Lipidni status

Lipidni status podrazumeva pre svega određivanje ukupnog holesterola, HDL-a, LDL-a i triglicerida, kako bi se procenio rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Masti (lipidi) se u organizmu čoveka koriste kao izvor energije i kao strukturne komponente ćelija. Snižene vrednosti lipida ukazuju na oboljenje jetre, na intestinalna (crevna) oboljenja, a mogu ukazati i na postojanje neke sekundarne bolesti. Češće se javljaju povećane vrednosti lipida u organizmu što u dužem vremenskom intervalu može dovesti do njihovog taloženja na krvnim sudovima (arterioskleroza), a ako se istalože u koronarnim krvnim sudovima, mogu prouzrokovati infarkt miokarda (srčani udar).

Da bi precizno odredili lipidni status, u našoj laboratoriji radimo sledeće analize; Holesterol, Trigliceride, Faktor rizika i Indeks ateroskleroze, HDL, LDL, Apo A-I, Apo B, Apo E, Lipoprotein (a), Lipoprotein X, Homocistein, Elektroforeza lipoproteina.
Rutinska laboratorijska provera lipidnog statusa uključuje proveru: holesterola, triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola.

Holesterol je steroid sa sekundarnom hidroksilnom grupom na poziciji C3. Sintetiše se u mnogim vrstama tkiva, a naročito u jetri i intestinalnom zidu. Oko tri četvrtine holesterola se iznova sintetiše, a jedna četvrtina vodi poreklo iz hrane. Holesterol ima nekoliko uloga u organizmu: predstavlja depo energije, ulazi u sastav svih ćelijskih membrana i tako učestvuje u izgradnji ćelija, učestvuje u stvaranju polnih hormona, hormona nadbubrežne žlezde, polazno je jedinjenje za stvaranje vitamina D. Određivanja holesterola koriste se za skrining rizika od ateroskleroze i u dijagnostici i lečenju poremećaja kod kojih su povećane vrednosti holesterola, kao i metaboličkih poremećaja lipida i lipoproteina. Koncentracija holesterola u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona i funkcije jetre i bubrega. Povišen je kod ishrane bogate mastima, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu (žutici), lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti. I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi. Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitis). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
Referentne vrednosti: poželjno: <5.20 mmol/L, granično rizično: 5.20-6.19 mmol/L, rizično: >6.20 mmol/L.

Holesterol HDL i (“dobar holesterol”) ima protektivnu ulogu. To je lipoprotein velike gustine i odgovoran je za reverzni transport holesterola iz periferne krvi do jetre. Tu se holesterol pretvara u žučne kiseline koje se izlučuju iz creva preko bilijarnog trakta. Praćenje HDL-holesterola u serumu je od kliničke važnosti pošto postoji obrnuta korelacija između koncentracije HDL-holesterola u serumu i rizika od ateroskleroze. Povišene koncentracije HDL-holesterola štite od koronarne bolesti, dok smanjene koncentracije HDL-holesterola, naročito zajedno sa povećanim trigliceridima, povećavju kardiovaskularni rizik. I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
Referentne vrednosti: poželjno: m>1.45 mmol/L, ž>1.68 mmol/L, granično rizično: m 0.90-1.45 mmol/L, ž 1.15-1.68mmol/L , rizično: m <0.90 mmol/L, ž <1.10 mmol/L.

Holesterol LDL (“loš holesterol”) je lipoprotein niske gustine i igra ključnu ulogu u izazivanju i uticaju na progres ateroskleroze, naročito koronarne skleroze.
LDL nastaje iz VLDL-a (lipoproteina vrlo niske gustine) koji su bogati trigliceridima, uz pomoć aktivnosti raznih lipolitičkih enzima i sintetišu se u jetri. Eliminacija LDL iz plazme odigrava se uglavnom pomoću parenhimskih ćelija jetre putem specifičnih LDL receptora. Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze. Pov-išene koncentracije LDL u krvi i povećanje njihovog vremena zadržavanja zajedno sa povećanjem brzine biološke modifikacije rezultira oštećenjem endotelijalne fukcije i pojačanim preuzimanjem LDL-holesterola od stane monocita/makrofaga, kao i glatkih mišićnih ćelija u zidovima krvnih sudova. Većina holesterola nagomilanog u ateroskle-rotskim plakovima vodi poreklo iz LDL.
Referentne vrednosti: poželjno: <2.59 mmol/L, granično rizično: 2.59-4.91 mmol/L, rizično: >4.92 mmol/L.

