Spermogram

Spermogram (nativni pregled sperme) je analiza semene tečnosti u kojoj su sadržani spermatozoidi, proteini i određeni šećeri. Spermogram je jedan od najznačajnijih testova kojim se dijagnostifikuje muška neplodnost. Muški faktor steriliteta je prisutan kod gotovo trećine parova. U određivanju faktora infertiliteta i njegovog uzroka, spermogram ima veliki klinički značaj.

spermogram

Spermogramom se može doći do uvida u anomalije ćelija, a to može biti indikator prostatitisa ili različitih infekcija. Uloga spermograma nije samo u otkrivanju steriliteta, već je bitan i za klinička ispitivanja nakon dejstva nekih lekova, operacija ili pojedinih bolesti.

Preanalitički faktori imaju veliki uticaj na rezultate spermograma. Upravo je iz ovog razloga od presudnog značaja informisati se o načinu uzorkovanja i pridržavanju uputstava.

Upustva za analizu spermograma su:

  • Uzorkovanje se vrši u prostorijama laboratorije
  • U slučaju da to nije moguće, dobijeni uzorak se mora doneti na ispitivanje u roku od jednog sata i ne sme se izlagati temperaturnim promenama. Najbolje je držati uzorak ispod pazuha do predaje u laboratoriju, kako bi se održala odgovarajuća temperatura.
  • Potrebno je da pacijent urinira pre davanja uzorka.
  • Uzorak se mora sakupiti u sterilnu bočicu.
  • Pre davanja uzorka pacijent mora apstinirati 3-5 dana, jer se u uzorku nakon apstinencije kraće od 2 dana može pojaviti umanjen broj spermatozoida, dok apstinencija koja traje duže od 5 dana može dovesti do umanjene pokretljivosti spermatozoida.
  • Potrebno je sakupiti ejakulat u njegovoj celosti, jer nepotpun uzorak može dati lažno pozitivan ili lažno negativan nalaz.
  • Ukoliko je pacijent bio ili je pod terapijom nekog leka, ali i ukoliko je prehladjen, potrebno je obavestiti laboratoriju o tome.
  • U okviru spermograma nalaze se makroskopska ispitivanja semene tečnosti (njena boja, izgled, aglutinacija, zapremina, pH, konzistencija) i mikroskopska ispitivanja (prisustvo promena ili drugih ćelija – nezrele forme spermatozoida, epitalne ćelije, bakterije, eritrociti, leukociti), vitalnost, broj i pokretljivost spermatozoida, morfološka ispitivanja.

Izgled i boja ejakulata – siva, opalescentna boja ejakulata se smatra normalnom. Bilo kakva promena boje može ukazati na potencijalni problem. Crveno-braon boja ukazuje na hematospermiju. Žuta boja najčešće ukazuje na žuticu ili može biti uzrokovana upotrebom lekova dok bistar ejakulat ukazuje na nizak broj spermatozoida.

Likvefakcija – Do likvefakcije dolazi kada se plazma iz semene tečnosti zgruša, a ubrzo potom se pretvara u tečnost. U normalnim okolnostima, uzorak sperme se razvodnjava na 37 stepeni i to u razmaku od 10 do 30 minuta. Kada ne dođe do razvodnjavanja, sumnja se na postojanje infekcije prostate. Ukoliko se likvefakcija ne tretira pravovremeno, može da izazove nemogućnost začeća.

Viskozitet i konzistencija – odnosi se na lepljivost, odnosno gustinu sperme. U normalnom uzorku može se primetiti viseća nit koja nije duža od 2 cm ali ni kraća od 1.5 cm. Izrazito sluzavi ili viskozni uzorci mogu biti pokazatelj problema sa prostatom ili pokazatelj prisustva antispermatozoidnih antitela.

pH ejakulata – Normalne vrednosti pH se kreću između 7.2 i 7.8. Povišen pH može ukazivati na prisustvo infekcije.

Zapremina – normalnom zapreminom ejakulata se smatra sve između 1.5 do 7.0 ml. Hipospermija (umanjen volumen ejakulata) često je pokazatelj nedostatka hormona ili opstrukcije kanala. Hiperspermija (povećan volumen ejakulata) može biti pokazatelj inflamacije akcesornih organa ili je izazvana dužim periodom apstinencije.

Aglutinacija – je pojava pri kojoj se spermatozoidi priljubljuju jedan uz drugog, pritom se dotičući repovima, glavama ili kombinovano. Umesto pravolinijskog kretanja ka jajnoj ćeliji, spermatozoidi se kreću jedan prema drugom. Ukoliko se uoči ova pojava, može se posumnjati na infekciju bakterijom E.coli, pa je zbog toga neophodna bakteriološka analiza semene tečnosti. Spermatozoidna antitela su najčešće glavni posrednik međusobne slepljenosti i tom prilikom deluju kao “lepak” između spermatozoida.

Ostale ćelije – u semenoj tečnosti se mogu detektovati leukociti u vrednosti < 1.0 mil/ml što se smatra normalnim. Kada se premaši ovaj broj smatra se da postoji infekcija a ovakav nalaz povezan je sa lošijim rezultatom spermograma.

Broj spermatozoida – referentna vrednost broja spermatozoida je veća od 15.0 mil/ml. Dužina polne apstinencije direktno je povezana sa ukupnim brojem spermatozoida u ejakulatu, što je odraz spermatogeneze. Ukoliko postoji dobra pokretljivost spermatozoida, do trudnoće može doći čak iako je koncentracija spermatozoida između 5-10 mil/ml. Genetski problemi su glavni uzrok zašto u ejakulatu može biti smanjen broj spermatozoida ili njihovo odsustvo.

Pokretljivost – spermatozodi mogu biti pokretni, progresivno pokretni ili nepokretni i u direktnoj su vezi sa trudnoćama. Referentni limit za ukupnu pokretljivost je najmanje 40% a za progresivnu pokretljivost 32%.

Vitalnost – u slučaju da je broj spermatozoida veoma nizak, njihova vitalnost može igrati važnu ulogu. Pomoću metode bojenja eozinom, razlikuju se živi od mrtvih spermatozoida. Eozin pokazuje mrtve spermatozoide tako što ulazi u njih, dok živi spermatozoidi ostaju neobojeni. Vitalnost u uzorku treba da premašuje 0.58.

Morfološke osobine – zdrav spermatozoid se sastoji iz glave, vrata i repa koji su normalnog oblika. Potrebno je da uzorak sadrži barem 30% spermatozoida normalnog izgleda.

Dijagnoza se uvek postavlja na osnovu nekoliko uzoraka. Potrebno je obaviti barem tri analize spermograma. Ova procedura je neophodna jer vrednosti kod iste osobe mogu oscilovati u velikoj meri zato što su kvantitativne i kvalitativne osobine semene tečnosti izrazito osetljive. Razni faktori mogu doprineti njenoj osetljivosti, a među njih spadaju učestalo pušenje, temperatura skrotuma, konzumacija marihuane i alkohola, hormonski preparati i slično.

Vreme izdavanja rezultata je 6h.