Preeklampsija
Preeklampsija je ozbiljan multisistemski poremećaj povezan sa postojanjem povišenog pritiska u trudnoći, i javlja se kod 5 do 7 odsto trudnoćа, predstavlja jedan od vodećih uzroka fetalnog i majčinog morbiditeta i mortaliteta, čineći 10–15% svih smrtnih slučajeva majki. Rano otkrivanje i efikasno lečenje mogu znatno da smanje broj smrtnih slučajeva povezanih sa preeklampsijom.
Šta je preeklampsija?
Preeklampsija je komplikacija koja nastaje u trudnoći i karakterišu je:
- visok krvni pritisak
- porast koncentracije proteina u mokraci
- i znaci oštećenja nekih organa, najčešće jetre i bubrega.
Preeklampsija se obično javlja tokom druge polovine trudnoće, obično posle 20. nedelje. Ukoliko se ovakvo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih, fatalnih posledica po majku i dete.
Simptomi preeklampsije
- zadržavanje vode (sa oticanjem, posebno u stopalima, nogama i rukama),
- visok krvni pritisak (iznad 140/90mmHg, merena dva puta u razmaku od 4 ili 6h)
- proteini u urinu (više od 300 mg/24h).
Sva tri simptoma moraju biti prisutna istovremeno za dijagnozu preeklampsije.
Faktori rizika za pojavu preeklampsije:
- starost trudnica preko 40 godina
- hronična hipertenzija
- pregestacijski dijabetes
- težina trudnice na njenom rođenju
- preeklampsija u prethodnoj trudnoći
- indeks telesne mase preko 30
- blizanačka trudnoća
Problem je što se simptomi preeklampsije (poput visokog krvnog pritiska i otečenih stopala, zglobova i šaka) mogu pogrešno zameniti sa normalnim efektima trudnoće, što otežava dijagnozu.
Značaj procene rizika za razvijanje preeklampsije:
Trudnice mogu u prvom trimestru da urade skrining, gde se korišćenjem biomarkera u kombinaciji sa ultrazvučnim parametrom, srednjim arterijskim pritiskom i podacima o istoriji bolesti trudnice može odrediti rizik za pojavu rane preeklampsije, što omogućava pravovremenu primenu adekvatnog tretmana kod tih trudnica.
Određivanjem placentnog faktora rasta PlGF i solubilnog receptora sFlt-1, omogućeno je da se dijagnoza preeklampsije postavi pre pojave kliničkih simptoma, hipertenzije i proteinurije.
U Aqualab laboratorijama se mogu uraditi testovi PLGF i sFlt-1, čime se otkriva povećan rizik od razvoja preeklampsije, i to u sledećim stadijumima trudnoće:
- Screening preeklampsije ‒ od 11. do 14. nedelje trudnoće
U prvom trimestru trudnoće je moguće uraditi skrining preeklampsije i izvršiti procenu rizika za razvoj preeklampsije, koristeći podatke laboratorijskih analiza iz krvi majke pri čemu se određuje placentni faktor rasta (PLGF), uz podatke o vrednostima srednjeg arterijskog pritiska i nalaza ultrazvučnog pregleda.
- Profil preeklampsije ‒ drugi i treći trimestar
Određivanje profila, odnosno procena rizika razvoja preeklampsije u drugom i trećem trimestru se vrši određivanjem parametara iz krvi majke, i to placentnog faktora rasta PLGF i solubilnog receptora sFlt-1.
Preeklampsija – Prvi trimestar skrining
Skrining u prvom trimestru na Preeklamsiju nije alternativa za sFlt-1/PIGF indeks testiranje u drugom i trecem trimestru.On predstavlja inicijalni korak za pronalazenje visokorizicnih pacijentkinja, koje ce se dalje pazljivije pratiti ili ce biti upucene na ustanove viseg ranga. U drugom i trecem trimestru dijagnosticka i prognosticka aplikacija bice koriscena nezavisno od rezultata skrininga kad postoji sumnja na preeklamsiju.
Preeklampsija – Prvi trimestar skrining
U zavisnosti od rezultata uradjenih testova, mogu se izdvojiti trudnice kod kojih je rizik od razvoja preeklampsije povećan. U tim slučajevima praćenje trudnoće zahteva posebnu pažnju i češće kontrole, sa dodatnim dijagnostičkim testovima i primenom odgovarajuće terapije.
Autor teksta
Dragana Grujic Bradic
Dipl. farmaceut-medicinski biohemičar