Saveti pacijentima za pripremu i vađenje krvi

Priprema pacijenta je od izuzetne važnosti jer se na taj način dobija adekvatan uzorak a samim tim i validni rezultati.

Opštom pripremom se mogu preduzeti pojedine mere kako bi se izbeglo dobijanje lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata. Pod ovom pripremom se prvenstveno misli na predupređivanje uticaja medikamenata, hrane i pića, fizioloških ciklusa žene ili dnevnih varijacija parametara.

U cilju dobijanja pouzdanih rezultata, važno je za većinu ispitivanja krvi neophodna priprema, koja podrazumeva uzimanje uzorka na prazan stomak, ujutro između 7 i 10h, a najmanje 12 – 14h nakon poslednjeg obroka. Treba voditi računa da taj obrok bude lagan. U danima koji prethode uzorkovanju, potrebno je izbegavati intenzivan fizički napor kao i konzumaciju energetskih napitaka ili alkohola.

Pre davanja uzorka krvi:

• ukoliko je to moguće nemojte uzimati lekove (samo u dogovoru sa vašim lekarom);
• dozvoljene su male količine negazirane vode ili nezaslađenog blagog čaja (sa izuzetkom crnog čaja);
• nemojte pušiti;
• obavezno obavestite stručno lice o bilo kakvoj terpapiji pod kojom se možda nalazite ili suplementima koje koristite kao i o posebnim stanjima (trudnoća).

Napomena: za tačnu analizu pokazatelja stresa (kortizol, prolaktin, kateholamin i adrenokortikotropni hormon (ACTH)), neophodno je doći u protorije laboratorije barem pola sata ranije kako bi se pacijent opustio. Fizički napor i stres mogu imati direktan uticaj na rezultate ispitivanja.

Posle davanja uzorka krvi:

U cilju izbegavanja nastanka krvnog podliva (hematoma) na mestu venepunkcije, potrebno je pridržavati se sledećih pravila:

• Ne ustajati naglo
• Odmah nakon vađenja krvi, tehničar će flasterom pričvrstiti vatu na mestu odakle je krv izvađena. Potrebno je čvrsto pritisnuti mesto uboda slobodnom rukom.
• Nakon venepunkcije treba sesti u čekaonicu i ostati tu barem 5 minuta.
• Pacijenti koji su na antikoagulantnoj terapiji ili piju lekove koji mogu produžiti vreme koagulacije (Andol, Aspirin) moraju držati ubodno mesto barem 10 minuta.
• Ruka iz koje je vađena krv se ne sme savijati u laktu niti opterećivati najmanje 15 minut nakon vađenja.
• Dozvoljeno je popiti vodu ukoliko ožednite.
• Ukoliko se krv ne zaustavi ni nakon 15 minuta, pritisnite moesto uboda još jače i zatražite pomoć.

Preporuka za pacijente na oralnoj antikoagulantnoj terapiji (Protrombinsko vreme (PV, PT/INR))

Interval između uzimanja leka i vađenja krvi za određivanje protrombinskog vremena treba da bude 12h. Drugim rečima, krv za analizu protrombinskog vremena je potrebno dati 12 sati pre uzimanja naredne doze leka.

Pacijenti koji dobijaju oralnu antikoagulantnu terapiju treba da budu pažljivi po pitanju ishrane, lekova i pomoćnih lekovitih sredstvima jer oni mogu uticati na adekvatan rezultat ispitivanja.

Kao što je pomenuto, na efekat antikoagulatorne terapije mogu uticati i pomoćna lekovita sredstva, kao što su:

• Biljni preparati poput ginkgo biloba jer mogu pojačati dejstvo ovih lekova. Nasuprot njih, Q10 može smanjiti njihovo dejstvo i efekat.
• Na protrombinsko vreme može uticati i način ishrane. Neke vrste hrane, kao što su zeleno povrće (spanać, brokoli, kupus, zelje, kelj), zatim soja, zeleni čaj ili iznutrice, imaju velike količine vitamina K koji utiče na zgrušavanje krvi. Namirnice bogate vitaminom K ne morate izbegavati, ali je potrebno koristiti ih umereno, u ustaljenim količinama, kako bi se sadržaj ovog vitamina održavao stalnim.
• Zdravstvene tegobe probavnog sistema.
• Na efekat antikoagularne terapije mogu uticati i virusna ili bakterijska infekcija, mučnina, povraćanje ili dijareja. Ukoliko postoji bilo koja od ovih tegoba, potrebno je obavestiti lekara o tome.

Priprema pacijenata za oralni test tolerancije na glukozu (OGTT)

Ovaj test se izvodi ujutro a njime se meri koncentracije glukoze tokom određenih intervala i to nakon ispijanja vodenog rastvora glukoze. Izuzetno, lekar može zahtevati i merenje C-peptida i insulina.

