Dijabetes

Biohemija


DIJABETES

Dijabetes

1Antitela na insulinske receptore (IgA, IgG) – insulinska rezistencija

Insulinski receptor je transmembranski protein koji se aktivira vezivanjem insulina i faktora rasta sličnih insulinu (Insulin-like growth factor, IGF-1 i IGF-2). Pripada klasi tirozin-kinaza sa ključnom ulogom u regulaciji homeostaze glukoze. U nekim slučajevima razvoj diabetes mellitusa (DM) se dovodi u vezu sa pojavom autoantitela usmerenih protiv insulinskih receptora. Ova antitela imitiraju dejstvo insulina što rezultuje hipoglikemijom. Insulinska rezistencija uzrokovana stvaranjem antitela na insulinske receptore je prilično retka i dovodi se u vezu sa acanthosis nigricans (hiperpigmentacija u predelu kožnih nabora na vratu, preponama, pazuhu) i ataxia telangiectasia (neurodegenerativno oboljenje praćeno invaliditetom koje krakteriše ataksija - slaba koordinacija pokreta i teleangiektazija - poremećaj zidova malih krvnih sudova kapilara i venula, koji su u pojedinim delovima izgrađeni samo od endotelnih ćelija dok se kolagena vlakna nalaze u tragovima). Pojava IgA antitela na insulinske receptore je praćena blažom formom bolesti bez razvoja acanthosis nigricans, dok se u težoj formi insulinske rezistencije sa razvojem acanthosis nigricans detektuje IgG klasa ovih antitela.

Uzorak: S
Metoda: RIA, BLOT
Vreme izdavanja rezultata: do 14 dana

2Antitela na insulin

Antitela na nativni insulin uglavnom pripadaju imunoglobulinima klase IgG1. Predstavljaju autoimuni marker destrukcije beta ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Koriste se kao prediktivni marker diabetes mellitusa (DM) kod dece. Obično su to prva antitela koja se detektuju godinama pre kliničke manifestacije prediabetesa i DM kod dece. Ponekad se detektuju zajedno sa anti GAD antitelima i antitelima na tirozin fosfatazu (IA-2). Povišene vrednosti uz već povišene vrednosti anti-ICA antitela upućuju na razvoj DM tipa 1. Međutim, mogu se detektovati i kod zdravih osoba (1-8%), kod osoba koje nemaju DM, ali imaju neko drugo autoimuno oboljenje poput autoimunog tireoiditisa (30%) ili pacijenata sa hepatitisom C kod kojih se primenjuje terapija interferonom alfa (13%). Pri primeni ovog testa i tumačenju rezultata, vrlo je bitno znati da se antitela na insulin stvaraju na terapijski uneseni, čak i humani insulin. Testovi za određivanje ovih antitela ne mogu razlikovati antitela koja se stvaraju na endogeni insulin i antitela na egzogeni insulin. Zbog toga određivanje nije adekvatno po započinjaju primene terapije insulinom, već nakon dve nedelje.

Uzorak: S
Metoda: ELISA
Vreme izdavanja rezultata: 1 dan

3C-peptid

C-peptid je jednolančani polipeptid koji povezuje A i B lance insulina u prekursornoj molekuli proinsulina koja se čuva u sekretornim granulama beta ćelija pankreasa. Iz egzokrinog pankreasa C-peptid i insulin se sekretuju u ekvimolarnim količinama. Zadržavanje C-peptida u perifernoj cirkulaciji je duže u odnosu na insulin (više od 30 minuta, dok je za insulin 5 minuta). Određivanje C-peptida reflektuje sekreciju insulina iz pankreasa bolje nego određivanje samo koncentracije insulina. Određivanje C-peptida se koristi za ispitivanje funkcije beta ćelija pankreasa u različitim oboljenjima kao što su diabetes mellitus (DM) tip 1 i za postavljanje diferencijalne dijagnoze hipoglikemije. Niski nivoi C-peptida očekuju se kod DM tip 1 i latentnog autoimunog DM tip 2, pošto je sekrecija insulina smanjena u oba slučaja. Povećane vrednosti C-peptida se detektuju pri povećanoj aktivnosti beta ćelija pankreasa i insulinoma. Molarni odnos C-peptida i insulina se može koristiti za procenu hepatičkog klirensa pošto je u insuficijenciji jetre metabolizam insulina poremećen što uzrokuje izuzetno visoku koncentraciju insulina u perifernoj cirkulaciji.

