Oksidativni stres

Oksidativni stres је stanje u organizmu u kome postoji neravnotezа izmedju slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidativne zastite organizma,odnosno kada prooksidansi (slobodni radikali) nadvladaju mehanizme antioksidativne zastite organizma.

Kada nastaje?

Najcesce nastaje u uslovima kada u organizmu postoji povecana produkcija slobodnih radikala i smanjena sposobnost organizma za njihovu neutralizaciju, odnosno kada je stanje ravnoteze pomereno u pravcu povecane produkcije slobodnih radikala.

Slobodni radikali su nestabilni molekuli, visoke reaktivnosti, koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelija (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK), pri čemu dovode do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih poremecaja.

Za oksidativni stres se moze reci da je normalna pojava u organizmu, odnosno da je prisutan i kod zdravih osoba. Proces oksidacije je deo normalnog biohemijskog funkcionisanja ljudskog organizma u procesu stvaranja energije koja je neophodna za zivot. Tokom ovih procesa stvaraju se slobodni radikali koji imaju svoje fizioloske,normalne funkcije.

Uzroci povisenih vrednosti

Problem nastaje kada se poremeti ravnoteza u organizmu i kada otkazu prirodni mehanizmi odbrane.Nivo slobodnih radikala pocne da prevazilazi kapacitet organizma da ih neutralise,sto menja oksidativni status i telo ulazi u zonu povecanog oksidativnog stresa,ili stanje visokog rizika za nastajanje najrazlicitijih poremecaja i bolesti.Smatra se da su mitohondrije(celijske organele odgovorne za disajne procese celija)izvor, a ujedno i cilj stvorenog reaktivnog kiseonika(slobodnih radikala).

Međutim, osim ovih endogenih izvora postoje i egzogeni tj. spoljni izvori, odnosno spoljni uticaji koji izazivaju povećano stvaranje slobodnih radikala. To su na primer: duvanski dim, lekovi, način ishrane (loš izbor i kvalitet namirnica i njihov način pripreme), neka terapijska i okolna zračenja, buka, stresno okruženje, pa čak i pojačana fizička aktivnost.

Simptomi povisenih vrednosti

Prvi simptomi koji mogu da ukazu da neko ima oksidativni stres su:

• umor,
• nervoza,
• nesanica,
• malaksalost,
• ubrzano zamaranje,
• bezvoljnost,

gubitak motivacije…

Dijagnostika

Stetno dejstvo slobodnih radikala u oksidativnom stresu, ogleda se u nastanku mnogih akutnih i hronicnih bolesti,koje se klinicki manifestuju kao :

• akutni i hronicni zapaljenski procesi (reumatoidni artritis,vaskulitis),
• neuroloski poremecaji (Alchajmerova bolest,Parkinsonova bolest, cerebrovaskularna   ostecenja,misicna distrofija),
• kardiovaskularni poremecaji (hipertenzija i  hipertenzivna bolest srca,ateroskleroza),
• fibroza pluca,
• katarakta,
• maligne bolesti, ali i mnoga druga stanja koja se nazivaju prerano starenje.

Brz tempo zivota, kao i veliki stresni uticaji koji su sve vise zastupljeni u svakodnevnom zivotu,dovode do sve vece propagacije oksidativnog stresa, a samim tim i do pojave pomenutih oboljenja.

Iako nemamo jos uvek dovoljno dokaza na koji nacin se moze kontrolisati oksidativni stres,o tome postoje brojne teorije.

Interpretacija rezultata

Laboratorijske analize,koje se rade kod oksidativnog stresa su:

• kompletna krvna slika (KKS)
• sedimentacija eritrocita
• C-reaktivni protein(CRP)
• lipidni status (holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol, trigliceridi, faktor rizika, indeks ateroskleroze)
• glukoza
• enzimi za procenu funkcije jetre i srca (AST,ALT,GGT,CK)
• parametri koji pokazuju funkciju bubrega (kreatinin i urea)
• elektroliti (K,Na,hloridi)
• serumsko gvozdje(Fe).

Pored ovih osnovnih laboratorijskih analiza, preporuka je uraditi i nekoliko specifičnih parametara OSS, koji mogu da ukažu na promenjenu redoks ravnotežu našeg organizma. Oni se mogu podeliti u dve grupe:

I Parametri antioksidativne zaštite

• TAS (TAC) – totalni antioksidantni status (kapacitet),
• Glutation (GSH),
• SOD – aktivnost enzima superoksid dismutase

II Parametri oksidativnog stresa

• TOS (TOP) – totalni oksidantni status ili potencijal,
• MDA – malondialdehid,
• Prooksidativno-antioksidativni balans (PAB)

Treba napomenuti da laboratorijske analize nisu dovoljne.Oksidativnom stresu se ne može pristupiti kao drugim oboljenjima. Lekar mora sagledati sve faktore, i to tako što svakog pacijenta posmatra ponaosob.Nema univerzalne terapije, a može se razmotriti i mogućnost kombinacije alternativnih metoda lečenja koje mogu biti odlična dopuna konvencionalnoj medicini. Potom se procenjuje da li je neophodna promena načina života, te koji vitamini i minerali mogu pomoći da se ponovo uspostavi ravnoteža u organizmu. Treba da prođu najmanje tri meseca da bi se obnovila aktivnost enzima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Tada je ponovo potrebno uraditi analize i proceniti da li su propisani antioksidansi postigli očekivan efekat.

Lecenje

Postoje brojne mogućnosti prevencije.
Oksidativni stres, a samim tim i brojna oboljenja, mogu se prevenirati na mnogo načina. Neophodno je da osoba bude smirena, opuštena i zadovoljna, te da se što više druži sa prirodom. Što se ishrane tiče, preporuka je uzimati što više voća i povrća, ribe, a izbegavati rafinisane šećere, belo brašno i prerađene namirnice. Pojedine metode i preparati alternativne medicine bi mogle pomoći ne samo u prevenciji već i u regulaciji postojećeg oksidativnog stresa.

Marija Čokić

Dipl.ph-medicinski biohemičar