Kompletna krvna slika

Kompletna krvna slika (KKS) je uobičajena klinička procedura koja je često početna tačka bilo kakvih daljih ispitivanja. Uvidom u krvnu sliku osobe stiče se pregled kompletnog stanja krvi u curkulaciji i potencijalnih abnormalnosti ali ova analiza takođe može ukazati i na postojanje oboljenja na ostalim lokalitetima u organizmu.

kompletna krvna slika

Laboratorijiske analize se rade s ciljem dobijanja tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li u organizmu postoje patološke promene. Pri laboratorijskom ispitivanju krvi vrše se dve vrste analiza: one koje omogućavaju ispitivanje broja, vrste, izgleda i odnosa ćelijskih elementa krvi (hematološki parametri i krvna slika) i one koje pružaju proveru biohemijskog sastava krvi a na osnovu kojih se posmatra funkcionisanje ili stanje pojedinih tkiva i organa.

Na osnovu malog uzorka krvi stiče se uvid u celokupan broj krvnih zrnaca – crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita) i krvnih pločica (trombocita).

Broj prisutnih krvnih zrnaca, njihov oblik i odnos, kao i nivo hemoglobina (proteina koji prenosi kiseonik kroz organizam) i hematokrit (odnos eritrocita i krvne plazme), ubrajaju se u najbitnije parametre krvne slike.

Priprema i procedura za vađenje krvi je vrlo jednostavna ali postoje faktori koje treba uzeti u obzir pre samog uzorkovanja krvi.

Osnovni parametri kompletne krvne slike su:

WBC – White Blood Cell su leukociti– bela krvna zrnca, koja učestvuju u odbrani organizma od spoljašnjih faktora, virusa i bakterija.
RBC – Red Blood Cell su eritrociti – crvena krvna zrnca koja sadrže hemoglobin koji vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam.
Hgb, HB – hemoglobin – vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam.
HCT – hematocrit – udeo ukupne zapremine krvnih ćelija u punoj krvi.
MCV – Mean Corpuscular Volume, odnosno srednja zapremina eritrocita – mera prosečne zapremine eritrocita.
MCH – Mean Corpuscular Hemoglobin, odnosno prosečan sadržaj hemoglobina u eritrocitima.
MCHC – Mean Corpuscular Hemoglobin Concentration, odnosi se na prosečnu koncentraciju hemoglobina u eritrocitima.
RDW – Red cell Distribution Width – definiše varijacije u zapremini eritrocita i sortiranje eritrocita po veličini.
PLT – Platelet su trombociti – učestvuju u koagulaciji krvi, stvaranju ugruška i zaustavljaju krvarenje.
MPV – Mean Platelet Volume, odnosno srednja zapremina trombocita i mera prosečne zapremine trombocita. Mladi trombociti su veći nego stariji.

Trombociti

Trombociti su zaduženi za koagulaciju krvi tj. njeno zgrušavanje prilikom povrede. Na mestu rane nastaje velika koncentracija trombocita čija je svrha da stvore barijeru između rane i spoljašnje sredine.

Normalne vrednosti trombocita su 135-450 x 10⁹/l, odnosno 135-450 biliona trombocita po litru krvi.

Volumen trombocita procenjuje se putem vrednosti PDW (Platelet Distribution Width) tj. raspodele trombocita po volumenu i MPV (Mean Platelet Volume) odnosno prosečnom volumenu trombocita.

Kod zdravih osoba, normalne vrednosti PDW su između 16-25 dok se vrednosti za MPV kreću između 7.80-12 fL.

Niske vrednosti trombocita mogu ukazati na postojanje trombocitopenije, stanja koje može izazvati potkožne podlive ili nastajanje modrica izazvano nemogućnošću koagulacije.

Visoke vrednosti trombocita mogu ukazati na trombocitozu. Ovo stanje može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka (tromba) koji mogu biti opasni po život jer izazivaju moždani i srčani udar.

Eritrociti, hemoglobin i hematokrit

Eritrociti (crvena krvna zrnca) se proizvode u koštanoj srži odakle se ispuštaju u krvotok kako bi zamenili stara krvna zrnca. Rezultati eritrocita, hemoglobina i hematokrita se ne mogu posmatrati odvojeno jer sva tri parametra ukazuju na funkciju eritrocita.

