Osteoporoza

Osteoporoza je najučestalije metaboličko oboljenje i predstavlja hroničnu bolest koštanog sistema koje ima progresivan tok. Smanjena mineralna gustina kostiju (mase) i oštećenja strukture kostiju su karakteristični za ovo oboljenje. Na taj način je čvrstina kostiju smanjena, a fragilnost i sklonost za nastanak preloma je povećana. U najugroženije činioce koštanog sistema spadaju butna kost i kičmeni pršljenovi.

uvecan prikaz kosti kod osteoporoze

Kako počinje osteoporoza?

Osteoporoza počinje neprimetno i podmuklo, a često simptomi potpuno izostaju do pojave preloma (frakture), koja je prvi pokazatelj oboljenja. Ostali simptomi, pored preloma, uključuju pogrbljenost, bol u kostima i smanjenje telesne visine preko 4 cm. Kosti su tkivo koje je metabolički aktivno i ono se tokom života neprestano menja i remodeluje. Delovi stare kosti se razgrađuju (resorbuju), nakon čega se formira nova kost.

Različiti hormoni (hormon rasta, PTH, estrogeni, kalcitonin, androgeni, vitamin D, kortizol, tiroidni hormoni) održavaju ravnotežu regeneracije kostiju. Pravilna ishrana u detinjstvu i mladosti, izlaganje suncu i redovan unos namirnica koje su bogate vitaminom D i kalcijumom, ključni su za pravilan razvoj kostiju i prevenciju osteoporoze u odraslom dobu.

Faktori rizika

Osteoporoza je prisutna kod 8-10% populacije u svetu, a deli se na primarnu, sekundarnu i senilnu.

  • Usled smanjenog lučenja estrogena u menopauzi, primarna osteoporoza se često javlja kod velikog broja žena, jer estrogen zaštitno deluje na kosti. Obično se javlja 10 do 15 godina od početka menopauze. Osobe koje boluju od primarne osteoporoze izložene su većem riziku od povreda kičme i frakture kostiju.
  • Ukoliko je osteoporoza posledica dugotrajne upotrebe lekova koji mogu dovesti do demineralizacije kostiju, ili je posledica nekog drugog oboljenja, smatra se da je osteoporoza sekundarna. Hronična deficijencija kalcijuma izaziva ovaj tip osteoporoze, a žene su izložene dvostruko većem riziku od njenog nastanka. Studije su zaključile da su nedostatak vitamina D i kalcijuma, koji neminovno dolazi s godinama, kao i sekundarni hiperparatireoidizam (povećano lučenje paratiroidinih hormona), najčešći izazivači sekundarne osteoporoze. Osobe koje boluju od sekundarne osteoporoze izložene su većem riziku od frakture kuka.
  • Senilna osteoporoza je ona koja se javlja kod starijih osoba (posle 70.godine života) i nastaje kao rezultat oslabljenog metabolizma kalcijuma ili nedovoljnog lučenja testosterona kod muškaraca.

Do gubitka koštanog tkiva, koje obično nastupa između 35-40. godine života (i kod žena i kod muškaraca),dolazi kada razgradnja kostiju nadmaši njihovo stvaranje. Markeri formiranja kostiju i markeri resorpcije su biohemijski markeri i predstavljaju meru remodelovanja kostiju. Za svakog pacijenta se obavljaju dodatni testovi prilikom postavljanja dijagnoze.

Prevencija osteoporoze

Iako se u mnogim slučajevima pojava osteoporoze ne može izbeći, pojedini činioci mogu sprečiti gubitak koštane mase i poroznosti, ili ih mogu usporiti.

U te činioce ubrajaju se:

  • Redovna fizička aktivnost tri do pet puta nedeljno, u trajanju od najmanje 30 minuta. Sve osobe stare između 19 i 64 godine, trebalo bi da upražnjavaju redovne treninge kondicije i izdržljivosti, jer to pospešuje jačinu kostiju.
  • Izbalansirana ishrana bogata vitaminom D i kalcijumom, poput mlečnih proizvoda, sardina, badema, tofua, spanaća, kelja i brokolija. Vitamin D se može dobiti ishranom koja uključuje : ribu, creno meso, jaja (posebno žumance), ili unosom dijeteskih suplemenata.
  • Dovoljno vremena provedenog napolju, na suncu, uz redovnu zaštitu SPF faktorom.

Dijagnostika

Laboratorijski testovi i koštana denzitometrija (određivanje koštane gustine), dve su najpouzdanije metode za otkrivanje osteoporoze.

Ova ispitivanja je potrebno da urade:

  • sve ženske osobe kod kojih je menopauza nastupila pre 45 godine
  • sve žene u postmenopauzi koje su mlađe od 65 godina
  • sve žene u postmenopauzi sa prelomima kostiju
  • sve muške osobe koje su starije od 70 godina, a imaju kliničku sumnju na postojanje osteoporoze.

Za analizu stanja i kvaliteta koštanog tkiva, kao i za postavljanje dijagnoze i praćenje terapije, koriste se sledeći laboratorijski testovi i koštani markeri:

– određivanje nivoa kalcijuma i fosfora;
– alkalna fosfataza (ALP), marker formiranja kostiju;
– vitamin D;
– osteokalcin (OC), nekolagenski, Ca-vezujući protein koštanog matriksa koji zavisi od vitamina K, marker prometa u kostima;
– kalcitonin;
– parathormon (PTH) služi za diferencijalnu dijagnozu hiperkalcijemija ili hipokalcijemija
– beta Crosslaps (beta-CTx), koštani marker resorpcije koji se preporučuje za praćenje antiresorptivne terapije;
– fragmenti prokolagena tip 1(total P1NP), marker koštanog formiranja i važan marker metastatskih promena na kostima;
– tartarat-rezistentna kisela fosfataza (TRAP), koristi se za procenu aktivnosti osteoklasta.

Pomoću koštanih markera procenjujemo brzinu koštane razgradnje, terapijski odgovor i rizik za prelom.