protein MuSK, mogu da poremete prenos na neuromuskularnom spoju.

Timus kontroliše imunsku funkciju i može biti povezan sa miasteniom gravis. Postepeno raste do puberteta,  a zatim se smanjuje i prelazi u masno tkivo. Tokom detinjstva, timus igra važnu ulogu u razvoju imunskog sistema, jer je odgovoran za proizvodnju T limfocita, koji štite telo od virusa i infekcije. Kod odraslih osoba sa MG, timusna žlezda najčešće ostaje velika. Kod njih se obično javljaju skupovi imunskih ćelija u timusnoj žlezdi i mogu razviti timom (tumor timusne žlezde). Timomi su najčešće bezopasni, ali mogu postati kancerogeni. Naučnici veruju da timus može dati pogrešna upustva za razvoj imunih ćelija, što na kraju dovodi do toga da imuni sistem napadne sopstvene ćelije i tkiva i proizvodi antitela na acetilholinski receptor-postavljajući teren za napad na neuromišićni prenos.

Šta je miastenična kriza?

Miastenična kriza je hitno stanje do koga dolazi kada mišići koji kontrolišu disanje oslabe do tačke u kojoj je obolelom potrebna mehanička podrška da bi mogao da diše. Stanje može biti izazvano infekcijom, stresom, operacijom ili neželjenom reakcijom na lekove. Otprilike 15 do 20 procenata ljudi sa miasteniom gravis doživi najmanje jednu miasteničnu krizu.

Dijagnostika

Fizički i neurološki pregled

Lekar će prvo pregledati vašu istoriju bolesti i obaviti fizički pregled. Tokom neurološkog pregleda, lekar će proveriti: snagu i tonus mišiča, koordinaciju, čulo dodira, svako oštećenje pokreta očiju.

Edrofonijumski test

Ovaj test se koristi za testiranje slabosti očnih mišića i koriste se injekcije edrofonijum hlorida da bi nakratko ublažile slabost. Lek blokira razgradnju acetilholina.

Laboratorijske metode

Bitno dijagnostičko značenje ima dokaz autoantitela protiv receptora acetilholina. Ljudi sa MG mogu imati abnormalno povišene nivoe antitela na acetilholinski receptor. Drugo antitelo pod nazivom anti-MuSK  pronađeno je kod polovine obolelih koji nemaju antitela na acetilholinski receptor. Međutim, kod nekih osoba s MG, nijedno od ovih antitela nije prisutno, ovo se zove seronegativna (negativna antitela) miastenija.

Elektrodijagnostika

Elektromiografija sa jednim vlaknom (EMG), koja se smatra najosetljivijim testom za MG, otkriva poremećenu transmisiju od nerava do mišića. EMG može biti od velike pomoći u dijagnostici blažih slučajeva MG kada drugi testovi ne pokažu abnormalnosti.

Dijagnostičko snimanje

Dijagnostičko snimanje grudnog koša pomoću kompjuterske tomografije ili magnetne rezonance može da identifikuje prisutvo timoma.

Testiranje plućne funkcije

Merenje snage disanja može pomoći da se predvidi da li može doći do mijastenične krize.

Lečenje

U lečenju miastenie koriste se različiti lekovi kao i operativno odstranjivanje timusa. Terapija se određuje prema težini, trajanju bolesti i starosti pacijenta. Cilj lečenja je da se u svakom pojedinačnom slučaju odrede određene kombinacije mera, lekova i njihova doza koje pacijentu omogućavaju normalan život. Razlikuju se dva terapijska principa: kod jednog je moguće direktno uticati na simptome miastenie (simptomatska terapija), kod drugog je moguće delovati lekovima na sam autoimuni proces, što vodi do dugotrajnog poboljšanja bolesti.

Autor teksta

Andrea Radojičić

Dipl. farmaceut- medicinski biohemičar