Hipertenzija

Visok krvni pritisak (hipertenzija) je često stanje u kojem krv vrši preveliki pritisak na zidove arterija, i prouzrokuje zdravstvene probleme, poput srčanih bolesti. Hipertenzija je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, pogotovo u zemljama u razvoju.

povišen krvni pritisak

Šta je hipertenzija?

Vrednost krvnog pritiska se izražava u milimetrima živinog stuba (mm/Hg), a hipertenzija se odnosi na povišenu vrednost arterijskog krvnog pritiska, tačnije, sistolni pritisak veći od 140 mm/Hg i dijastolni pritisak veći od 90 mm/Hg.

Sistola predstavlja kontrakciju srčanih komora i pretkomora, koja za posledicu ima potiskivanje krvi u krvne sudove. Posle sistole nastupa dijastola, koja podrazumeva dilataciju srčanih komora i pretkomora, i omogućava punjenje srca krvlju.

Postoje dva tipa hipertenzije: primarna i sekundarna.

Primarna hipertenzija

Primarna hipertenzija se naziva i esencijalna hipertenzija. Ova vrsta hipertenzije se razvija postepeno, a tačan uzrok se ne može utvrditi. Većina ljudi ima ovu vrstu hipertenzije.

Istraživači još uvek nisu otkrili koji mehanizmi dovode do povišenog krvnog pritiska. Kombinacija faktora može igrati ulogu.

Ovi faktori uključuju:

Genetsku predispoziciju. Neki ljudi su genetski predisponirani za hipertenziju. Ovo može biti posledica mutacija gena ili genetskih abnormalnosti nasleđenih od roditelja.

Fizičke promene na nekim organima. Smatra se da promene u radu bubrega usled starenja mogu poremetiti prirodnu ravnotežu tela i metabolizma soli. Ova promena može dovesti do povećanja krvnog pritiska.

Životnu sredinu. Vremenom, nezdrav način života, poput nedostatka fizičke aktivnosti i loše ishrane mogu da nanesu nenadoknadivu štetu organizmu, i izazvati hipertenziju.

Sekundarna hipertenzija

Sekundarna hipertenzija se često javlja brzo, i može da dovede do teže kliničke slike nego što je slučaj kod primarne hipertenzije. Nekoliko stanja koja mogu izazvati sekundarnu hipertenziju.

U njih se ubrajaju:

Hipertenzija simptomi

Jedna od najopasnijih stvari u vezi sa hipertenzijom je ta što osoba neće ni biti svesna njenog postojanja. Zapravo, gotovo jedna trećina ljudi koji imaju visok krvni pritisak to ne zna. To je zato što povišen krvni pritisak može biti potpuno asimptomatski, osim ako se ne radi o ozbiljnom slučaju hipertenzije. Redovan pregled je najbolji način da se otkrije postojanje hipertenzije. Ovo je posebno važno ako postoji porodična istorija bolesti.

Visok krvni pritisak može da bude prisutan godinama bez ikakvih simptoma. Nelečena hipertenzija povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani udar i moždani udar. Srećom, visok krvni pritisak se lako može otkriti.

Kada se ispolje, simptomi hipertenzije obuhvataju:

  • Glavobolju.
  • Krvarenje iz nosa.
  • Umor.
  • Probleme sa vidom.
  • Otežano disanje.
  • Bol u grudima.
  • Nepravilan rad srca.
  • Krv u urinu.
  • Pulsiranje u ušima.

Kao što je pomenuto, simptomi hipertenzije mogu biti potpuno odsutni, čak i kada ona postoji. Ukoliko je osoba izložena faktorima rizika od razvijanja hipertenzije, potrebno je vršiti redovne kontrole krvnog pritiska. Pored faktora na koje se ne može uticati, kao što su genetika i godine života, postoje i faktori rizika koji su pod našom direktnom kontrolom.

U faktore rizika se ubrajaju:

Šećerna bolest. Procenjuje se da 6 od 10 osoba koje boluju od dijabetesa imaju i hipertenziju. Dijabetes oštećuje arterije i prethodi nastanku ateroskleroze, koja je jedan od preduslova za stvaranje hipertenzije.

Neadekvatna ishrana. Preveliki unos natrijuma i premali unos kalijuma dovode do rizika od visokog krvnog pritiska.

Fizička neaktivnost. Redovna fizička aktivnost pomaže srcu i krvnim sudovima da ostanu jaki i zdravi, što može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Redovna fizička aktivnost može da pomogne u održavanju zdrave telesne težine, što takođe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

Gojaznost. Gojaznost i prekomerna telesna težina opterećuju srce i ometaju ravnomernu distrubuciju kiseonika u organizmu. Vremenom, ovo može da izazove komplikacije na srcu i krvnim sudovima. Gojaznost je povezana sa visokim nivoom „lošeg“ holesterola i triglicerida, ali i sa niskim nivoom „dobrog“ holesterola.

