Preeklampsija

Preeklampsija je komplikacija koja nastaje u trudnoći, a koju karakterišu visok krvni pritisak i znaci oštećenja nekog drugog organa, najčešće jetre ili bubrega. Preeklampsija obično počinje nakon 20. nedelje trudnoće, kod žena čiji je krvni pritisak do tada bio normalan. Ako se ne leči, preeklampsija može da dovede do ozbiljnih, čak i fatalnih komplikacija, i po majku i po bebu. Ako se ne leči, preeklampsija može dovesti do ozbiljnih - čak i fatalnih - komplikacija, i po majku i po bebu. 

trudnoća i preeklampsija

Ukoliko se preeklampsija dijagnostikuje prerano u trudnoći, bebi je potrebno više vremena da se razvije. Veoma retko se preeklampsija razvija nakon porođaja, a to stanje je poznato kao postporođajna preeklampsija. Procenjuje se da oko tri do pet procenata trudnica razvije preeklampsiju u trećem trimestru.

Šta je preeklampsija?

Preeklampsija i eklampsija, zajedno sa trudnoćom indukovanom hipertenzijom, čine jednu od tri osnovne grupe hipertenzivnog sindroma u trudnoći. Ipak, sa akušerskog aspekta, preeklampsija je najkompleksniji poremećaj u okviru hipertenzivnog sindroma.
Preeklampsija se definiše kao prisustvo sistolnog krvnog pritiska većeg ili jednakog 140 mm/Hg, ili dijastolnog krvnog pritiska većeg ili jednakog 90 mm/Hg ili više. Merenje pritiska je potrebno obaviti u dva navrata, sa najmanje 4 sata razmaka kod normotenzivne pacijentkinje (u stanju normalnog krvnog pritiska).

Stručnjaci nisu sigurni šta tačno dovodi do preeklampsije. Većina stručnjaka kaže da moguće objašnjenje leži u činjenici da se krvni sudovi placente sužavaju, što dovodi do ograničenog protoka krvi, tj. placentne ishemije. Placentna ishemija, kao i vazospazam (suženje krvnih sudova), dovode do daljeg pogoršanja funkcije endotela (unutrašnjeg sloja zida krvnih sudova).

Nije u potpunosti razjašnjeno zašto se krvni sudovi razvijaju drugačije, ali brojni faktori mogu igrati ulogu u tome, uključujući:

  • oštećenje krvnih sudova
  • nedovoljan protok krvi u materici
  • sistemski lupus
  • nasledni faktor
  • feohromocitom
  • gestacijski dijabetes.
  • prekomerna telesna težina
  • pothranjenost

Zbog gubitka albumina (proteina plazme), dolazi i do poremećaja metabolizma lipoproteina, usled čega se lipoproteini niske gustine (“loš” holesterol) ne mogu razgrađivati, i to uzrokuje visok pritisak u trudnoći.

Koje trudnice su izložene riziku od preeklampsije?

Postoje brojni faktori rizika koji mogu uticati na pojavu preeklampsije. Oni uključuju:

  • starost trudnica (preko 40 godina)
  • hronična hipertenzija
  • pregestacijski dijabetes
  • težina trudnice na njenom rođenju (odnosno, kada je ona rođena)
  • preeklampsija u prethodnoj trudnoći
  • indeks telesne mase preko 30
  • blizanačka trudnoća.

Trenutni zlatni standard za postavljanje dijagnoze je merenje krvnog pritiska i proteina u urinu. Određivanje krvnog pritiska i proteina u urinu pokazuje nedovoljnu osetljivost i specifičnost u proceni težine oboljenja ili predviđanja toka bolesti. Kako je kod većine žena uočena odsutnost simptoma, preeklampsija se često detektuje tek kada je oboljenje u naprednom stadijumu.

Preeklampsija simptomi

Preeklampsija se obično javlja tokom druge polovine trudnoće, generalno posle 20. nedelje.