Uzorak: S, dU
Metoda: ECLIA
Vreme izdavanja rezultata: 4h

4Fruktozamin

Fruktozamin nastaje neenzimskim vezivanjem glukoze za albumin. Indikacije za određivanje fruktozamina su gestacijski diabetes mellitus, kod promene terapije, gde je potreban uvid u kraći vremenski period, kao i kada određivanje glikoziliranog hemoglobin ne daje pouzdane rezultate (hemolitičke i sideropenijske anemije, hemoglobinopatije, uremije). Za određivanje fruktozamina uzorak ne mora biti uzet našte, ali promena koncentracije serumskih proteina utiče na rezultat.

Uzorak: S
Metoda: SPF
Vreme izdavanja rezultata: 4h

5GAD antitela na dekarboksilazu glutaminske kiseline

GAD antitela na dekarboksilazu glutaminske kiseline su autoantitela koja se mogu detektovati u krvi i 10 godina pre pojave kliničkih simptoma diabetes mellitusa tip 1. Kod odraslih osoba ova autoantitela su pokazatelj latentnog DM tipa 1. Kako ostaju prisutna u cirkulaciji mnogo duže nego ICA, upućuju na postojanje autoimune forme DM, kada bolesnik ne reaguje na oralnu terapiju ili propisanu dijetu.

Uzorak: S
Metoda: ELISA
Vreme izdavanja rezultata: 2 dana

6Galaktoza-1-fostat

Enzim galaktozo-1-fosfat-uridil-transferaza ili galaktokinaza se nalazi u jetri, eritrocitima, leukocitima i fibroblastima kože. Galaktozemija je nasledna enzimopatija uslovljena deficitom ovog enzima zbog čega galaktoza ne može normalno da se metaboliše i posledično se urinom izlučuju veće količine. Klinička slika se može manifestovati različitim intenzitetom. Kod klasične forme oboljenja enzim je deficitaran u svim tkivima. U tipičnom obliku simptomi se javljaju 2-3 dana posle ingestije mleka (povraćanje, proliv, uvećanje trbuha usled hepatomegalije, žutica, meteorizam, dehidratacija, hipoglikemija). Deficit galaktokinaze ne dovodi do simptoma u neonatalnom periodu i može proći nezapaženo sve do pojave katarakte. U blažim slučajevima bolest traje više meseci, odojče slabije napreduje, ima hepatosplenomegaliju bez žutice, razvija se ciroza, katarakta. Bez lečenja brzo se razvija disfunkcija jetre, pa se javljaju hipoproteinemija, edemi, ascites, sklonost krvarenju.

Uzorak: eK
Metoda: ENZ
Vreme izdavanja rezultata: 14 dana

7Glikozilirani hemoglobin A1c (HbA1c)

Glikozilirani hemoglobin se formira neenzimskim procesom vezivanja glukoze za hemoglobin proporcionalno koncentraciji glukoze u krvi. Glavna komponenta glikoziliranog hemoglobina koja se stvara je HbA1c (normalno oko 5% hemoglobina u cirkulaciji). HbA1c se određuje kod pacijenata sa diabetes mellitusom (DM) u cilju procene kvaliteta, tj. stepena kontrole koncentracije glukoze u dužem vremenskom periodu (2-3 meseca pre određivanja). Ova vrednost je jedinstven parametar jer ne zavisi od kratkotrajnih promena koncentracije glukoze u krvi. Vrednosti glikohemoglobina se povećavaju sa godinama. Primena HbA1c je neadekvatna u slučaju hemolizne anemije (snižene vrednosti), sideropenijske anemije (povišene vrednosti), uremije (karbamil-Hb povećava vrednosti).