Zloupotreba alkohola i pušenje. Prekomeran unos alkoholnih pića i pušenje oštećuju krvne sudove, i dovode do povišenog rizika od hipertenzije.

Mere prevencije hipertenzije obuhvataju primenu gorenavedenih stavki, iako familijarna predispozicija i godine strarosti mogu da dovedu do njene pojave, nezavisno od stila života i opšteg zdravstvenog stanja osobe.

Dijagnoza

Dijagnostikovanje hipertenzije je vrlo jednostavno, jer je dovoljno samo izmeriti krvni pritisak.

Ako je krvni pritisak povišen pri prvom merenju, lekar će možda zatražiti još nekoliko očitavanja tokom narednih dana ili nedelja. Dijagnoza hipertenzije retko se postavlja nakon samo jednog merenja pritiska, jer lekar mora da se uveri u postojanje trajnog problema. Trenutno okruženje može da doprinese povećanom krvnom pritisku, a nivo krvnog pritiska se menja tokom dana, tako da je potrebno uzeti sve te stavke u obzir.

Rezultati merenja krvnog pritiska se mogu podeliti u nekoliko kategorija:

  • Normalanim krvnim pritisakom se smatra izmerena vrednost ispod 120/80 mm Hg.
  • Povišenim krvnim pritiskom se smatra sistolni pritisak u rasponu od 120 do 129 mm/Hg i dijastolni pritisak ispod (ne iznad) 80 mm/Hg.
  • Hipertenzijom 1. stadijuma se smatra sistolni pritisak u rasponu od 130 do 139 mm/Hg ili dijastolni pritisak u rasponu od 80 do 89 mm/Hg.
  • Hipertenzijom 2. stadijuma se smatra sistolni pritisak od 140 mm/Hg ili veći, ili dijastolni pritisak od 90 mm/Hg ili veći.
  • Hipertenzivnom krizom se smatra pritisak viši od 180/120 mm Hg. Ovakav rezultat zahteva hitnu medicinsku negu.

Ukoliko je krvni pritisak visok prikom svakog merenja, lekar će verovatno zatražiti dodatne testove kako bi se isključila mogućnost sekundarne hipertenzije. Ovi testovi obično uključuju:

Kako se leči hipertenzija?

Promena načina života može da pomogne u kontroli hipertenzije. Preporučuje se sledeće:

  • Zdrava ishrana, sa smanjenim unosom soli
  • Redovna fizička aktivnost
  • Održavanje zdrave težine ili gubitak kilograma ukoliko je osoba gojazna
  • Ograničavanje konzumacije alkohola (do jedne čaše dnevno za žene, i dve za muškarce).

Ponekad, promene načina života nisu dovoljne. Ako dijeta i vežbanje ne pomažu, lekar će prepisati lekove za snižavanje krvnog pritiska.

Lekovi koje lekar propisuje za povišen krvni pritisak zavise od visine krvnog pritiska i ukupnog zdravlja pacijenta. Najefikasnija terapija je ona koja uključuje dva ili više tipova lekova.

Lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska uključuju:

Diuretike – lekove koji pomažu bubrezima da eliminišu natrijum i vodu iz organizma. Diuretici koji se obično koriste za lečenje krvnog pritiska uključuju lasix (furosemid), spironolakton i druge. Uobičajeni neželjeni efekat diuretika je učestalo mokrenje, što može smanjiti nivo kalijuma. Ako imate nizak nivo kalijuma, lekar će vašem lečenju dodati diuretik koji štedi kalijum (amilorid, triamteren i spironolakton).

Inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE-inhibitore) – lekove kao što su lizinopril, benazepril, kaptopril i druge, koji pomažu u opuštanju krvnih sudova tako što blokiraju stvaranje supstance koja sužava krvne sudove.

Antagoniste angiotenzin II receptora – lekove koji opuštaju krvne sudove blokirajući delovanje, a ne stvaranje prirodne hemikalije koja sužava krvne sudove. U ove lekove spadaju valsartan, losartan, telmisartan i drugi.

Blokatore kalcijumskih kanala – lekove koji uključuju verapamil, nifedipin i druge, a pomažu u opuštanju mišića krvnih sudova.

*Važna napomena: grejpfrut i njegove prerađevine (sokove, šejkove) treba izbegavati tokom terapije blokatorima kalcijumskih kanala. Grejpfrut povećava nivo određenih blokatora kalcijumskih kanala u krvi, što može biti opasno u kombinacija sa ovim lekovima.

Dodatni lekovi koji se ponekad koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska obuhvataju alfa-blokatore (prazosin, terazosin), beta-blokatore (atenolol, propranolol, sotalol), antagoniste aldosterona (spironolakton i eplerenon), i vazodilatatore (gliceriltrinitrat (nitroglicerin), izosorbid-dinitrtat)).