Upala prostate

Prostata je žlezda veličine oraha koja se nalazi direktno ispod bešike muškarca. Ova žlezda proizvodi semenu tečnost koja hrani i transportuje spermu.

Upala prostate (prostatitis) pogađa muškarce svih starosnih grupa, ali je češća kod muškaraca oko 50 godina starosti, ili mlađih.

U zavisnosti od uzroka, prostatitis se može pojaviti postepeno ili iznenada. Uz pravovremenu i adekvatnu terapiju, stanje pacijenta se može drastično poboljšati. Neke vrste prostatitisa traju mesecima ili se ponavljaju (hronični prostatitis).

Upala prostate – uzroci

Prostatitis mogu izazvati bakterije koje kroz mokraćnu cev dospevaju do prostate.

Do uvećanja prostate može doći i usled infekcije polno prenosivim mikroorganizmima, kao što su Neisseria gonorrhoeae, Chlamidia trachomatis ili virus HIV-a. Ostali organizmi koji mogu biti odgovorni za upalu prostate su oni koji do prostate dospevaju iz urinarnog trakta. Najučestaliji izazivač ovog tipa infekcije je bakterija Escherichia coli.

U mnogim slučajevima (naročito u hroničnom obliku prostatitisa), ne može se naći specifičan uzrok prostatitisa.

Faktori rizika koji doprinose nastanku prostatitisa su:

• starosna dob (između 30 i 50 godina)
• postojanje urinarne infekcije
• direktna povreda karlice
• plasiran urinarni kateter
• infekcija HIV-om
• biopsija prostate
• nezaštićeni analni odnosi

Akutna upala prostate podrazumeva iznenadno pojavljivanje simptoma i brz razvoj oboljenja. Prisustvo bakterije Ešerihije koli je najčešći uzrok akutnog prostatitisa.

Hronična upala prostate se odnosi na stanje koje nije praćeno učestalim simptomima već se javlja sporadično, ponekad već i dvadesetim godinama života. Vremenom se simptomi pogoršavaju, a tada je potrebno zatražiti lekarsku pomoć.

Upala prostate simptomi

U zavisnosti od toga da li je u pitanju akutni ili hronični prostatitis, simptomi se mogu razlikovati.

Za akutnu upalu prostate su karakteristični:

• bol koji može biti intenzivan, a lokalizovan je oko penisa, anusa, testisa ili u donjem delu stomaka
• bol koji se intenzivira tokom pražnjenja creva
• bol pri mokrenju.

Simptomi koji se javljaju kod hronične upale prostate su:

• bol u genitalijama i preponama
• peckanje pri mokrenju
• seksualna i erektilna disfunkcija
• isprekidan mlaz urina pri pražnjenju
• neprijatnost i pritisak u donjem delu stomaka.

Dijagnoza

Prvi dijagnostički postupak kojim se isključuje urinarna infekcija je urinokultura. Nakon toga se pristupa digitorektalnom pregledu prostate, a neophodno je uraditi i ultrazvučni pregled prostate.

U okviru dijagnoze upale prostate radi se i spermokultura kako bi se otkrilo eventualno prisustvo bakterija (Ešerihija koli ili Enterokok).

Iako se cistoskopijom ne može direktno utvrditi postojanje upale prostate, ova dijagnostička metoda se takođe može koristiti. Pomoću cistoskopije se može utvrditi suženje uretre, koje može biti posledica uvećanja prostate.

Treba imati na umu da prostatitis nije isto što i benigna hiperplazija prostate – BHP (benigno uvećanje prostate), iako im neki simptomi mogu biti zajednički. Kako bi se isključila BHP, trebalo bi odrediti i vrednosti PSA (prostata specifičnog antigena).

Lečenje

Za uspešno lečenje upale prostate je neophodno prepoznati simptome na vreme i obratiti se lekaru. Samo uz blagovremenu i adekvatnu terapiju se može očekivati potpun oporavak, iako je potrebno vršiti redovne kontrole, čak i posle izlečenja.

Shodno antibiogramu, u početku terapije se primenjuju antibiotici koji treba da otklone izazivače bakterijske infekcije.

Kako bi se otklonili simptomi poput otežanog mokrenja, pacijentima se prepisuju i blokatori alfa-adrenergičnih receptora koji opuštaju mišiće bešike. U te lekove spadaju terazosin, finasterid i prazosin.

Lečenje će umnogome zavisiti od opšteg stanja pacijenta i faze bolesti.

Poželjno je da se uz medikamentoznu terapiju primenjuju i nefarmakološke mere. Trebalo bi smanjiti unos alkoholnih pića i kofeina, slane i začinjene hrane, kao i masti životinjskog porekla.

Prirodni antiseptici i biljni preparati su takođe veoma blagotvorni u lečenju upale prostate. U njih spadaju preparati od divljeg origana, brusnice i semena bundeve. Poželjno je bazirati ishranu na svežem voću, povrću i ribi.

Ove alternativne metode lečenja su ujedno i metode prevencije upale prostate, jer zdrav način života smanjuje šanse da osoba oboli od prostatitisa.

Operativno lečenje je retko indikovano, osim u slučajevima kada se primeti da prostatitis nepovoljno reaguje na terapiju antibioticima. To obično ukazuje na apsces prostate koji nastaje usled nakupljanja gnoja, a spada u komplikacije izazvane akutnim prostatitisom.