Uzorak: eK
Metoda: IT
Vreme izdavanja rezultata: 4h

8Glukoza

Glukoza je glavni izvor energije za ljudski organizam i jedini izvor energije za mozak. Na njen nivo u krvi utiču pre svega hormoni pankreasa: insulin i glukagon. Pored toga na nivo glukoze u krvi utiču i drugi hormoni poput hormona rasta, glukokortikoida, adrenalina. Diabetes mellitus (DM) je grupa metaboličkih poremećaja čija je zajednička karakteristika hiperglikemija, koja nastaje kao posledica poremećaja lučenja i/ili dejstva insulina. Dijagnoza DM se postavlja određivanjem koncentracije glukoze u krvi. Međutim, ovo je indirektni način postavljanja dijagnoze, jer je povećana koncentracija glukoze u krvi samo posledica poremećaja koji postoji, ali nije njegov uzrok. Krv za merenje koncentracije glukoze treba uzimati ujutru, nakon noćnog gladovanja (najmanje 8h bez unosa kalorija). Hiperglikemija može da se javi i kod neoplazmi pankreasa, hipertireoidizma i hiperfunkcije kore nadbubrežne žlezde. Hipoglikemija može biti posledica terapije insulinom ili različitih bolesti jetre, urođenih deficita enzima, neonatalnog respiratornog sindroma, insulinoma, nepankreasnih neoplazmi, septikemije. Pad nivoa glukoze do kritičnog nivoa (2,5 mmol/L) vodi disfunkciji centralnog nervnog sistema, mišićnoj slabosti, nedostatku koordinacije i mentalnoj konfuziji.

Uzorak: S, U
Metoda: SPF
Vreme izdavanja rezultata: 3h

9Glukozo-6-fosfat dehidrogenaza (G6PD)

Od naslednih hemoliznih anemija, najčešća je ona koji nastaje usled smanjene aktivnosti intraeritrocitnog enzima G6PD. Akutna hemoliza uzrokovana deficitom enzima G6PD je rasprostranjena kod mediteranskih naroda (5-40%) i kod američkih i afričkih crnaca (2-13%). Gen za G6PD je smešten na hromozomu X, tako da se bolest prenosi kao X-vezano nasleđe, žene su heterozigotni ili homozigotni nosioci ove anomalije. Muškarci mogu biti ili homozigoti ili uopšte nemaju ovaj deficit. Ovaj enzim učestvuje u procesu oksidativne glikolize u eritrocitima. U slučaju smanjene aktivnosti ovog enzima u eritrocitima nema dovoljno redukcionih supstanci (glutation, NADPH) što dovodi do oksidacije sulfhidrilnih grupa globina, do denaturacije hemoglobina, i stvaranja Heinz-ovih telašaca u citoplazmi eritrocita. Ovakvi eritrociti podležu hemolizi koju obično izaziva unos oksidativnih supstanci (askorbinska kiselina, antimalarici, sulfonamidi). Infekcije i posebne vrste namirnica takođe imaju oksidativno dejstvo. Pri unosu boba (Vicia fava) dolazi do teške slike hemolize (favizam). Ovo stanje se ispoljava isključivo u osoba mediteranskog podneblja, kao i u porodicama gde postoji pored deficita G6PD još neki genetički poremećaj. Prevencija se sastoji u izbegavanju unosa oksidativnih supstanci i konzumacije boba, a terapija u davanju transfuzija eritrocita onda kada je to indikovano.

Uzorak: eK
Metoda: SPF
Vreme izdavanja rezultata: 14 dana

10IA2-Antitela na tirozin fosfatazu

Antigen pankreasnih ostrvaca (Iclet-cell antigen Thyrosin phospahtase, IA-2) pripada proteinskoj familiji tirozin fosfataza koje su odgovorne za prenos signala unutar ćelija. Ovaj transmembranski protein je smešten u sekretornim granulama beta ćelija pankreasa, kao i u drugim peptid produkujućim endokrinim ćelijama i u sekretornim granulama neurona centralnog nervnog sistema, hipofize i autonomnih ganglija. Anti IA-2 antitela prepoznaju epitope citoplazmatskog C-terminalnog domena ovog proteina. Pošto se anti IA-2 pojavljuju u cirkulaciji pre pojave simptoma smatraju se prognostičkim markerom. Pacijenti sa subklasom IgG antitela imaju manji rizik za razvoj DM. Zbog toga se preporučuje da se određuju subklase imunoglobulina u proceni rizika. Za procenu rizika za razvoj DM uobičajeno se istovremeno određuju anti IA-2 antitela, anti-GAD antitela (glutamic acid dexarboxylase, GAD) i antitela na insulin (insulin autoantibodies, IAA) kojim se detektuje veći procenat pacijenata sa DM nego samo određivanjem ICA (islet cell antibodies, ICA). U pre-dijabetičnoj fazi anti IA-2 antitela se pojavljuju kasnije u odnosu na anti-GAD antitela.