Obeležavaju je specifični simptomi:

1.zadržavanje vode (sa oticanjem, posebno u stopalima, nogama i rukama),
2.visok krvni pritisak (iznad 140/90mmHg, merena dva puta u razmaku od 4 ili 6h) i
3.proteini u urinu( više od 300 mg/24h).

Sva tri simptoma moraju istovremeno biti prisutna za dijagnozu preeklampsije.

Simptomi preeklampsije su posledica patofiziloških procesa.

Maternalni simptomi (simptomi koji se odnose na trudnicu) su:

  • hipertenzija
  • proteinurija (prisustvo proteina u urinu)
  • porast telesne mase (više od 1 kg za nedelju dana)
  • otok lica i gornjih ekstremiteta (naročito u jutarnjim časovima).

Sporedni simptomi koji se javljaju su:

  • glavobolja
  • nesvestica
  • razdražljivost
  • ispadi u vidnom polju u vidu svetlucavih tačkica
  • bol u trbuhu
  • mučnina
  • osetljivost jetre.

U zavisnosti od visine krvnog pritiska i stepena proteinurije, preeklampsija se može javiti u blagoj, umereno teškoj i teškoj formi. Ukoliko je proteinurija veća od pet grama dnevno, prisutni su još i oligurija, plućni edem i problemi sa vidom.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda trudnice i merenja arterijskog krvnog pritiska. Prvi korak je kliničko praćenje trudnice i ploda, koje podrazumeva praćenje vrednosti krvnog pritiska, merenje telesne težine jednom nedeljno, praćenje diureze, evidentiranje simptoma poput glavobolje, zamagljenog vida, bola u trbuhu, mučnine i povraćanja.

Praćenje stanja ploda se vrši uz pomoć ultrazvuka, kardiotokografije (CTG) i registrovanja pokreta fetusa.

Laboratorijske analize imaju veoma značajnu ulogu u pravilnoj dijagnozi preeklampsije. Neophodno je uraditi kompletnu krvnu sliku i kompletnu analizu urina.

Važan parametar su vrednosti mokraćne kiseline i kreatinina, zatim, faktori koagulacije kao što su: fibrinogen, protrombin, antitrombin III i D-dimer.

Poseban izazov predstavlja diferencijalna dijagnoza u odnosu na gestacionu hipertenziju, hroničnu hipertenziju i bubrežna oboljenja. Zato je pouzdana identifikacija visoko rizičnih pacijentkinja od ključnog značaja, kako bi se intenziviralo praćenje i kako bi se pacijentkinja uputila u specijalizovani perinatalni centar, čime se smanjuje mortalitet majke i ploda. U tu svrhu koriste se dva biomarkera: s-Flt-1(solubilni marker sličan tirozin kinazi 1) i PlGF (placentalni faktor rasta). Koncentracija s-Flt-1 raste pet nedelja pre pojave preeklampsije, dok koncentracija PlGF opada od 11 do 9 nedelja pre pojave PE, sa izrazitim padom tokom pet nedelja pre pojave preeklampsije. Zato su ova dva biomarkera iskorišćena u skriningu, ali i predviđanju i postavljanju dijagnoze datog oboljenja kod trudnica.

Za praćenje skrininga važno je istaći da se određuje samo biomarker PlGF, i to u period od 11-16 nedelje gestacije (najbolje je kada se radi uz dabl test). Skrining u prvom trimestru na PE je važan i zbog profilaktičke upotrebe malih doza aspirina koje mogu smanjiti prevalencu PE.

Terapija

U terapiji preeklampsije najznačajnije mesto zauzima antihipertenzivna terapija. Međutim, veoma su važne i ostale terapijske mere, kojima se smanjuje stopa smrtnosti pacijentkinja, a naročito beba. U ostale terapijske mere spada i antikonvulzivna terapija.

Osim toga, važno je da se kontroliše i unos tečnosti.

