Proširene vene

Proširene (varikozne) vene ne predstavljaju samo estetski problem - njihova pojava može ukazati na postojanje potencijalno ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Na globalnom nivou, milioni ljudi su pogođeni ovim problemom a incidenca ovog oboljenja je veća kod žena nego kod muškaraca. To se jednim delom može pripisati i fluktuaciji hormona kroz koju prolaze osobe ženskog pola, a koja utiče na tonus krvnih sudova i njihovu elastičnost.

Kako nastaju proširene vene?

Usled slabosti venskog zida, vene se prekomerno pune krvlju, što za posledicu ima povećanje pritiska u venama.

Čvrstina, odnosno struktura vena, je pod direktnim uticajem gena, što znači da presudnu ulogu u pojavi proširenih vena igra upravo nasledni faktor.

Faktori rizika koji povećavaju šanse da osoba razvije proširene vene su:

• Starosna dob – venski zalisci (valvule) se vremenom troše, a krv se zadržava na pojedinim mestima i formira proširenja na krvnim sudovima.
• Pol – ženske osobe su češće pogođene ovim zdravstvenim problemom. Oscilacije u nivou hormona koje su prisutne tokom menstrualnog ciklusa, menopauze i trudnoće opuštaju zidove krvnih sudova i čine ih podložnijim proširenjima. Upotreba oralnih kontraceptiva takođe povećava rizik za dobijanje proširenih vena.
• Gojaznost – prekomerna težina vrši dodatni pritisak na krvne sudove i dovodi do njihovog širenja.
• Sedenje i stajanje – osobe kod kojih posao zahteva da provode mnogo vremena u sedećem ili stojećem položaju često mogu razviti problem proširenih vena.

Proširene vene simptomi

Prvi simptom proširenih vena jesu izražene i vidljive vene na butinama i potkolenicama (listovima).

Drugi najčešći simptom proširenih vena je oticanje nožnih zglobova, kao i bol u nogama koji ne mora biti izazvan prekomernim fizičkim naporom.

U retkim slučajevima, varikozne vene ne moraju biti vidljive. Ukoliko je vena koja se nalazi u unutrašnjosti butine ili lista proširena, na spoljašnjosti okolnog tkiva se mogu uočiti ispupčenja i ta mesta mogu biti bolna na dodir. Ova pojava može biti opasna po život jer su takva proširenja u venama pogodno mesto za formiranje tromba.

Bolne vene nisu nužno prisutne, čak i kada su vene proširene. Tek kada dodje do finalnog stadijuma i teških komplikacija, pacijent može iskusiti bol.

Dijagnoza

Na proširene vene se može posumnjati na osnovu kliničke slike koju karakterišu prošireni venski crtež, tamne pigmentacije, osećaj težine u nogama i lipodermatoskleroza.

Međutim, najpouzdanija neinvazivna metoda u dijagnostici proširenih vena je Kolor dopler. U pitanju je bezbolna ultrazvučna metoda, kojom se uočavaju promene u brzini protoka krvi kroz različite krvne sudove.

Uz pomoć Kolor doplera, mogu se vizuelizovati ne samo morfološke odlike vena (izgled zida, promer, prisustvo tromba) već se može ispitati i njihova funkcionalnost, što je od velikog značaja u formiranju optimalnog terapijskog plana. Ova metoda je takođe značajna u praćenju stanja pacijenta, i po potrebi se može ponavljati jer je u potpunosti bezbedna.

Kad su u pitanju invazivne metode, najpouzdaniji dijagnostički postupak je flebografija, radiološka metoda koja podrazumeva ubrzavanje kontrasnog sredstva (joda) u venski sistem. Prednost flebografije u odnosu na neinvazivne metode je u tome da ona omogućava uvid u stanje celokupne venske mreže.

Lečenje i prevencija proširenih vena

Kreme koje su namenjene za lečenje proširenih vena mogu samo ublažiti simptome koji su posledica ovog stanja, ali ne leče i sam uzrok.

Specijalne čarape koje poseduju različite stepene kompresije takođe su popularno sredstvo za ublažavanje simptoma proširenih vena. Ipak, ove kompresivne čarape treba kupovati samo od pouzdanih distributera i u savetu sa lekarom. Kao i kreme, ovaj vid lečenja je samo privremen i pomaže kod olakšavanja simptoma.

Fizička aktivnost, naročito šetnja, predstavlja idealno sredstvo za borbu protiv proširenih vena, i odlična je mera prevencije. Zabluda je da osobe koje imaju varikozne vene treba da ograniče fizičku aktivnost i da miruju što više. Naime, hodanje podstiče tonus mišića koji svojim aktivnošću i rastom potiskuju vene i sprečavaju njihovo dalje širenje.

Skleroterapija, iako popularna metoda, ne može pomoći kod težih slučajeva proširenih vena. Ova procedura podrazumeva ubrizgavanje agenasa koji izazivaju spazam vena, čija je posledica njeno trajno zatvaranje. Nažalost, ovaj tretman nije selektivan, pa tako ubrizgana tečnost može da utiče i na inače zdrav krvni sud. Stoga se ova procedura ne preporučuje pacijentima sa proširenim venama, iako je učinkovita kod malih promena na krvnim sudovima, kao što su prošireni kapilari.

Jedini pravi vid lečenja proširenih vena jesu operativni zahvati, a u njih spadaju tzv. termalne metode: laser, radio frekvenca i vodena para.

Pomoću ove tri metode, u problematičnu venu se uvodi aparat koji deluje tako što, usled toplote, u potpunosti sužava prošireni krvni sud, tako da kroz njega više ne može da cirkuliše krv, a vremenom se taj sud sam od sebe razgrađuje.

Za razliku od ostalih operativnih procedura kojima se vadi proširena vena, termalne metode ne zahtevaju dugačak oporavak i izvode se u lokalnoj anesteziji.

Prevencija proširenih vena podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje uskog veša koji otežava cirkulaciju, izbegavanje čestog nošenja visokih potpetica, konzumiranje namirnica bogatih vlaknima i ograničen unos soli.