Trigliceridi su glavni prisutni lipidi u humanoj plazmi. U ostale spadaju holesterol, fosfolipidi i neesterifikovane masne kiseline. Ovi se stvaraju u intestinalnoj mukozi esterifikacijom glicerola i slobodnih masnih kiselina. Oni se zatim oslobađaju u mezenterične limfne puteve i distribuiraju do većine tkiva. Trigliceridi su glavna zaliha lipida kod ljudi i čine oko 95% adipoznog tkiva.
Povećane vrednosti triglicerida povezane su sa visokim rizikom od jake ateroskleroze. Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, kao i kod stresa. Visoke vrednosti triglicerida i hiperlipidemija uglavnom mogu biti naslednog karaktera ili mogu biti sekundarna pojava kod poremaćaja, uključujući dijabetes mellitus, nefrozu, opstrukciju žučnih puteva i metaboličke poremećaje povezane sa endokrinim oboljenjima.
Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije i malapsorpcije (smanjen unos i apsorpcija hrane), hipertireoze, termi-nalnih stanja bolesti jetre.

Referentne vrednosti: poželjno: <1.70 mmol/L, granično rizično: 1.70-2.29 mmol/L, rizično: >2.30 mmol/L.

Faktor rizika (holesterol / HDL) i Indeks ateroskleroze (LDL/ HDL) određuju se radi procene rizika razvoja ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

Postoje različiti faktori koji mogu uticati na nivoe masnoća u vašoj krvi, neki od njih se mogu regulisati odnosno modulirati, a na neke faktore ne možemo uticati.
Faktori na koje možete uticati:

• Hrana bogata zasićenim mastima i holesterolom može uticati da se nivoi masti u vašoj krvi povećaju. Zasićenih masti ima naročito u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, čokoladi, hrani koja se priprema prženjem.
• Telesna težina. Prekomerna telesna težina je svakako opasnost za zdravlje vašeg srca. Gubljenjem na telesnoj težini, nivoi LDL („lošeg“) holesterola mogu se sniziti, kao i nivo triglicerida i VHDL holesterola – logično i ukupnog holesterola. Takođe, gubitkom na težini može se povećati koncetracija HDL („dobrog holesterola“).
• Fizička aktivnost. Fizička neaktivnost povećava šanse za oboljenje srca. Kada ste fizički aktivni postoji mogućnost smanjenja nivoa LDL holesterola u krvi, i povećanja HDL holesterola. Preporučuje se najmanje trideset minuta fizičke aktivnosti svakog dana.
• Pušenje. Pušenje cigareta može delovati na sniženje koncetracije HDL holesterola, čija je uloga da uklanja LDL odnosno loš holesterol iz arterija, te posredno pušenje utiče na povećanje koncetracije LDL holesterola u krvi.
Faktori na koje ne možete uticati:
• Starost i pol. Sa starenjem i kod muškaraca i žena povećava se mogućnost porasta koncetracije masti u krvi. Žene su u manjem riziku od muškaraca do menopauze, nakon čega koncetracije masti mogu rasti i kod žena.
• Nasleđe. Određeni geni utiču na to koliko vaše telo proizvodi holesterola, čak postoje i porodične bolesti sa povećanim vrednostima holesterola, jer su nasledne.
• Određene rase imaju veći rizik od povećanih vrednosti holesterola. Kao primer možemo uzeti Afroamerikance koji imaju više nivoe i HDL i LDL holesterola, nego belci.

Pre određivanja lipidnog statusa važna je adekvatna priprema:
– ne uzimati hranu 12h pre vađenja krvi,
– uobičajena ishrana bez promene telesne težine 2 nedelje pre ispitivanja,
– 24h pre vađenja krvi ne izlagati se intenzivnoj fizičkoj aktivnosti.

Lipidni status podrazumeva sledeće parametre:
Holesterol ukupan
HDL holesterol
LDL holesterol
Trigliceride
• Faktor rizika (holesterol/HDL holesterol)
• Indeks ateroskleroze (LDL holesterol/HDL holesterol)

Uzorak: s
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 6h
Napomena: potrebna je adekvatna priprema pre davanja uzorka krvi
Cena: pogledati cene pojedinačnih analiza