Hipertenzivna terapija

U slučaju da je potrebna dugotrajna terapija, koristi se nekoliko različitih peroralnih lekova. Lek koji se najčešće koristi je metildopa, koji je adrenergerički inhibitor. Ovaj lek deluje tako što smanjuje vaskularni otpor, i samim tim snižava krvni pritisak.

Kod trudnica koje, iz nekog razloga, ne mogu da uzimaju metildopu ili kod kojih se ovaj lek pokazao kao neefikasan, prepisuje se labetalol. Ovaj lek je bezbedan u trudnoći, međutim, kontraindikovan je kod trudnica koje imaju ozbiljniji srčani blok.

Sledeći izbor leka je hidralazin, čija primena može da uzrokuje promene koje podsećaju na lupus, ali samo kada se koristi u vremenskom periodu dužem od šest meseci. Takođe, ovaj lek u dozama većim od 200 miligrama dnevno, može ponekad da dovede do zadržavanja tečnosti.

U slučaju da je pacijentkinja započela antihipertenzivnu terapiju i pre trudnoće, ta terapija može da se nastavi i u trudnoći, osim ako ne podrazumeva upotrebu nifedipina i ACE inhibitora.

Antikonvulzivna terapija

Lek izbora za sprečavanje i lečenje eklamptičnih napada je magnezijum sulfat, koji se primenjuje i intramuskularno i intravenski. Takođe, efikasnim se pokazao i fenitoin.

Kontrola unosa tečnosti

Kako bi se sprečila pojava komplikacija, poput plućnog edema, trebalo bi ograničiti intravenske tečnosti na 80 do 125 mililitara po satu.

Terapijske mere usmerene na plod

Terapijske mere usmerene na plod obuhvataju manje doze aspirina, na taj način se poboljšava brzina dotoka krvi. U cilju bolje oksigenacije ploda, trudnici se nekoliko puta dnevno aplikuje kiseonik preko maske.

U ne tako retkim slučajevima, mora da se ubrza proces sazrevanja ploda, da bi se trudnica što pre porodila. Ipak, važno je da se ispita zrelost fetalnih pluća uz pomoć amniocenteze.

Prevencija preeklampsije

Prevencija preeklampsije se bazira na otklanjanju poznatih patofizioloških mehanizama koji dovode do njene pojave, naročito kod trudnica koje spadaju u rizičnu grupu. Odlučujuća stavka u prevenciji je redovna kontrola u savetovalištu za trudnice, kao i pojačan režim dnevnog odmora i izbegavanje upotrebe alkohola.

Preporučuje se i smanjena upotreba soli, uz pojačan unos proteina.

Istraživanja su pokazala da pojačan, ali ne i prekomeran unos kalcijuma (dva grama dnevno) može neznatno da smanji krvni pritisak kod pacijentkinja sa hroničnom hipertenzijom, što može da rezultuje smanjenim rizikom od preeklampsije.

Skrining preeklampsije

Kompanija Roche već duži niz godina radi sa Elecsys® sFlt-1 i PlGF testovima. Sada je njihova primena potkrepljena adekvatnim i velikim studijama. Tako da se upotreba indexa sFlt-1/PLGF do 38. nedelje trudnoće, pokazala pouzdanom u čak 99% slučajeva, kada je u pitanju isključivanje mogućnosti PE.

Od pre godinu i po dana, test PLGF se može koristiti u skriningu PE. U ranom stadijumu trudnoće, između 11-14 nedelje, možete se proveriti da li je trudnica u riziku, i samim tim obratiti više pažnje na trudnice koje pokažu rizik na pojavu PE.

U Aqualab laboratorijama možete obaviti dve vrste skrininga za preeklampsiju.

Skrining koji se radi u periodu od 11 do 14 nedelje trudnoće.
Uzorak: serum
Vreme izdavanja: 24h
Cena: 6 000 din.

Profil preeklampsije koji se radi u drugom i trećem trimestru.
Uzorak: serum
Vreme izdavanja: 24h
Cena: 12 000 din.