Uzorak: S
Metoda: EIA
Vreme izdavanja rezultata: 14 dana

11ICA-Antitela protiv pankreasnih ostrvaca

ICA - antitela protiv pankreasnih ostrvaca (islet cell antibodies, ICA) su usmerena na antigen prisutan u citoplazmi endokrinih ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa i smatraju se najosetljivijim i najspecifičnijim testom za otkrivanje DM tipa 1 (zlatni standard). Ova antitela se detektuju u 90% slučajeva novodijagnostikovanih pacijenata sa DM tip 1.

Uzorak: S
Metoda: IFT
Vreme izdavanja rezultata: 14 dana

12Insulin

Insulin je polipeptidni hormon molekularne mase 6000 kDa, sastavljen od dva različita lanca A i B koji su povezani disulfidnim vezama. Insulin nastaje iz prekursora proinsulina u beta ćelijama pankreasa. U proinsulinu, A i B lanci su povezani C-peptidom. Insulin i C-peptid deponuju se u sekretornim granulama ćelija pankrasa, a onda sekretuju. Povećane vrednosti insulina nađene su kod gojaznih osoba, Kušingovog sindroma, oralnih kontraceptiva, akromegalije, insulinoma i hipertireoidizma. Sniženi nivoi insulina nađeni su kod diabetes mellitusa (u ranoj fazi ove bolesti nije tako izraženo). Određivanje insulina se uglavnom vrši kod pacijenata sa simptomima hipoglikemije. Koristi se za dobijanje odnosa glukoza/insulin i za razjašnjavanje pitanja vezanih za sekreciju insulina kao što su OGTT, tolbutamidski, glukagonski ili test gladovanjem. Takođe je potrebno određivati ga kod pacijenata na insulinskoj terapiji insulinom nehumanog porekla.

Uzorak: S
Metoda: ECLIA
Vreme izdavanja: 4h

13Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT)

Ovim testom se meri koncentracija glukoze (na zahtev lekara i C- peptida i insulina) u određenim vremenskim intervalima, a nakon oralnog unosa glukoze u vidu vodenog rastvora.
• Test se izvodi ujutro.
• četiri dana pre izvođenja testa pacijent ne sme (u dogovoru sa lekarom) uzimati lekove koji utiču na metabolizam glukoze.
• tri dana pre izvođenja testa treba da se uzima hrana bogata ugljenim hidratima.
• dvanaest sati pre izvođenja testa pacijent ne sme ništa jesti, pušiti, niti se fizički opterećivati.
• pola sata pre izvođenja testa treba da se miruje.
• tokom testa pacijent mora mirovati, ne sme ništa jesti, piti ni pušiti.

- Uobičajena količina za odrasle osobe je 75g glukoze rastvorene u 300mL vode (po preporukama Svetske zdravstvene organizacije). Test traje 2h (meri se glukoza u 0, 30, 60, 90 i 120 minutu), ukoliko lekar ne propiše drugačije.
- Za decu količina glukoze se određuje u odnosu na telesnu težinu deteta (1,75g/kg TT).
- Uobičajeno testiranje trudnica na gestacioni dijabet (GDM) izvodi se između 24-te i 29-te nedelje gestacije sa 50, 75 ili 100g glukoze (meri se glukoza u 0, 60, 120 i 180 minutu). Evaluacija GDM se treba raditi tek nakon 6 nedelja posle porođaja.

Ovaj test se ne sme raditi:
• ako je nivo glukoze u dva prethodna, nezavisna ispitivanja za redom natašte veći ili jednak 7,8 mmol/L, ili ako se u bilo kojem pojedinačnom, slučajnom određivanju dobije vrednost veća ili jednaka 11,1 mmol/L;
• dijabetičarima;
• teškim bolesnicima (akutna bolest, trauma, hirurška intervencija, jak stres).

14Piruvat

Piruvat (α-keto-propionska kiselina) je intermedijarni produkt metabolizma glukoze, ali je prisutan u manjoj količini i u hrani. Određivanje piruvata se primenjuje pri sumnji na tkivnu hipoksiju (neuromuskularni poremećaji, esencijalni mitohondrijalni poremećaji) i fizički stres prevashodno u domenu sportske medicine. Preporuka je određivanje laktata umesto piruvata, jer je piruvat manje stabilan, a laktat daje bolje pojašnjenje u diferencijalnoj dijagnozi neuromuskularnih poremećaja.

Uzorak: fK
Metoda: SPF
Vreme izdavanja: 14 dana