Nutrigenetika

Nutrigenetika je nauka koja proučava efekat genetičkih varijacija na dijetetski odgovor i ulogu nutrijenata i bioaktivnih komponenata hrane na gensku ekspresiju. Nutrigenetika opisuje uticaj naslednih osobina na odgovor organizma na specifični prehrambeni režim.

namirnice i geni

Korišćenje ovih informacija omogućava sticanje novih znanja u cilju boljeg razumevanja interakcije gena u zavisnosti od genotipa sa ciljem razvoja personalizovanih strategija ishrane za optimalno zdravlje i prevenciju bolesti. Danas se sve više proučava interakcija životnog stila, ishrane i gena. Polazi se od pretpostavke da sastojci iz hrane mogu prouzrokovati razvoj oboljenja i da se genetički rizici mogu umanjiti funkcionalnom prehranom.

Već godinama unazad, naučnu zajednicu intrigira to kako dve osobe koje imaju gotovo identičan stil života i režim ishrane mogu razviti toliko različita oboljenja. Iako se sumnjalo da genetika igra presudnu ulogu u tome kako će osoba reagovati na određene namirnice, tek se sa nutrigenetikom pojavilo valjano objašnjenje koje je pomoglo nutricionistima i lekarima u lečenju pacijenata kod kojih su zdravstveni problemi izazvani režimom ishrane.

Nutrigenetika identifikuje, klasifikuje i karakteriše varijacije u ljudskom genomu te na taj način omogućava razumevanje metabolizma i tolerancije na sastojke hrane. Geni mogu da utiču na iskorišćavanje i metabolizam nutrijenata, a funkcionalne posledice genskih mutacija mogu biti značajno prigušene sprovođenjem ciljane nutritivne terapije koja kompenzuje genetički uzrokovane metaboličke defekte.

Nutrigenomija, grana bliska nutrigenetici, proučava interakciju između gena i hranljivih materija ali na molekularnom nivou. Istraživački Projekat ljudski genom kompletiran je 2003 godine kada su identifikovani svi geni u ljudskoj DNK kao i sekvenca od čak 3 milijarde baznih parova. Nova saznanja vezana za ljudski genom otvorila su vrata ka ispitivanju toga kako hrana utiče na svaku od ovih sekvenci.

Tu i leži sva moć nutrigenetike jer smo konačno u prilici da kreiramo personalizovan način ishrane za svakog pojedinca.

Kako nam nutrigenetika može pomoći?

Cilj nutrigenetike je da ranom detekcijom rizika utiče na razvoj bolesti i personalizacija prehrambenih preporuka zasnovanih na genotipu. Ovim analizama možemo utvrditi da li naše telo dobro metaboliše ugljene hidrate i masti, da li smo skloni gojenju, da li imamo rizik za dijabetes i insulinsku rezistenciju. Cilj nutrigenetike je prepoznati specifične karakteristike pojedinaca, na osnovu kojih je moguće optimizovati ishranu. Veći broj naučnih studija je pokazalo da se dijetom zasnovanom na genotipu postižu efikasniji i dugotrajniji rezultati u procesu gubitka telesne mase, nego kada se dijeta sprovodi nasumično ili prema popularnom režimu ishrane. Personalizovana DNK analiza omogućava da svoje prehrambene navike oblikujemo u skladu sa sopstvenim genetskim zapisom.

Individualna genetička uslovljenost utiče na naš nutritivni status i to na nekoliko nivoa. Tako genetičke sekvence mogu odrediti potreban unos kalorija, vrstu hranljivih materija koje su nam potrebne, energijsku potrošnju, apetit i čulo ukusa kao i rizik od razvijanja nekog hroničnog oboljenja izazvanog ishranom u koja spadaju kardiovaskularna oboljenja, diabetes mellitus (šećerna bolest), i tumori.

U Aqualab laboratorijma možete da uradite analizu panela od osam gena i to:

  1. PPARG2, Pro12Ala, C34G (gen za gama 2 receptor aktiviran peroksizomnim proliferatorom) – ovaj polimorfizam je povezan sa povećanim rizikom za nastanak dijabetes melitusa tip 2.
  2. ADRB2, Gln27Glu, C5318G (gen za beta 2 adrenergički receptor) – ovaj polimorfizam može dovesti do smanjene razgradnje masti i nakupljanja masnog tkiva.
  3. ADRB2, Arg16Gly, A46G (gen za beta 2 adrenergički receptor) – ovaj polimorfizam može dovesti do smanjene razgradnje masti i nakupljanja masnog tkiva.
  4. ADRB3, Trp64Arg, T190C (gen za beta 3 adrenergički receptor) – ovaj polimorfizam dovodi do smanjenja razgradnje masti i povezan je sa povećanim vrednostima BMI (Body Mass Index).
  5. FABP2, Ala54Thr, G163A (gen za protein nosač masnih kiselina 2) – ovaj polimorfizam je povezan sa povećanim afinitetom ovog proteina za dugolančane masne kiseline i povećanim unosom triglicerida u ćelije tankog creva.
  6. LPL, HindIII, T495G (gen za lipoproteinsku lipazu) – ovaj polimorfizam je povezan sa sniženim vrednostima HDL holesterola i hipertrigliceridemijom.
  7. INS, -23Hphl, A>T (gen za insulin) – ovaj polimorfizam povećava rizik za predispoziciju za Diabetes mellitus 2
  8. FTO, A23525T (gen za protein povezan sa masnoćama i gojaznošću) – ovaj polimorfizam je povezan sa nakupljanjem masnog tkiva u organizmu

Ova nutrigenetička analiza je osnova za izradu personalizovanog programa ishrane koji je prilagođen dobijenom genotipu, kreiranog od strane stručnjaka. Kao uzorak za analizu se mogu koristiti krv sa EDTA ili bukalni bris (bris koji se uzima sa unutrašnje strane obraza). Za ovaj test nije potrebna posebna priprema i može se uraditi bilo kada u toku dana. Rezultati za datu analizu su gotovi za 7 dana.

AQUALAB LABORATORIJE LABORATORIJE VAŠE PORODICE