Virus humane imunodeficijencije (HIV)

Virus humane imunodeficijencije (HIV) je virus koji napada imuni sistem.

Virus humane imunodeficijencije (HIV) je virus koji napada imuni sistem. Napada limfocite krvi i time slabi imuni sistem čoveka čime osoba ima povećani rizik da dobije druge bolesti kao što su tuberkuloza, infekcije i tumori. Virus je podeljen u dva tipa: HIV 1 i HIV 2. Glavni uzročnik sindroma stečenog gubitka imuniteta (side) je HIV1 dok je tip HIV2 pre svega ograničen na neke regione Zapadne i Centralne Afrike. HIV pripada familiji Retroviridae. Infekcije ovim virusom obično pokazuju hronični tok bolesti sa dugačkim periodom kliničke latencije, perzistentnom virusnom replikacijom itd. Najjače oružje HIV virusa je njegova varijabilnost koja mu omogućava da prevaziđe imunitet domaćina i delovanje lekova i vakcina.

Patogeneza HIV infekcije i progresija do side je posledica osobine infektivnog virusa i imunog odgovora domaćina na virus. Balans između efikasnosti ove dve komponente određuje različite ishode infekcije, od razvoja side do dugotrajnog preživljavanja.

 

 

Prenos virusa

Virus se može prenositi preko razmene različitih telesnih tečnosti od strane osoba koje su inficirane HIVom kao što su: krv, majčino mleko, sperma i vaginalni sekret. Ljudi se ne mogu inficirati putem poljupca, grljenja, rukovanja itd.

HIV inficira CD4 limfocite, u njima se replikuje a potom izlazi iz tih limfocita i inficira druge CD4 limfocite. Tokom infekcije broj CD4 T limfocita opada što je povezano sa visokim nivoom viremije sve dok se ne pojavi imuni odgovor. Kada se imuni odgovor pojavi, opada viremija HIVa i broj CD4 T limfocita raste. Nekoliko nedelja od početka infekcije najveći broj inficiranih ulazi u asimptomatski period koji se karakteriše padom HIV viremije i odsustvom simtoma.

HIV infekcija ima nekoliko faza:

  • Faza akutne infekcije koja može biti bez simptoma ili sa blagim simptomima a najčešći simptomi mogu biti: temperatura, uvećanje limfnih čvorova, bol u grlu, bolovi u mišićima i zglobovima…
  • Latentni period koji može da traje dugo bez ikakvih simptoma
  • Pad imunog sistema koji prati pojava oportunističkih infekcija i tumora

 

Posle 10-12 dana od infekcije može se detektovati virusna RNK u krvi putem PCR metode. Između 3. i 5. nedelje od infekcije se mogu detektovati prva HIV specifična antitela. Period tokom koje je prisutna infekcija ali se antitela ne mogu detektovati se naziva period prozora. Nekada se može desiti da inficirana osoba bude seronegativna preko 3 meseca od virusne infekcije.

 

Faktori rizika

  • Vaginalni ili analni seksualni odnos bez korišćenja kondoma
  • Postojanje neke druge polno prenosive bolesti: sifilis, herpes, hlamidija, gonoreja
  • Zajednička upotreba kontaminiranih igala, špriceva
  • Primena nesigurnih injekcija, transufuzije krvi ili transplantacije organa i medicinske procedure koje uključuju nesterilne rezove

 

Prevencija

HIV je preventabilna bolest. Rizik od infekcije se može smanjiti: korišćenjem muških i ženskih kondoma tokom seksualnog odnosa, kao i redovnim testiranjem na HIV i druge polno prenosive bolesti.

 

 

Lečenje

Za HIV infekciju ne postoji lek. Terapija podrazumeva primenu antiretrovirusnih lekova koji zaustavljaju replikaciju virusa u ćeliji. Ova terapija ne leči HIV ali omogućava imunom sistemu domaćina da ojača i na taj način da se bori protiv infekcije.  Antitetroviralna terapija se koristi svaki dan do kraja života.

Antiretroviralna terapija kada se daje osobama koje nisu inficirane može da prevenira bolest. Kada se terapija daje pre izlaganja virusu naziva se profilaksa pre izlaganja a kada se daje posle profilaksa posle izlaganja HIVu. Profilaksu pre ili posle izlaganja mogu da koriste osobe koje su u visokom riziku od kontakta sa HIVom.

 

Dijagnoza

Jedini način za utvrđivanje infekcije je laboratorijsko testiranje na prisustvo HIVa. U Aqualab laboratorijama i Family Medica ordinacijama testiranje na HIV možete uraditi ili detekcijom prisustva RNK molekula HIVa putem Real Time PCR metode ili detekcijom HIV specifičnih antitela. Kao uzorak za analizu se koristi krv. Vreme izdavanja rezultata je par dana.

 

Autor teksta:

Marko Brkljač

Dipl Molekularni biolog i fiziolog