• U dogovoru sa stručnim licem pacijent ne bi trebalo da uzima lekove koji utiču na metabolizam glukoze barem 4 dana pre uzorkovanja.
• Takođe je potrebno konzumirati hranu bogatu uglenim hidratima barem 3 dana pre uzimanja uzorka.
• Pacijent se mora uzdržavati od hrane i pića (sa izuzetkom vode), alkohola, duvana i fizičkog napora barem 12 sati pre uzorkovanja.
• Potrebno je mirovati barem pola sata pre vađenja krvi što važi i za vreme izvođenja samog testa.

Rastvor glukoze koji odrasli ispijaju je 75g glukoze rastvorene u 300mL vode (po preporukama Svetske zdravstvene organizacije). Trajanje testa je 2 sata a glukoza se meri u 0, 30, 60, 90 i 120 minutu. U izuzetnim slučajevima lekar može propisati drugačije uzorkovanje.

Kod dece se količina glukoze u rastvoru određuje u odnosu na telesnu težinu tako da se unese 1.75g po kilogramu.

Trudnice se testiraju na gestacioni dijabetes (GDM) i to između 24. i 29. nedelje trudnoće. Rastvor može sadržati 50, 75 ili 100g glukoze a ona se meri u 0, 60, 120 i 180 minutu. Tek 6 nedelja nakon porođaja se može vršti evaluacija GDM.

Ovaj test se ne sme raditi ukoliko:

• Nivo glukoze na prazan stomak u dva prethodna nezavisna ispitivanja premašuje ili je jednak 7,8 mmol/L. Isto važi i za rezultat dobijen u bilo kojem pojedinačnom određivanju a koji premašuje ili je jednak 11,1 mmol/L.
• Test ne bi trebalo da rade dijabetičari, teški bolesnici koji boluju od teške traume, akutne bolesti ili se oporavljaju od hirurške intervencije ili jakog stresa.

Priprema pacijenata za ispitivanje masnoća u krvi – lipidni status

U lipidni status spadaju sledeće analize: trigliceridi, holesterol, HDL-holesterol i LDL-holesterol. Propisuje se pridržavanje sledećih mera u cilju što pouzdanijih rezultata:

• Ne treba jesti 12-14 sati pre uzorkovanja
• Potrebno je izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost i alkohol nekoliko dana pre davanja uzorka
• Izbegavati upotrebu lekova koji utiču na koncentraciju lipida (estrogen, progesteron, tiroidni hormoni i antihipertenzivi).

Kod pacijenata koji su pretrpeli akutni infarkt miokarda, hiruršku operaciju, akutnu bakterijsku ili virusnu infekciju ili traumu ne preporučuje se određivanje holesterola najmanje 8 nedelja nakon pomenutih stavki.

Priprema pacijanata za ispitivanje gvožđa u krvi

Na koncentraciju gvožđa u krvi utiču brojni faktori, poput dnevnih varijacija, intenzivne fizičke aktivnosti, stresa, nesanice i menstrualnog ciklusa žene. U cilju dobijanja pouzdanih rezultata, potrebno je pridržavanje sledećih preporuka:

• Uzorak krvi treba dati ujutru između 7 i 10 sati i to na prazan stoma, barem 12 do 14 sati posle poslednjeg obroka. Taj obrok treba da bude lagan.
• Potrebno je izbegavati unos prevelikih količina hrane u periodu od dva do tri dana pre uzorkovanja. To se prvenstveno odnosi na hranu bogatu gvožđem, kao što je riba, pasulj, živina, sušeno voće, hlebovi, žitarice, paškanat, brokoli, ren, rotkva, dinja, lubenica, bobičasto voće, i cvekla.
• Takođe treba izbegavati i alkoholna i energetska pića kao i multivitaminske preparate je mogu pokazati lažno povišene vrednosti rezultata.
• Hemoterapijski lekovi (cisplatin, metotreksat), oralni kontraceptivni lekovi, acetilsalicilna kiselina i hloramfenikol takođe mogu povećati koncentraciju gvožđa u krvi.

Iz gorenavednih razloga je često potrebno uraditi i analize kapaciteta zasićenja gvožđem (TIBC/UIBC).

Preporuka za pacijente na terapiji preparatima gvožđa

• Krv ne treba davati do 3 dana nakon transfuzije
• Potrebno je da prođe 7-10 dana od prestanka uzimanja oralnih preparata gvožđa.

Priprema pacijenata za ispitivanje prostatičnog specifičnog antigena (PSA)

Kod pacijenata koji ispituju prostatični specifični antigen (PSA), fPSA i odnos fPSA/PSA, potrebno je da prođu barem 2 dana od poslednjeg pregleda prostate (digitorektalni pregled, transrektalni ultrazvuk) pre uzrkovanja krvi.

Takođe je neophodno navesti i da li je uzorkovanju prethodila operacija ili je u toku terapija.