Učestalo mokrenje

Smatra se da čovek u proseku urinira 6 do 7 puta na dan iako ovaj broj može da varira u zavisnosti od količine tečnosti koja se unese tokom dana. Učestalim mokrenjem se smatra uriniranje koje premašuje taj broj iako je unos tečnosti u normalnim okvirima.

Često mokrenje može biti izazvano dijabetesom, upalom mokraćnih puteva, oboljenjima prostate, trudnoćom, intersticijalnim cistitisom i upotrebom diuretika.

Dijabetes melitus

Osobe koje boluju od šećerne bolesti često mokre i imaju pojačan osećaj žeđi. Kod osoba sa dijabetesom, višak glukoze se taloži u krvi, a bubrezi su primorani da ulažu dodatni napor kako bi se ta glukoza filtrirala i apsorbovala.

Ukoliko bubrezi to ne mogu da postignu, višak glukoze se izlučuje putem urina zajedno sa tečnostima iz ostalih tkiva, što doprinosi osećaju žeđi. Osoba će, iz tog razloga, unositi više tečnosti, pa će zato i mokriti češće.

Iako u početku često mokrenje neće biti toliko primetno, nagon za mokrenjem će biti učestaliji i tokom noći.

Pored učestalog mokrenja, dijabetes je praćen i drugim simptomima, poput gubitka telesne težine, umora, osećaja malaksalosti, zamućenja vida, loše periferne cirkulacije, itd.

Ukoliko osoba posumnja na dijabetes, potrebno je izvršiti nekoliko laboratorijskih analiza, uključujući analizu krvi, analizu glikoliziranog hemoglobina (HbA1c), nasumični test krvi i oralni test tolerancije na glukozu (OGTT).

Upala mokraćnih puteva

Učestalo mokrenje može biti i znak upale mokraćnih puteva, tj. urinarne infekcije (UTI). Za nastanak urinarne infekcije su obično odgovorne bakterije, ali je ponekad mogu uzrokovati i gljivice pa i čak i virusi.

Upala mokraćnih puteva može biti lokalizovana bilo gde u urinarnom traktu, a to uključuje bubrege, uretru, bešiku i ureter (mokraćovod).

Žene imaju kraću uretru od muškaraca, što znači da su podložnije urinarnim infekcijama, naročito upalama bešike.

Među najčešćim izazivačima infekcija se nalazi Ešerihija koli (E. coli) koja dovodi do cistitisa dok pojedine bakterije koje dospevaju do uretre iz anusa (gonoreja, hlamidija ili mikoplazma) izazivaju uretritis.

Pored učestalog mokrenja, upala mokraćnih puteva može uzrokovati i bol i peckanje pri mokrenju. Iako osoba često oseća potrebu za pražnjenjem, količina urina koju ispušta je male zapremine, crvenkaste ili jarko narandžaste boje i jakog, ponekad neprijatnog mirisa.

Oboljenja prostate

Prostata je žlezda koja se nalazi u maloj karlici muškarca, ispod bešike i ispred rektuma i ona je mesto ukrštanja mokraćnih puteva.

Benigna hiperplazija prostate je često oboljenje koje se sreće kod muškaraca u starijoj životnoj dobi i dovodi do smetnji u protoku urina. Kod benigne hiperplazije, volumen prostate se povećava i vrši pritisak na uretru, usled čega urin otežano otiče iz mokraćne bešike. Neadekvatno pražnjenje mokraćne bešike uzrokuje konstantno zadržavanje određene količine urina, što je veoma pogodno za razvoj infekcija.

Zapaljenje prostate (prostatitis) se može javiti kod muškaraca bilo koje starosne dobi, a klasifikuje se kao akutni i hronični prostatitis. Otežano i bolno mokrenje je specifično za akutni prostatitis, a praćeno je i nikturijom (čestim mokrenjem noću) kao i smanjenom erektilnom funkcijom.

Dijagnoza benigne hiperplazije prostate i prostatitisa se postavlja detaljnom anamnezom, fizikalnim pregledom od strane urologa, ultrazvukom i laboratorijskim ispitivanjima. Ukoliko se sumnja na maligne promene (karcinom prostate), potrebno je uraditi i analizu prostatičnog specifičnog antigena (PSA).

Trudnoća

Često mokrenje je jedan od prvih simptoma trudnoće i javlja se već u šestoj nedelji gestacije.

Do učestalog mokrenja u trudnoći dolazi usled nekoliko faktora. Hormonske promene su odgovorne za niz procesa koji se intenziviraju tokom trudnoće, a jedan od njih je i veći protok krvi kroz organizam. To znači da su bubrezi trudnice prinuđeni da rade efikasnije nego ikad, dovodeći do većeg protoka mokraće i češćeg pražnjenja.

Pored toga, kako plod u utrobi raste, pritisak na bešiku postaje sve veći, što takođe dovodi do čestog mokrenja i urinarne inkontinencije.

Ukoliko učestalo mokrenje nije praćeno bolom i peckanjem, zamućenim i tamnim izgledom mokraće, pojačanim znojenjem ili čak temperaturom, ne postoji razlog za brigu. Ukoliko se pojave i ovi propratni simptomi, vrlo je verovatno da se radi o urinarnoj infekciji koju je potrebno što pre lečiti, jer može dovesti do prevremenog porođaja, kao i do drugih komplikacija.

Analiza urina i urinokultura mogu potvrditi prisustvo infekcije, posle čega se prepisuje odgovarajuća terapija antibioticima.

Intersticijalni cistitis

Često mokrenje i bol u maloj karlici mogu biti izazvani i intersticijalnim cistitisom – hroničnim oboljenjem čiji se uzrok i dalje ne zna. Iako se na osnovu simptoma može posumnjati na infekciju urinarnog trakta, laboratorijske analize obično ne ukazuju na prisustvo bakterija niti ostalih patogena koji mogu biti izazivači ovakvih tegoba.

Iako se može javiti kod oba pola, intersticijalni cistitis se češće javlja kod žena.

S obzirom da se ne radi o infekciji, medikamentozna terapija u slučaju ovog oboljenja nema skoro nikakvog efekta. Jedino što se može učiniti je otklanjanje simptoma, koji su često vrlo neprijatni i koji otežavaju život obolele osobe.

Grejanje karlice termoforom i toplim oblogama, upotreba steznika i ispijanje čaja od korena sleza pokazali su se delotvornim u borbi protiv ovog oboljenja.

Upotreba diuretika

Tiazidi, diuretici Henleove petlje i diuretici koji štede kalijum su lekovi koji se koriste kod oboljenja kardiovaskularnog sistema, jer pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma, pomažući tako organizmu da se oslobodi viška soli i da snizi krvni pritisak.

Zdravstvena stanja koja zahtevaju primenu diuretika obuhvataju kongestivnu srčanu insuficijenciju, hipertenziju, cirozu jetre, nefrolitijazu (kamen u bubregu), policistične jajnike itd.

Pored učestalog mokrenja, upotreba diuretika može biti praćena još nekim neželjenim efektima, kao što su: aritmije, gubitak apetita, groznica, vrtoglavica, nesvestica, i sl.