Serotonin

Serotonin ili 5-hidroksitriptamin (5-HT) je neurotransmiter i hormon koji ima višestruke uloge u organizmu. Otkriven je u tri velika telesna sistema: trombocitima, gastrointestinalnom traktu i CNS-u, a naziv serotonin potiče od latinske reči serum i grčke reči tonic. Od brojnih uloga koje serotonin ima najčešće se misli na njegovu ulogu neurotransmitera i ulogu u regulisanju raspoloženja, pa je popularno nazvan „hormonom sreće“. Osim toga, pomaže regulaciji funkcije gastrointestinalnog trakta i kardiovaskularnog sistema.

Sinteza serotonina

Serotonin nastaje iz aminokiseline triptofana. Prvo dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć 5-monooksigenaze, i nastaje 5-hidroksitriptofan koji se potom dekarboksilira uz pomoć enzima dekarboksilaze i nastaje serotonin (5-hidroksitriptamin). U CNS 5-HT se obrađuje na nekoliko načina: nakon depolarizacije presinaptičkog neurona, oslobađa se u sinaptičku pukotinu, gde se može vezati za postsinaptičke receptore ili za autoreceptore na presinaptičkoj membrani (što ima ulogu negativne povratne sprege protiv daljeg oslobađanja).

Uloga

Uloga serotonina u organizmu je višestruka, nijedna poznata fiziološka supstanca nema tako različite funkcije kao što ima serotonin. Kada se o njemu govori, najčešće se misli na ulogu u regulisanju raspoloženja, i povezan je sa  osećajem sreće, sa glađu i snom, a njegov nedostatak se smatra glavnim uzrokom za razvoj depresije. Serotonin svoje dejstvo ispoljava na nivou  centralnog i perifernog nervnog sistema, a pomaže i u regulaciji funkcije gastrointestinalnog trakta i kardiovaskularnog sistema.

Kako pojačati hormon sreće ishranom?

Konzumiranjem određenih namirnica možemo da stimulišemo lučenje serotonina. Važno je da hrana sadrži aminokiselinu triptofan, koji je prekursor u sintezi serotonina. Namirnice koje su bogate triptofanom su ćuretina, mleko (kravlje ili kozije), mladi sir, kikiriki, sojino mleko, seme suncokreta, grašak, pasulj, banane, riba, jaja. Nasuprot tome alkohol smanjuje produkciju serotonina, te kod dužeg alkoholizma jedan od razloga nedostatka samodiscipline i odlučnosti prestanka sa lošom navikom je i manjak serotonina.

Serotonin i uticaj na zdravlje

• Nizak nivo serotonina ne izaziva samo bezvoljnost, već i neke fiziološke smetnje, koje obično ne dovodimo u vezu sa njim: depresija, agresija, autizam, anksiozni poremećaji, opsesivno-kompulzivni poremećaji, psihoze, poremećaj uzimanja hrane i homeostaze, zavisnosti, migrene, vegetativni poremećaji – povraćanja itd.
• Povećanje serotonina izvan normalnih granica se drugačije naziva serotoninski sindrom, a prati ga sledeće: izmenjeno mentalno stanje, tahikardija, aritmija, hipertermija, drhtavica, neuromišićna uzbuđenost, crvenilo kože, dijareja, a dugoročno dolazi do osteoporoze (slučaj kod karcinoidnih tumora). Serotoninski sindrom se češće javlja kod osoba koje se leče kombinovanom terapijom (istovremeno uživanje više različitih antidepresiva).

Dijagnostika

U Aqualab laboratorijama analiza serotonina se vrši imunohemijskim metodama u uzorku krvi i u 24 časovnom urinu.

Preporuka je da se krv uzorkuje ujutru, nakon noćnog gladovanja, a u prethodna tri dana potrebno je:

• Izbegavati namirnica koje sadrže triptofan, i podstiču lučenje serotonina, (banane, avokado, ananas, šljive, dinja, grejfrut, plavi patlidžan, paradajz, sir, jaja, bakalar, ćuretina, orasi, kafa, zeleni čaj, crni čaj)
• Ne konzumirati alkohol
• Izbegavati veći fizički napor i stres
• U konsultaciji sa lekarom, prestati uzimanje lekova (lekovi koji mogu uticati na rezultat tako što povećavaju koncentraciju serotonina su morfijum, rezerpin, inhibitori monoaminooksidaze, ihnibitori litijuma)
• 10-12h pre davanja krvi, ne preporučuje se uzimanje hrane, alkoholnih pića, i pušenje.

Cena

Cena određivanja analize Serotonin je usklađena sa metodom i načinom rada. Sve cene možete videti i na našem sajtu u rubrici cenovnik.

Lečenje

Kako se radi o parametru sa višestrukom funkcijom u organizmu, koji je udružen sa veoma raznovrsnim oboljenjima, tumačenje rezultata, dalju dijagnostiku i lečenje preporuka je da radi ordinirajući doktor. Pacijenti  se nakon dobijanja laboratorijskih nalaza mogu javiti kod doktora u poliklinikama i ordinacijama Family medica koje rade u sklopu ovog sistema.

Autor teksta

Aleksandra Simeunović

Dipl. farmaceut- medicinski biohemičar