Hemangiom

Hemangiom je jarkocrvena vaskularna lezija koja se pojavljuje pri rođenju, ili tokom prve dve nedelje života. Hemangiom se može javiti bilo gde na telu, ali najčešće se javlja na licu, skalpu, grudima ili leđima. Lečenje hemangioma obično nije potrebno, jer vremenom bledi. Stručnjaci nisu sigurni zašto se krvni sudovi ovako grupišu, ali veruju da je to uzrokovano određenim proteinima proizvedenim u placenti tokom gestacije.

Hemangiom kod dece

Hemangiom može biti prisutan pri rođenju (infantilni hemangiom), ali češće se javlja tokom prvih nekoliko meseci života. Prvo je vidljiv kao ravan crveni beleg bilo gde na telu, najčešće na licu, glavi, grudima ili leđima. Dete obično ima samo jedan ovakav beleg. Dete obično ima samo jedan ovakav beleg, samo blizanci mogu imati i više od jednog hemangioma.

Tokom prve godine života deteta, crveni beleg brzo prerasta u spužvastu, gumenu kvrgu koja je iznad ravni kože. Posle toga, hemangiom ulazi u fazu mirovanja i na kraju se polako povlači.

U pojedinim slučajevima kod dece, može da dođe do rupture hemangioma, a kao posledica se javlja krvarenje ili ulceracija. Pored toga, u izuzetnim slučajevima, hemangiom na glavi je praćen oboljenjima centralnog nervnog sistema.

Osim na licu, hemangiom se može pojaviti i na:

• jetri
• ostalim delovima gastrointestinalnog trakta
• mozgu
• respiratornom traktu.

Mnogi hemangiomi nestaju do 5. godine, a većina ih nestaje do 10. godine života. Koža može biti trajno obojena ili podignuta kada hemangiom nestane.

Hemangiom jetre

Hemangiom jetre (hepatični hemangiom) je benigna masa u jetri koja se formira usled hiperplazije (uvećanja) krvnih sudova.

Većina slučajeva hemangioma jetre otkriva se pregledom za neko drugo stanje, dakle, sasvim slučajno. Osobe koje imaju hemangiom jetre retko imaju znake i simptome, i obično im nije potrebno lečenje.

Za sada nema dokaza da nelečeni hemangiom jetre može dovesti do raka jetre.

Uzrok stvaranja hemangioma jetre nije otkriven. Lekari veruju da su hemangiomi jetre urođeni.

Hemangiom jetre se obično javlja kao pojedinačna abnormalna skupina krvnih sudova čija širina ne prelazi četiri centimetra. U izuzetnim slučajevima, hemangiomi jetre mogu biti veći ili se mogu javiti u više navrata.

Kod većine ljudi, hemangiom jetre ne raste i nikada ne prouzrokuje simptome. Ali kod malog broja ljudi, hemangiom jetre će porasti dovoljno da izazove komplikacije i zahteva lečenje. Nije jasno zašto se to događa.

Simptomi uključuju:

• bol u gornjem desnom delu stomaka
• osećaj sitosti čak i posle svega nekoliko zalogaja
• vrtoglavicu
• povraćanje.

U faktore rizika za razvijanje hepatičnog hemangioma se ubrajaju:

• Godine – hepatični hemangiom se najčešće otkriva kod osoba između 30. i 50. godine života.
• Pol – osobe ženskog pola su podložnije riziku od hepatičnog hemangioma.
• Trudnoća – žene koje su rađale podložnije su riziku od žena koje nisu rađale. Lekari ovo objašnjavaju potencijalnom vezom između porasta koncentracije estrogena u trudnoći i rasta hemangioma.
• Hormonska supstituciona terapija – ženske osobe koje su koristile hormonsku terapiju u menopauzi, izložene su većem riziku od razvijanja hemangioma na jetri.

Ostale vrste hemangioma

Pored kože lica i jetre, hemangiom se može pojaviti i na:

• bubrezima
• plućima
• debelom crevu
• mozgu.

Hemangiom koji se pojavi na nekom od ovih organa dovodi do simptoma specifičnih za oboljenje tog konkretnog organa. Na taj način će hemangiom u gastrointestinalnom traktu dovesti do mučnine ili bola u stomaku.

Hemangiom na mozgu može da se pojavi u dva oblika: hemangioblastom i hemangiopericitom.

Hemangioblastom je benigni tumor koji se razvija usled prekomernog rasta ćelija endotela (ćelija unutrašnjeg sloja zida krvnih sudova). Bitno je napomenuti da ovi dobroćudni tumori nemaju tendenciju da se šire na okolno tkivo.

Hemangiopericitom, ipak, može da metastazira. Za razliku od hemangioblastoma, ovaj tumor se formira usled prekomernog rasta ćelija koje se nalaze oko krvnih sudova moždanih opni.

Dijagnoza i lečenje

Postavljanje dijagnoze se vrši na osnovu fizikalnog pregleda, i to u slučaju hemangioma koji se nalazi na površini kože, a vidljiv je golim okom.

Hemangiom na unutrašnjim organima može da se otkrije isključivo snimanjem magnetnom rezonancom, ultrazvučnim pregledom ili kompjuterizovanom tomografijom (CT skener).

Lečenje zavisi od vrste hemangioma i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Kod dece se hemangiom na koži glave obično povlači samostalno posle izvesnog vremena.

U većini slučajeva, lečenje nije potrebno jer hemangiom prođe sam od sebe. Ukoliko se hemangiom nalazi na licu i počne da ometa vid, potrebno je njegovo hirurško ili lasersko uklanjanje.

Takođe, mogu se koristiti i topikalni beta-blokatori, ali je neophodno konsultovati se sa lekarom o njegovoj pravilnoj primeni i mogućim kontraindikacijama. Kod dece koja ne mogu da koriste beta-blokatore, prepisuju se kortikosteroidi. Mogu se koristiti topikalni kortikosteroidi ili se daju subkutano, i to baš ispod dela kože zahvaćenog hemangiomom.

Iako većina unutrašnjih hemangioma ne predstavlja pretnju po zdravlje, potrebno je da se vrše redovne kontrole.

U slučaju da hemangiom počne da ometa normalnu funkciju nekog organa, da ga pritiska ili izaziva bol, potrebno je da se ukloni operativnim putem.

Trenutno se intenzivno istražuje potencijal inhibitora angiogeneze (lekova koji sprečavaju formaciju novih krvnih sudova) u lečenju pacijenata koji imaju unutrašnji hemangiom.

Faktori rizika

Nauka i dalje nije sigurna koji splet faktora doprinosi nastanku hemangioma.

Za sada je poznato da jedna od deset osoba koje razviju hemangiom, boluje od Von Hippel-Lindauove bolesti – retkog autoimunog oboljenja koje dovodi do abnormalnog rasta krvnih sudova.

Utvrđeno je da od hemangioblastoma uglavnom obolevaju osobe starije od 40 godina. Hemangiopericitom je učestaliji kod mlađih osoba.

Osobe ženskog pola su sklonije razvijanju hemangioma na mozgu, dok su ostali tipovi hemangioma podjednako prisutni kod oba pola.