Ukoliko je bilo koja od ove tri vrednosti ispod normalnog nivoa, govori se o anemiji, odnosno malokrvnosti.

Povišene vrednosti eritrocita (eritrocitoza), kao i povišen hemoglobin i hematokrit mogu ukazati na policitemiju ili kardiovaskularna oboljenja.

Eritrocitne konstante – MCV(mean cell volume), MCH (mean cell hemoglobin), MCHC (mean cell hemoglobin concentration) i RDW (red cell distribution width) pružaju uvid u kvalitet eritrocita.

Normalne vrednosti za MCV: 81 – 99 fL
Normalne vrednosti za MCH: 29-32.9 pg
Normalne vrednosti za MCHC: 310 – 350 g/L
Normalne vrednosti za RDW: 11,5-16,5 %.

Leukocitna formula (diferencijalna krvna slika)

Leukocitna formula ili tzv. diferencijalna krvna slika:

  • Neutrofili (Neu)
  • Limfociti (Lym)
  • Monociti (Mono)
  • Eozinofili (Eoz)

Ove četiri vrste leukocita imaju posebne funkcije u organizmu.

Kada analiza krvi pokaže da postoji povećan broj neutrofila u ukupnom broju leukocita, to znači da se organizam “bori” sa bakterijama tj.ukazuje na postojanje bakterijske infekcije u telu. Povišen ukupan broj leukocita (nekada i preko 10×109/l) takođe može ukazati na bakterijsku infekciju.

Kada je broj limfocita u ukupnom broju leukocita povećan, često se sumnja na virusnu infekciju jer se organizam bori protiv virusa. Ukupan broj leukocita je takođe nizak, često i ispod 5×109/l.

Na virusne infekcije se sumnja i kada postoji povećan broj monocita u ukupnom broju leukocita. U pedijatriji se često susrećemo sa povećanjem limfocita praćeno i povećanim brojem monocita u ukupnom broju leukocita. Povećan broj monocita praćen povećanjem ukupnog broja transaminaza, trombocita i leukocita karakterističan je za infektivnu mononukleozu (bolest poljupca). Ovo oboljenje se javlja kod dece u školskom uzrastu a prenosi se pljuvačnim putem pa otud i ovaj naziv.

Povećan broj eozinofila u ukupnom broju leukocita ukazuje na alergijsku reakciju. Ovo stanje je takođe praćeno i pozitivnim nalazom eozinofila u brisu nosa.

Povećan broj bazofila u ukupnom broju leukocita pokazatelj je prisustva toksičnih materija u organizmu.

Uloga krvnih ćelija (elemenata)

  • transportna uloga (transport nutienata, produkta katabolizma, CO2 i O2, i hormona)
  • regulatorna uloga (regulacija telesne temperature i pH)
  • zaštitna uloga (od infekcija)

Značaj svih krvnih elemenata, odnosno ćelija, je veliki pa se preporučuje da se krvna slika određuje u sledećim stanjima:

  • Nakon prvih šest meseci života kod odojčadi, osim ako pedijatar ne propiše drugačije. Značaj određivanja KKS ima značaj u ovom ranom periodu jer se njom prati nivo hemoglobina i ostalih parametara crvene krvne loze. Broj eritrocita, nivo hemoglobina i određivanje hematomrita značajni su kod postavljanja dijagnoze anemije ili određivanje tipa anemije, što kod dece, što kod odraslih.
  • Kompletna krvna slika je važna i u diferencijaciji virusnih infekcija (uvećani limfociti) od bakterijskih infekcija (uvećani granulociti), alergijska stanja (uvećani eozinofili) i kod odraslih i kod dece.
  • Kod praćenja procesa hemostaze, značajno je i određivanje KKS. Strukture krvnog suda učestvuju u zaštiti od krvarenja i zajedno sa krvlju održavaju hemostazu. Prilikom oštećenja krvnog suda, dolazi do brzog i lokalizovanog prekida krvotoka koji se sastoji iz tri faze: stvaranje trombocitnog čepa, spazam krvnog suda i proces koagulacije. Ne iznenadjuje činjenica da je analiza kompletne krvne slike jedna od najčešće zahtevanih analiza u laboratorijama, s obzirom na veliku ulogu svih krvnih elemenata.